Prošlog vikenda je u Nišu započeto novo poglavlje KOMS-ove Akademije omladinske politike, koja je u svom devetom ciklusu okupila još dvadesetoro mladih spremnih da kroz znanje i iskustvo postanu pokretači pozitivnih promena u našem društvu. 

Prvi modul, posvećen lokalnoj i nacionalnoj omladinskoj politici, vodila je trenerkinja Mila Lukić, otvarajući učesnicima_ama vrata u razumevanje ključnih procesa koji oblikuju položaj mladih u društvu. Na ovaj način, AOP još jednom potvrđuje svoju ulogu kao prostor u kome mladi stiču snagu, viziju i veštine da aktivno grade budućnost svoje zajednice i zemlje. 

„Akademija omladinske politike je program koji pruža uvod u oblast omladinske politike i nudi znanje o ključnim mehanizmima kroz koje mladi mogu da utiču na procese donošenja odluka”, reči su jednog našeg AOP-ovca. U nastavku pročitajte kako je sve izgledalo baš iz njihovog ugla: Todor i Luka pišu o AOP-u. 

 

Akademija omladinske politike u očima AOP-ovaca

„Po dolasku u Niš za prvi modul devetog ciklusa KOMS-ove Akademije omladinske politike, nikako nisam mogao da sredim svoje misli. Da li bi trebalo da učestvujem na ovom programu? Kakvi će sve ljudi biti tamo? Da li će biti vredno trosatnog putovanja autobusom bez slušalica? Kako bih se smirio odlučio sam da do hotela gde smo smešteni odem peške.  

Nažalost, nisam bio u pravu što se tiče šetnje. Vukući se uzbrdo poslednju deonicu puta dok je padala kiša, jedino o čemu sam bio u stanju da razmišam jeste da li mi je ovo stvarno trebalo u životu?”, počinje svoju priču Todor. 

On zatim nastavlja: „Dok su se učesnici_e okupljali pred početak programa, primetio sam da se neki od njih već poznaju. Ubrzo sam saznao da su se upoznali na putu za Niš ili na nekim prethodnim događajima. Osećajući se izolovano, moja strepnja se samo povećala. Srećom, ispostavilo se da je ta anksionznost bila neopravdana. Iako je na samom početku radionica svako prilazio aktivnostima sa dozom opreza, ili možda oklevanja, to se postepeno promenilo. Kroz niz različitih aktivnosti, zahvaljujući trenerkinji Mili i KOMS-ovom timu, ali i samoj volji nas učesnika_ca, veoma smo se brzo opustili i upoznali. Međutim, ako ću da budem iskren, pamćenje imena svih učesnika_ca se pokazalo kao poseban (mada ne i nemoguć) izazov.” 

Luka sa druge strane dodaje da mu je fascinantno kako, iako je grupa mladih na programu vrlo raznolika po pitanju porekla, identiteta i političkih stavova, opet svi mogu da pronađu zajednički teren rešavanja problema, koji sve pogađaju i da se „interes netrpeljivosti malih razlika, koji je ustaljena politika već decenijama kod nas, ovde baca u drugi plan”. 

„Nakon samo nekoliko sati, nepoznati mladi ljudi ti postaju drugari i već vidiš u njima, isti onaj kvalitet koji je i KOMS prepoznao kada ih je selektovao za ovaj program”, kaže Luka. 

 

Radionice na prvom modulu AOP-a

„Iako vrlo intenzivan, edukativni segment programa je odrađen profesionalno. Vidi se da su naši vodiči kroz lokalnu i nacionalnu omladinsku politiku – trenerkinja Mila Lukić i KOMS tim – uključeni celim svojim bićem u to što pričaju i u šta veruju. Komplikovani i imaginarni pojmovi su uz njihovu pomoć postajali opipljivi, a dosadni termini su promenom percepcije o njima, dobijali život koji pre nisu imali. Slušajući rečenice naše drage Mile, svi smo mogli da shvatimo kompleksnost i obimnost problema omladinske politike u državi”, priča nam Luka. 

Todor izdvaja dve aktivnosti koje su na njega ostavile najveći utisak – prva pod imenom „Politika nije bauk“, a druga „Aktivno učešće na stepenicama“. 

„Kroz prvu od gore dve izdvojene radionice smo, između ostalog, učili o zakonskim okvirima koji definišu mlade kod nas i u inostranstvu. Pričali smo o tome ko su mladi, u koje grupe sve mogu da se podele, razlikama između organizacija za mlade i organizacija mladih… Pored svega već prethodno nabrojanog, fokusirali smo se i na neke od problema sa kojima se mi susrećemo u našem okruženju i šta je to što mi možemo učiniti da rešimo te probleme. Za bolje razumevanje ove i ostalih radionica, KOMS-ova istraživanja, kao što su Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih i Bela Knjiga omladinske politike, su bila od velike pomoći.

Druga radionica koju sam pomenuo nam je pružila jedan veoma koristan teorijski okvir uz pomoću koga smo kroz ostatak modula analizirali i posmatrali razne primere. Okvir u pitanju je Rodžer Hartov model lestivice učešća. Ovaj model je razvijen 1992. godine za UNICEF. On prepoznaje 8 različitih nivoa učeštvovanja (odnosno neučeštvovanja) dece i mladih u javnom životu. Kroz metaforu lestvice, model pokazuje do koje mere oni mogu biti uključeni u rešavanje problema, naročito u njihovim školama, zajednicama, ali i državi. Ključna poenta ovog modela jeste da mladi nisu (i ne treba) samo da budu prisutni, već da treba da imaju značajan uticaj u donošenju odluka. Rodžer Hart naglašava da treba izbeći manipulaciju i tokenizam, a da treba raditi ka iskrenoj saradnji.” 

„Naši dani u Nišu tokom prvog modula protekli su u pantomimama i kvizovima na temu omladinskih subjekata, raspravama o problemima koje pogađaju naše lokalne zajednice, kreiranju novih akcija, kao i simulacije sednice Saveta za mlade, na kojoj je glavna tema dnevnog reda bila usvajanje budžeta za predstojeći period”, Luka nam dalje približava prvi modul Akademije omladinske politike. On naglašava da su mladi, uzimajući u obzir proteklu godinu, prerasli mnogo toga i na delu pokazali šta aktivizam zapravo jeste. Opet, postoje segmenti sa kojima do sada nisu imali prilike da se susretnu i upoznavanje sa njima im je tokom ovog modula bilo najzanimljivije. 

„Na fiktivnoj sednici Saveta mladih grada Paraćina, svako od učesnika je nasumično izvlačio uloge. Neko je dobio one za koje nije imao potrebe mnogo da se sprema, dok je jedan kolega dobio zahtevnu ulogu Centra za socijalnu zaštitu mladih, koju je izneo odlično. Uvek nezahvalna pozicija udruženja mladih iz ruralnih sredina i pitanje inkluzije pripadnika romske nacionalnosti su, takođe bili zastupljeni. Na Savetu je učestvovala i kancelarija za mlade koja, prateći realnost, nije puno toga uspela da uradi. Svi argumenti predstavljeni na sednici su bili na mestu. Kod kolega privatno aktivnih u rešavanju socijalnih i političkih problema se videlo iskustvo, lakoća i blaga ravnodušnost sa kojom prilaze, pretpostavljajući da su pare već podeljene iza zatvorenih vrata, dok su se drugi žustro raspravljali i ostavljali srce i suze za savetodavnim stolom. Na kraju nismo usvojili predloženi budžet zbog očigledno koruptivne politike (fiktivnog, da podsetim) predsedavajućeg i sekretara”, otkriva nam Luka i dalje nastavlja: „stavljanjem u kožu trenutnih omladinski radnika, shvatili smo da je naša pozicija, pozicija mladih, i dalje u nezavidnom položaju i da u mnogo čemu zavisimo od dobre volje organa državnog aparata koji imaju sjajno predodređen okvir rada, ali koji u njemu prosto ne deluju.” 

„Kako smo se približavali kraju vikenda u Nišu imali smo i radionicu u kojoj smo primenili sve što smo naučili. Naš zadatak je bio da identifikujemo probleme sa kojima se mladi suočavaju u svojim okruženjima, izaberemo jedan, i razmotrimo koja bi bila potencijalna rešenja tog problema. Jedan od stvari koje smo saznali kroz ovu radionicu jeste da, iako svi ne dolazimo iz istih mesta, problemi koje smo nabrojali su bili gotovo identični: nedostatak ili manjak prostora za mlade, odlazak mladih iz manjih mesta, mentalno zdravlje mladih, ekološki problemi itd.”, priču nastavlja Todor.

 

Do sledećeg modula…

„AOP je odlična prilika za svakog ko je raspoložen da čuje nešto novo, da oseti realnost tuđih života kroz interakcije sa njima i otkrije deo sebe slušajući o sistemu države u kojoj živi”, zaključuje Luka, dok nam Todor priznaje da je odmah po odlasku iz Niša uhvatio sebe kako razmišlja o sledećem modulu Akademije omladinske politike i ponovnom susretu sa svim ljudima koje je tu upoznao. 

Luka nam poručuje da je prvi vikend prošao odlično i nada se da će sledeći moduli biti savršen nastavak na ovu započetu priču. „Učimo zajedno, pa tako i rastemo zajedno.  Tolerancija i slušanje su ključ uspeha ovakvih projekata. Mislim da svi učesnici poseduju baš ovu karakteristiku, i jedva čekam da vidim ko će da nam bude naredni predavač i ko će imati privilegiju da baš nama pretoči svoje iskustvo.” 

Sa druge strane, kod Todora po pitanju jedne stvari još uvek ima malo strepnje… On za sam kraj kaže: „Zadovoljan sam novim znanjem, kao i poznanstvima koje sam stekao u toku prvog modula. Vidim dosta potencijala u ostalim učesnicima_ama, a posebno mi se sviđa što smo iz različitih krugova. Upravo zbog toga u velikoj meri doprinosimo proširenju vidika jedni drugih. Naravno, to sve ne bi bilo moguće bez strpljenja i volje da saslušamo jedni druge i razmotrimo ideje koje imamo bez predrasuda. Jedva čekam sledeći modul i susret sa ekipom ovog ciklusa i KOMS-a. Nadam se negde gde je manje brdovito…” 

 

Akademiju omladinske politike 9.0 sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije uz finansijsku podršku Misije OEBS-a u Srbiji i Hanns Seidel fondacije.