Kako je nastao projekat “Biciklom do osmeha”?

– S obzirom na to  da smo već nekoliko godina volonteri u više organizacija u Somboru, poželeli smo da budemo inicijatori i začetnici neke veće akcije u našoj lokalnoj zajednici. Dugo smo razmišljali šta bi to moglo da bude i kome bismo mogli da pomognemo. Svaki naš razgovor o potencijalnim idejama i aktivizmu se dešavao većinom na biciklu. Zaključili smo da nam je ideja sve vreme „ispred nosa“. Tako smo, Dušan Vorkapić i ja, počeli polako da oblikujemo ideju koja je na kraju postala projekat „Biciklom do osmeha“ – jedan od deset pobednika Superste konkursa za 2018. godinu Erste banke Srbije.

Koliko je bilo teško ovakvu ideju sprovesti u delo?

– Momenat sreće kada smo saznali da smo pobednici trajao je kratko jer je tada krenula prava akcija. Bilo je veoma teško snaći se među svim administrativnim pitanjima i zakonskim osnovama, ali uz pomoć sjajnih ljudi iz Erste banke i Trag fondacije, uspeli smo sve da savladamo i registrujemo udruženje Centar za razvoj zajednice LINK. Zatim su krenuli problemi sa biciklima koji nisu bili u stanju u kakvom smo očekivali da će biti, te je sama restauracija zahtevala veoma dug i naporan proces u kom su nam izuzetno mnogo pomogli naši supervolonteri i naš mentor Robert Marton iz Biciklističkog kluba Sombor. Bez njih ne bismo uspeli.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Koje su bile najuspešnije aktivnosti u okviru ovog projekta?

– Trenutno najuspešnijim aktivnostima smatramo sve one aktivnosti koje smo realizovali u fazi restauracije. Do juče nismo znali da promenimo gumu na biciklu, a danas imamo deset potpuno funkcionalnih dvotočkaša koji spremno čekaju nove vlasnike. Na proleće će uslediti javna aukcija a nakon toga donacija sredstava Domu za decu i omladinu bez roditeljskog staranja „Miroslav Mika Antić“ u Somboru što će dati pravi smisao ovom projektu.

Šta je promenila ovakva inicijativa?

– Našim projektom smo uspeli da pokrenemo građane Sombora. Mnogi od njih su donirali svoje bicikle, a ostali su bili tu da nam pomognu pri samoj restauraciji. Drago nam je da su naši sugrađani prepoznali našu inicijativu kao veoma važnu. Takođe, dvadeset mladih ljudi se osnažilo u manufakturnim veštinama što smatramo jednim velikim uspehom.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kakvi su dalji planovi tima supervolontera?

– Akcija se nastavlja zbog čega smo veoma srećni. Sigurna kuća u Somboru je prepoznala naš projekat i sledeća saradnja će biti upravo sa njima. Ovoga puta štićenice i deca koji borave u Sigurnoj kući u Somboru će imati priliku da nam se pridruže i učestvuju u rastauraciji bicikala  koji će nakon restauracije biti na raspolaganju korisnicima Sigurne kuće u Somboru.

Zašto je važan aktivizam i koji je bio vaš motiv?

– Aktivizam nas pokreće. Aktivizmom menjamo sve ono što smatramo da nije dobro. Pruža nam poseban osećaj koji nije uporediv ni sa čim. Predivno je znati da si baš TI promena u svetu i da baš TI možeš nekome da promeniš svet na bolje. To je ono što nema cenu i što će zauvek ostaviti pečat u nekome, negde.