Razgovor o mentalnom zdravlju često se može sumirati na poruku da je potrebno da prepoznamo, pratimo i potražimo stručnu pomoć za probleme mentalnog zdravlja koje doživljavamo. Iako je ovo ključno kako bi se mladi ohrabrili da potraže stručnu podršku kada im je ona potrebna, ne smemo zaboraviti da briga o mentalnom zdravlju uključuje i druge, svakodnevne mehanizme putem kojih možemo samostalno i sa drugima raditi na unapređenju naše dobrobiti.

Raspon brige o mentalnom zdravlju

Mentalno zdravlje predstavlja, najprostije govoreći, spektar stanja koji može varirati od potpunog blagostanja do izuzetne patnje. Ovaj spektar stanja uključuje emocionalnu, psihološku i društvenu dobrobit osobe, a naša pozicija na ovom rasponu može se menjati na svakodnevnom, nedeljnom, mesečnom i višegodišnjem nivou. Setite se koliko ste se puta osećali baš loše na dnevnom nivou, uprkos tome što ste u globalu bili okej. Ili, koliko puta ste se osećali uopšteno loše, ali ste na par sati tokom druženja sa prijateljima bili mnogo bolje.

Kako je samo mentalno zdravlje kompleksna tema koja uključuje i lepa i teška osećanja, misli i odnose – tako su i doživljaji i stanja mentalnog zdravlja koje svako od nas doživljava podjednako kompleksni. Zato, dobro je razumeti da nam nije u svim situacijama potrebna stručna podrška, kao i da postoje stvari koje pored nje mogu da doprinesu našem ukupnom mentalnom blagostanju. Baš kao što je i mentalno zdravlje spektar, tako i brigu o njemu možemo da razumemo kao raspon. Ako je jedan vid te brige stručna pomoć i podrška, šta je ono što još možemo naći na tom rasponu pored nje?

Šta možemo da (u)radimo za naše mentalno zdravlje?

Pregršt je saveta za samopomoć, predloga tehnika koje možemo primenjivati (na primer, da u trenutku kada se osetimo anksiozno imenujemo tri stvari koje možemo da vidimo, tri stvari koje možemo da čujemo i tri stvari koje možemo da dodirnemo ili uzmemo), preporuka o tome šta sve možemo uključiti u naše živote kako bismo se osećali bolje (na primer, redovna fizička aktivnost, makar to bilo pešačenje od kuće do posla ili manji unos kofeina)… Iako neki od saveta koje pronalazimo na internetu rade bolje, dok neki ne rade uopšte ili minimalno, u nastavku smo izdvojili neke opštije sugestije kako da postepeno doprinesete svom mentalnom zdravlju i mentalnom zdravlju ljudi oko vas. Dok ni jedan od ovih predloga nije konačno, samodovoljno ili instant rešenje, ona vam mogu pomoći da na duže staze pronađete baš ono što za vas predstavlja idealnu svakodnevnu brigu o mentalnom zdravlju.

Kako se bližimo kraju godine, možda jedan od ovih predloga može biti i tvoja novogodišnja rezolucija – u zoni tvog komfora i bez pritiska da je u potpunosti uključiš u svoj život.

• Radoznalo i hrabro učenje o mentalnom zdravlju

Razumevanje kompleksnosti mentalnog zdravlja omogućava nam da prepoznamo izazove, pronađemo odgovarajuće strategije za suočavanje sa njima i postanemo svesni sopstvenih i tuđih potreba. Međutim, učenje o mentalnom zdravlju podrazumeva više od informisanja o široko rasprostranjenim temama, već i radoznalo saznavanje drugih, manje vidljivih iskustava sa kojima se ljudi susreću. Nekada su ta iskustva veoma daleka i drugačija od naših sopstvenih, a nekada samo mislimo da jesu. Zbog toga su radoznalost i hrabrost dve vrednosti koje je važno negovati kada učimo o mentalnom zdravlju. Radoznalost kako bismo izgradili interesovanje i za manje vidljiva pitanja i teme, hrabrost kako bismo postavili i nekada teška i neprijatna pitanja i skinuli tabu sa određenih tema.

• Deljenje iskustava i priča

Razgovor s drugima o njihovim i našim emocijama i iskustvima može smanjiti osećaj izolovanosti i podstaći osećaj pripadnosti. Ponekad, čuti da neko prolazi kroz slično iskustvo može pružiti veliku utehu i inspiraciju. Jedna od velikih prepreka prilikom brige o mentalnom zdravlju jeste osećaj otuđenosti koji može nastati iz verovanja da se niko drugi ne oseća kao mi ili ne suočava sa sličnim teškoćama. Zbog toga, važno je deliti priče i iskustva, makar sa jednom osobom ili anonimno sa većim brojem ljudi, kako bismo stvorili prostor u kome nas naše različitosti spajaju (veća je verovatnoća da ćemo naći nekoga ko nas razume ukoliko i oni i mi delimo jedinstvenosti naših iskustava). Društvene mreže u ovome mogu igrati veliku i važnu ulogu – zato što nam pomažu da delimo iskustva s jednog kraja planete na drugi, mogu nam pomoći da uvidimo širinu ljudskih iskustava u domenu mentalnog zdravlja i sličnosti i razlike koje se među njima javljaju.

• Građenje negujućih odnosa

Kvalitetni odnosi pružaju sigurnu bazu za emocionalnu podršku i razvoj. Ljudi koji nas inspirišu, slušaju i poštuju naše granice ključni su za očuvanje mentalnog zdravlja. Isto tako, mi to možemo predstavljati za druge ljude. Zbog toga je građenje međusobno negujućih odnosa važno; ovde ne mislimo samo na bliske odnose, već i na šire međuljudske odnose u koje stupamo svakodnevno – bilo sa kolegama na fakultetu, zaposlenima u prodavnici, ili sugrađanima na ulici. Negujući odnosi podrazumevaju najšire shvaćeno i našu mogućnost da negujemo zajednicu u kojoj živimo, kao i da ta zajednica neguje nas. Volontiranje, darivanje, doniranje, komšijska pomoć, udeljivanje komplimenata  – iako često banalizovane, male stvari koje svako od nas može činiti dovoljne su da se nakupe do velikog stepena brige koji imamo jedni za druge. Najveća vrednost ovde jeste solidarnost i podsetnik da nekada ne možemo da se izborimo umesto drugih, ali možemo da se borimo uz njih.

• Isticanje ranjivosti kao snage

Jedno od stigmatizujućih uverenja koje štete mentalnom zdravlju jeste i to da “biti ranjiv znači biti slab ili nesposoban”. Ovakvo, u svojoj srži neistinito uverenje, može voditi samostigmatizaciji i nespremnosti da potražimo pomoć, bilo od zajednice bilo stručnu, i može voditi velikoj patnji. Zbog toga, važno je uvek istupati ka marginama svoje granice komfora i deliti sopstvena osećanja s onima u koje imamo poverenja, nekada čak i šire, čak i onda kada se osećamo nesigurno. Ranjivost predstavlja snagu jer podrazumeva prihvatanje trenutaka nesavršenosti i nelagodnosti i deljenje istih sa drugima. Negujući ovakve ranjive iskorake ka drugima, možemo razgraditi stigmu koja oko mentalnog zdravlja postoji.

Kada je podrška neophodna?

U onom trenutku kada teškoće mentalnog zdravlja počnu da utiču na naše svakodnevno funkcionisanje, kada osetimo da sa njom ne možemo da se suočimo sami ili kada one počnu da utiču na naše odnose sa drugim ljudima – stručna podrška je ključna. Ipak, ovde je važna i spremnost da preispitamo redovno sopstvena uverenja; nekada nam se čini da neke teškoće i možemo da prevaziđemo sami (što može i da bude slučaj), ali zaboravljamo da ih možemo prevazići lakše i uz manje patnje uz podršku stručnog lica.

Zbog toga, ukoliko niste spremni da se obratite možda psihologu ili psihoterapeutu, ili ih u svojoj okolini ni nemate dostupne, uvek možete kontaktirati neku od onlajn ili telefonskih službi podrške, za jedan neobavezujuć razgovor i podršku.

Piše: Sara Dojčinović

Ako je vama ili nekome koga poznajete potrebna podrška ili neki vid pomoći, znajte da niste sami. Na sajtu tusmo.info možeš pronaći resurse za podršku koji su dostupni i u tvom gradu, ali i u onlajn formatu, a u nastavku su brojevi telefona koje možete pozvati. 

Projekat „Hej, tu smo! – Nacionalni program za unapređenje mentalnog zdravlja mladih” sprovode NAPOR, KOMS, Nacionalna asocijacija kancelarija za mlade, OPENS i Savez izviđača Srbije, a finansira Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije.