Uloga mladih žena nije na zavidnom nivou. One su pokretačice promena, ali su im glasovi često ugnjetavani. Suočavaju se sa mnogim problemima koji su direktna posledica duboko ukorenjenih patrijarhalnih normi.  

Međunarodni dan žena potekao je iz radničkog pokreta, a ideja da se on ustanovi kao praznik došla je od Klare Cetkin, 1910. godine, na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu. U Srbiji se Osmi mart obeležava od 1914. godine, ali je položaj žena u našoj zemlji daleko od povoljnog.

 

Akademska sfera rada  

Kada su u pitanju obrazovne institucije, devojčice i mlade žene se najčešće suočavaju sa diskriminacijom. To varira od striktno propisanih pravila oblačenja, koja su za dečake dosta drugačija i lagodnija, do razdvajanja predmeta i sportova na muške i ženske.   

Žene su najmanje zastupljene u oblastima elektrotehnike, mašinstva i metalurgije, dok su dominantno prisutne u oblastima zdravstva, kancelarijskim poslovima, prosveti i radu sa decom. Pored toga, vrlo često su karakterisane kao odlične u ,,pomagačkim poslovima”, gde indirektno utiču na sam razvoj događaja; dok se, na primer, za muškarce često vezuju osobine poput snage i pouzdanosti, te su oni uglavnom na ,,liderskim” pozicijama.  

Da žene svakako ,,vode” na akademskom polju, pokazuje KOMS-ovo istraživanje iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih  , gde je 2021. godine diplomiralo 24448 žena a 15508 muškaraca, 2022. godine je diplomiralo 22435 žena a 14516 muškaraca i 2023. godine je diplomiralo 23300 žena a 14832 muškarca.  

 

Zapošljavanje i rodna segregacija  

U direktnoj vezi sa obrazovanjem je i zapošljavanje.  

Tradicionalni, štetni rodni stereotipi direktno utiču na nivo samopouzdanja, a samim tim i na izbor budućih zanimanja.  

Na tržištu rada se žene suočavaju sa mnogim poteškoćama, gde rodna diskriminacija igra glavnu ulogu. Jedan od najštetnijih narativa jeste taj da žene ,,moraju” da budu direktno povezane sa, najčešće, takozvanim ,,moćnim muškarcima” kako bi dobile unapređenje ili povišicu. Ovo uverenje potiče iz duboko ukorenjene mizoginije i nemogućnosti da se poveruje u to da žene rade vredno i predano, koliko i bilo koji muškarac, i da su svaku poziciju zaslužile zbog onoga što jesu i onoga što su uradile.  

Komitet za eleminisanje diskriminacije nad ženama izjavio je da je u Srbiji nezaposlenost mladih žena znatno veća nego kod muškaraca iste starosne grupe, a jedan od najvećih uzroka je seksualno uznemiravanje na radnom mestu.  

Pored toga, veliki problem su i nejednake plate, gde je razlika evidentna kada na istoj poziciji rade i žena i muškarac.  

Dodatno, već godinama unazad su prisutni i tzv. ,,rad na crno”, nedefinisano radno vreme, kao i neplaćeni rad.  

U KOMS-ovom Alternativnom izveštaju o o položaju i potrebama mladih iz prošle godine, u martu je bilo 4848 nezaposlenih devojaka a 5765 nezaposlenih momaka između 15 i 19 godina, 14766 nezaposlenih devojaka a 13443 nezaposlena momka između 20 i 24 godine i 19506 nezaposlenih devojaka a 13941 nezaposlen momak između 25 i 29 godina.  

Sveukupno, podaci pokazuju da je više mladih žena nezaposleno u odnosu na muškarce (39120 mladih žena i 33149 mladih muškaraca).  

 

Sistemi vrednosti  

Pored ova dva faktora, tu su i mnogi drugi problemi poput:  

• sajber nasilja: uz nagli porast popularnosti društvenih mreža, žene se suočavaju sa nasiljem na internetu, uznemiravanjem, komentarima i jezikom mržnje, pretnjama itd.  

U direktnoj vezi sa nasiljem je i prijavljivanje istog i nepoverenje u institucije zbog neadekvatnog i često zakasnelog reagovanja.  

• reproduktivna prava: nedostatak informisanosti o reproduktivnom zdravlju, kao i ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti tokom trudnoće, uz nepovoljne uslove i nepravedan tretman u zdravstvenim institucijama  

• socio-ekonomski položaj: žene iz siromašnijih i marginalizovanih etničkih grupa i žene koje žive u ruralnim područjima se suočavaju sa dodatnim izazovima i imaju ograničen pristup obrazovanju, informisanosti itd.  

• nedostatak inkluzivnosti: žene sa invaliditetom su u izuzetno nepovoljnim pozicijama usled ograničenog zdravstvenog pristupa resursima, nerazumevanju od strane poslodavaca i stanodavaca itd.  

Još jedna, targetirana grupa mladih žena jesu kvir žene. Vrlo često su meta seksualnog nasilja, homofobičnih napada i govora mržnje, a suočavaju se i sa nemogućnošću zapošljavanja i otpuštanja sa radng mesta.  

• kućni poslovi: mlade žene u proseku provode par sati više dnevno, u odnosu na muškarce, obavljajući kućne poslove, što dodatno utvrđuje stereotipe duboko ukorenjenog patrijarhata.  

  

Pored svega ovoga, mlade žene se sve više i više uključuju u sve sfere svakodnevnog života, aktivizam a i aktuelne proteste i blokade, gde brane svoju državu uprkos nepravednom tretmanu koji dobjaju zauzvrat.  

Međunarodni dan žena nije samo dan za poklanjanje vaučera, ruža i bombonjera već dan koji nam služi kao podsetnik na to koliko smo postigle, i koliko je tek pred nama.  

Međunarodni dan žena je podsetnik na naše pretkinje i žene koje su se borile za pravednije društvo, dajući nam vetar u leđa da nastavimo njihovim stopama.   

 

Piše: Nina Andrijanić