fbpx

Krovna organizacija mladih Srbije je 1. marta 2016. godine u Beogradu, održala konferenciju “Misli na mlade!” posvećenu međusektorskoj saradnji u oblasti sprovođenja Nacionalne strategije za mlade. Sadržala se iz 3 panel diskusije čiji je cilj bio je da se u razgovoru sa predstavnicima/cama državnih organa vlasti, organizacijama članicama i drugim zainteresovanim stranama prodiskutuje o sledećim temama koje su otvorene:

  • Izazovi međusektorske saradnje u realizaciji Nacionalne strategije za mlade;
  • Potrebe za međusektorskom saradnjom u unapređenju lokalnih omladinskih politika;
  • Prepoznavanje i unapređenje omladinskog rada kroz međusektorsku saradnju.

svi

Konferenciju su otvorili predsednik Upravnog odbora KOMS-a Marjan Cvetković, sekretar u Ministarstvu omladine i sporta Nenad Borovčanin, Jelena Vasić ispred Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i Biljana Lajović ispred Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Skupu su prisustvovale i predstavnice Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i Ministarstva kulture i informisanja, te Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

Značaj međusektorske saradnje ogleda se u tome da svako Ministarstvo u vrh svojih prioriteta stavi mlade, te da napravi određene programe i usluge za njih. Sa tim u vezi,  iznosi se, veoma važnu prekretnicu predstavljala je identifikacija sistemskih problema i iznalaženje rešenja putem  Strategije, a potom i pokušaj  njihove realizacija kroz akcioni plan. Ciljevi aktivnih mera u domenu zapošljavanja ogledaju se kroz pružanje podrške različitim socijalnim kategorijama mladih.

Mladi predstavljaju heterogenu društvenu grupu, jer raspolažu različitim ekonomskim, socijalnim i kulturnim resursima. Stoga na umu treba imati nezaposlene mlade, mlade bez roditeljskog staranja i druge. Predstavnica Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka pitanja navodi da država sa te strane nudi subvencije za zapošljavanje mladih kroz Progam stručne prakse, kroz koji je prošlo 4000 lica.

Izazovi koji i dalje stoje pred institucijama države jesu i dalje razvoj tehničko-tehnološkog znanja i prebacivanja tog znanja iz sfere obrazovanja na tržište rada.

5-04

U uvodnom delu Konferencije, predstavnici/ce organizacija civilnog sektora ukazali su na nedostatke sistematskih rešenja kao i na manjak istraživanja na nacionalnom nivou koja bi omogućila funkcionalnu implementaciju Strategije za mlade. Kao važni adresati za pitanja mladih, prepoznaju se državni sekretari resornih ministarstava kao i Nacionalni savet za mlade. Tokom kasnijih panel diskusija, od strane više učesnika konstantovano je odsustvo predstavnika Ministarstva omladine i sporta u delu kada bi njihov doprinos bio od posebne važnosti.

fb profilePored toga, ukazano je na problem osiguranja kvaliteta i nužnosti za uspostvljanje kriterijuma za postojanje organizacija kako bi resursi odlazili u pravom smeru. Pored osiguranja kvaliteta, ukazano je i na nepostojanje kontinuiteta podjednako u civilnom i državnom sektoru, čemu dodatno doprinosi čitav niz pojedinačnih mera koje se donose i primenjuju.

U zaključnom delu konferencije “Misli na mlade!”, izvedeni su opšti zaključci i preporuke panel diskusija:

  • Poželjno je unapređenje dijaloga između sektora i drugih institucija kao i unutar samog civilnog sektora. Značajan problem predstavlja manjak kapaciteta za omladinska pitanja što u okviru sektora, ali i u okviru organizacija civilnog društva;
  • Potrebno je uspostaviti veću koordinaciju između ministarstava, pri čemu Ministarstvo omladine i sporta treba da ima vodeću ulogu.  U isto vreme potrebno je i da druga ministarstva bolje razumeju svoju ulogu u sprovođenju strategije. Prepoznata je i uloga Nacionalnog saveta za mlade kao važnog aktera facilitacije;
  • U institucionalnim okvirima, i dalje nije dovoljno jasno definisana uloga Vladinog Saveta za mlade u praćenju sprovođenja Nacionalne strategije za mlade, a naročito u odnosu na Radnu grupu za sprovođenje i praćenje NSM;
  • Nedostaju lokalne institucije (škole, domovi zdravlja) u bavljenju lokalnom omladinskom politikom i formalizacija odnosa između  razlicitih aktera na lokalu, kroz donošenje memoranduma  koji će se potom sprovesti u praksu;
  • Senzibilizacija lokalnih aktera, pre svega donosioca odluka, kao i mapiranje svih lokalnih akcionih planova kako bi se obezbedio koordinisan rad, potrebna je na lokalnom jednako koliko i na nacionalnom nivou;
  • Postoji potreba za komisijom koja će meriti lokalni akcioni plan;
  • Potrebno je da  NVO sektor poveća svoje kapacitete i uspostavi bolju koordinaciju u organizaciji u okviru civilnog sektora, kao i da obezbedi funkcionalnije  raspoređivanje resursa;
  • Predstavnici civilnog sektora moraju da imaju legitimitet i reprezentativnost, kao i dobro poznavanje omladinske politike kako bi  jasno artikulisali svoje stavove, ali i predstavnici državne uprave treba da budu upoznati sa materijom;
  • Uspostavljanje kriterijuma i konstantno praćenje rada organizacija, pri čemu će se sprečiti zloupotreba sredstava na nivou organizacija;
  • Zagovaranje treba kontinuirano da obezbedi kvalitet i da se na taj  način osigura i održivost kroz uvezanost strateških dokumenata;
  • Interdiciplinarno prepoznavanje u omladinskoj politici (nužna je međusektorska i međutematska saradnja);
  • Nalaženje kanala za bolju informaciju mladih, jer i dalje mladi nisu dovoljno informisani;
  • Treba razmotriti administrativno finansiranje omladinskih organizacija na godišnjem nivou.

Za dodatne informacije možete kontaktirati koordinatora kampanje Đorđa Jovićevića na djordje.jovicevic@stari.koms.rs.