Svake godine od 1992. se širom sveta 10. oktobra obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja sa ciljem podizanja svesti o važnosti mentalnog zdravlja. Više od 30 godina kasnije, moramo da se zapitamo zbog čega je potrebno da, i možda ne sa istim razlogom kao 1992. godine, držimo temu mentalnog zdravlja u stalnom pokretu?
Koliko digitalno doba utiče na našu sliku o sebi, ujedno i mentalno zdravlje?
Danas, potreba za uspostavljanjem ličnosti na digitalnom nivou i povezivanjem sa različitim ljudima nikada nije bila prisutnija, a nebrojane društvene mreže koje svakodnevno rastu i šire se pružaju odličnu podlogu. Međutim, šta se dešava sa nama, našim samopouzdanjem i slikom o sebi, ukoliko društvene mreže počnemo koristiti prerano ili čak previše? Bilo da je kraj osnovne ili početak srednje škole, mladi ljudi su već do svog punoletstva uveliko upoznati sa funkcijama i alatima, prednostima i manama većine aktuelnih društvenih mreža. Svoje formativne godine provodili su na ekranima gledajući živote drugih, od drugova/drugarica pa do poznatih ličnosti, ali u isto vreme deleći i delove sopstvenog života.
Koje su prednosti, a koje mane korišćenja društvenih mreža?
Osim konstantnog pristupa profilima drugih ljudi, društvene mreže pružaju i drugu stranu: od beskonačno mnogo videa životinja do korisnih saveta za učenje, možemo pristupiti zabavnom i korisnom sadržaju zavisno od naših trenutnih potreba i zahteva. Mnogi mladi ljudi takođe koriste društvene mreže da bi izgradili svoj stil, našli i povezali se sa ljudima sličnih interesovanja. Platforme, kao što su LinkedIn, mogu nam pomoći u profesionalnom razvoju omogućavajući nam da predstavimo svoje veštine i dostignuća i pružaju priliku da se povežemo sa profesionalcima u našem polju.
Međutim, za bilo koji sadržaj da se odlučimo, ispostavlja se da je nemoguće izbeći i najnoviju sliku nečijeg putovanja, proslave diplome ili uspeha iz teretane. To i mi činimo. Društvene mreže nam omogućavaju da se kreativno izrazimo, podelimo svoja dostignuća i interesovanja i zauzvrat dobijemo pohvale i komplimente od prijatelja, porodice i drugih. Iako pozitivne interakcije u vidu lajkova, komentara i poruka podrške mogu stvoriti osećaj prihvaćenosti, vremenom postaje teško odvojiti se od naše izgrađene ličnosti na mrežama i održavati realniju sliku sebe na mrežama.
Ipak, pozitivni uticaji su često u senci negativnih posledica koje dolaze sa upotrebom društvenih mreža. Jedan od glavnih problema jeste poređenje sa drugima. Za razliku od vremena kada smo bili ograničeni na kupovinu časopisa ili čekanje svog reda za računarom, danas najveći deo nas ima tu privilegiju da poseduje pametni telefon koji uvek ima pristup internetu. Ovo nam omogućava da tuđim profilima pristupimo u bilo kom delu dana, i što je bitnije, pri bilo kom mentalnom stanju kada možda i nismo spremni da se odbranimo od pritiska koje nam društvene mreže stvaraju.
Postaje jako teško razgraničiti i prepoznati koje su objave i profili koje svakodnevno viđamo na našem feed-u pažljivo skrojeni tako da prikazuju idealizovanu verziju nečijeg života. Selektivno birajući trenutke koje delimo, možemo stvoriti lažan osećaj realnosti i nerealna očekivanja kod drugih korisnika, ali i kod nas samih. Istraživanja, ali i naše lično iskustvo nam pokazuje da kontinuirano poređenje sa idealizovanim slikama drugih može dovesti do osećaja inferiornosti, nižeg samopouzdanja, pojave simptoma depresije i ujedno pogoršanog mentalnog zdravlja.
Kako o mentalnom zdravlju promišljaju mladi u Srbiji?
Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih iz 2024. godine koji izdaje Krovna organizacija mladih Srbije:
- na pitanje „da li je stručna pomoć u Srbiji dostupna“, mladi su imali sledeće mišljenje: samo 5,4% da ona jeste dostupna, 46,9% smatra da ona nije dostupna, a 47,7% smatra da je donekle dostupna
- na pitanje „koju instituciju na lokalnom nivou vidite kao najadekvativnije mesto za pružanje usluga u vezi sa mentalnim zdravljem“: većina smatra da je u pitanju privatni psiholog
Predlozi za zdravije korišćenje društvenih mreža
Iako je, realistički gledano, teško udaljiti se od svakodnevnice koja podrazumeva korišćenje društvenih mreža, evo par načina koji će nam pomoći da pokušamo da održimo zdrav(ij)u sliku o sebi i bolje mentalno zdravlje:
- Pratite profile koji promovišu mentalno zdravlje – ograničite uticaj profila koji promovišu nerealne standarde i pratite profile koji dele autentične priče, savete i objave
- Pratite samo svoje poznanike – ograničite uticaj nerealnih standarda i očekivanja koje postavljaju slavne ličnosti, influenseri ili nepoznati profili na explore page-u
- Ograničite vreme ispred ekrana – korišćenjem aplikacije za praćenje provedenog vremena na ekranu moći ćete da racionalno koristite i provodite vreme na društvenim mrežama: na primer, možete postaviti pravilo da ne proveravate društvene mreže ujutro pre doručka ili uveče pre spavanja
- Kritički razmišljajte o sadržaju na mrežama – sadržaj na mrežama konzumirajte svesno: zapitajte se da li je sve baš zaista tako kao što se prikazuje ili je osoba izabrala da ne prikaže svoj neuspeh i borbu na mrežama?
- Svoj sadržaj kreirajte s namerom – ako i sami stvarate sadržaj na društvenim mrežama, razmislite o tome da delite autentične priče i iskustva čime možete inspirisati nekog da bude iskreniji prema sebi i drugima
- Potražite podršku ako osećate pritisak – ako osećate da vas društvene mreže preplavljuju i utiču na vaše raspoloženje ili samopouzdanje, potražite podršku: razgovarajte sa prijateljima, porodicom ili stručnjakom/stručnjakinjom za mentalno zdravlje
Digitalno doba sa sobom nosi mnoge izazove, ali i mogućnosti. Društvene mreže mogu biti alat za inspiraciju i pomoć pri ličnom i profesionalnom razvoju, ali je važno koristiti ih na način koji ne narušava naše mentalno zdravlje. Naše samopouzdanje nikada ne bi trebalo da zavisi od broja lajkova ili savršenih fotografija te je postavljanje granica i negovanje kritičkog stava prema sadržaju koji konzumiramo, ključno u pronalasku balansa između realnosti i digitalnog sveta.
Ako osećaš da ti je potrebna pomoć ili podrška, znaj da postoje adrese kojima možeš da se obratiš. Na sajtu tusmo.info možeš pronaći resurse za podršku koji su dostupni i u tvom gradu, ali i u onlajn formatu!
Piše: Vanja Milovanović
Projekat “Unapređenje mentalnog zdravlja mladih kroz razvoj kapaciteta lokalnih aktera 1.0” sprovode Nacionalna asocijacija Kancelarija za mlade, Omladinski savez udruženja – OPENS, Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada – NAPOR, Savez izviđača Srbije i Krovna organizacija mladih Srbije, a finansira Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije.