Studenti nisu samo deo društva – oni su pokretači promena i glas budućnosti. U svakom istorijskom trenutku kada su promene bile nužne, upravo su studenti bili ti koji su prvi dizali svoj glas. Njihov entuzijazam, hrabrost i spremnost da se bore za pravednije društvo često su inspirisali širu zajednicu. U ovom tekstu istražićemo ulogu studenata kao pokretača društvenih promena, izazove s kojima se suočavaju i njihove mogućnosti da oblikuju budućnost. 

 

Život se može razumeti samo unazad, ali se mora živeti unapred. – Kierkegard 

Kierkegardova misao podseća nas na važnost preispitivanja i prisećanja prošlih iskustava kako bismo gradili bolje sutra. Kroz istoriju, studenti su često bili pokretači društvenih promena. Jedan od najznačajnijih trenutaka bile su studentske demonstracije u bivšoj Jugoslaviji 1968. godine, kada su studenti tražili demokratizaciju društva, ukidanje birokratskih privilegija i rešavanje ekonomskih pitanja, a pre svega nezaposlenosti. Ovi protesti ostali su simbol borbe za idealističke vrednosti.  

Devedesetih godina, studenti u Srbiji ponovo su stali na prvu liniju fronta. Tokom protesta 1996/97, pokazali su neverovatnu hrabrost i istrajnost u borbi protiv izbornih manipulacija i autoritarnog režima. Blokade univerziteta, mirne šetnje i kreativni performansi postali su simbol otpora i solidarnosti. Njihova borba dala je zamajac širim društvenim promenama koje su usledile 2000. godine. Danas, istorija se ponavlja. Blokada fakulteta i protesti širom Srbije odraz su odlučnosti mladih da ne ostanu nemi posmatrači u vremenu kada se osnovna prava i sloboda dovode u pitanje. Fakulteti, kao prostori koji bi trebalo da budu prostor slobodnog mišljenja, postali su mesta otpora. Lokacije protesta i blokada nisu više samo na fakultetu, već i u osnovnim i srednjim školama, vrtićima, komšilucima, ulicama… Kada se glas mladih ne čuje dovoljno, ulica postaje mesto slobode govora i najveća nezvanična institucija. Studenti su još jednom pokazali da državu čini narod, a ne vlast, da mrak ne traje zauvek i da budućnost može biti jako svetla, isključivo samo ako smo dovoljno hrabri da otvorimo oči.  

 

Medijski mrak – Srbija u REM fazi  

Srbija se već godinama suočava s ozbiljnim problemima u oblasti slobode medija i govora. U izveštajima međunarodnih organizacija, poput Reportera bez granica, Srbija je zauzela 98. mesto od 180 zemalja na Svetskom indeksu slobode medija, što predstavlja pad za sedam mesta u odnosu na prethodnu godinu i najnižu poziciju od 2002. godine. Organizacija Article 19 svrstala je Srbiju među države sa ograničenom slobodom izražavanja, ističući kontinuirani pad od 2012. godine, bez zabeleženog napretka u bilo kojoj od 25 kategorija. Srbija se sve češće opisuje kao zemlja u kojoj su medijske slobode sistematski ugrožene. Režimski mediji dominiraju informacijama koje dopiru do građana, dok nezavisni novinari i kritički orijentisani mediji trpe pritiske, cenzuru i zastrašivanja. U ovom kontekstu, studenti ponovo preuzimaju ulogu pokretača promena. Protesti ispred institucija kao što je REM (Regulatorno telo za elektronske medije), RTS (Radio Televizija Srbije), organizovanje tribina i predavanja, pokazuju nam na važnost slobodnih medija u društvu. Studenti svakodnevno podsećaju da ovo nije samo borba za slobodne medije, već i za budućnost u kojoj će sloboda izražavanja, kritičko mišljenje i pravo na informisanje biti osnova svakodnevnog života.  

 

Studentskim zahtevima kroz mrak 

Prvi zahtev, objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice, ukazuje na manjak transparentnosti u javnim projektima, što često otvara prostor za sumnje u korupciju i neefikasnost. Povećanje budžetskih izdvajanja za visoko obrazovanje za 20% osvetljava neadekvatno finansiranje obrazovnog sistema, koje dovodi do loših uslova studiranja i ograničene podrške studentima. Zahtev za oslobađanje uhapšenih studenata i obustavu krivičnih postupaka skreće pažnju na gušenje prava na protest i slobodu izražavanja, dok zahtev za smenu odgovornih za napade na studente i profesore ukazuje na odsustvo odgovornosti za nasilje i nekažnjivost onih koji zloupotrebljavaju položaj moći. Ovi problemi nisu samo političke prirode, već utiču na svakodnevni život građana, rušeći poverenje u institucije i podvlačeći potrebu za hitnim sistemskim promenama. Studenti nas kroz svoje zahteve podsećaju da promene dolaze od onih koji imaju hrabrost da se suoče s nepravdom, čak i kada deluje da su sile protiv njih nesavladive. Postali su simbol nade u vremenu kada se čini da nade nema. Upravo oni su ti koji stoje ispred nepravde, dok podsećaju da društvo ima snagu da prebrodi svaki mrak, sve dok postoje ljudi spremni da upale svetlo. 

U engleskom jeziku postoji termin ,,Apricity” koji označava toplinu sunca tokom zime. Odnosi se na sunce koje iznenada osvetli zimu, unoseći toplinu tamo gde je već dugo vladala hladnoća. Mladi, kao simbol nade i promene, podsećaju nas na to da čak i u najmračnijim vremenima postoji nada za bolja vremena. ,, Vidim sunce, a ako ne vidim sunce, znam da je tu. I u tome je ceo život, u saznanju da je sunce tamo.” – Fyodor M. Dostoevsky. Studenti nisu samo pokretači promena, oni su i ta nevidljiva, ali stalna snaga koja uvek čeka trenutak da zasija. Svaka inicijativa, svaka pobuna, svaki glas – sve to čini da sunce sija još snažnije, čak i u najmračnijim danima. Oni nas podsećaju da, iako hladnoća ponekad preplavi svakodnevnicu, sunce je uvek tu. I studenti, baš kao to sunce, nose energiju koja može zagrejati i osvetliti put ka boljem sutra.

 

 

Piše: Anastasija Jovanović