Ako do sada nisi čuo_la za Scrum (čita se Skram), ne brini – pokušaću brzinski da ti objasnim. 

Scrum je metoda koja se danas koristi u gotovo svim organizacijama, kompanijama i uspešnim brendovima širom sveta a ima za cilj da omogući lakšu komunikaciju, saradnju i sihronizaciju među timovima, kao i da poveća efektivnost timova i samim tim donese napredak, profit i bolje atmosferu među ljudima koji rade zajedno. 

Verovatno ćeš za Scrum čuti kada neko (projekt menadžer_ka) priča o vođenju projekata ili timova. 

Najlepša strana Scrum-a je što je generalno jednostavan za implementaciju i ne traži neke dodatne resurse. Pokušava da postavljene ciljeve ‘razbije’ na manje delove i da pomogne u postavljanju prioriteta. 

Omladinska politika i svi njeni akteri jesu jedna velika organizacija i svi bi, barem u teoriji, trebalo da rade na istom cilju: da život mladih bude bolji, da im pruže više prilika i resursa za njihov konstantni razvoj i napredak u svim sferama života. 

U ovom blogu predstaviću ti kako koncept Scrum-a možemo poistovetiti sa akterima i principima lokalne omladinske politike. 

 

Šta čini Scrum a šta omladinsku politiku? 

Najpre, Scrum se sastoji od nekoliko aktera (bez brige, uskoro ću ti objasniti šta svaki od njih radi): vlasnika proizvoda (product owner-a), scrum mastera i scrum tima. 

Sa druge strane, lokalna omladinska politika ima sledeće aktere i elemente:  

• većnika ili većnicu za mlade na lokalu, 

• udruženja i organizacije koje se bave mladima, 

• kancelariju za mlade, 

• kao i Savet za mlade. 

• same mlade, starosti od 15-30 godina. 

 

Naravno, bitni akteri za mlade na lokalu jesu i predsednik/ca opštine, kao i Skupština Opštine i Opštinsko veće.  

U poslovnom svetu, product owner jeste osoba koja ima određeni cilj i želi da kreira tim koji će taj cilj i ideju pretvoriti u realnost. Bitno je napomenuti da je Product Owner taj koji postavlja viziju šta neki proizvod ili usluga mogu biti i to prenosi svom timu. Njegov plan nije definitivan – on okuplja tim i iznosi pred njih prioritete. 

U omladinskoj politici na lokalu, ekvivalent tome je opštinski većnik_ca za mlade. On ili ona imaju zadatak da se u svom mandatu u potpunosti fokusiraju na mlade i na unapređenje položaja i života mladih generalno. Oni bi na početku svog mandata sastavili listu prioriteta šta treba uraditi za mlade u narednih 6 meseci, godinu dana ili u roku od 4 godine. Međutim, baš kao i Product Owner u Scrumu, često se dešava da većnik ili većnica ne poznaju možda u potpunosti svoju ciljnu grupu mlade (posebno što je retkost da neko iz starosne grupe do 30 godina bude na toj poziciji) – i zato im treba pomoć. 

Product Owner će u svoj tim dovesti projekt menadžere, programere, ljude stručne za marketing i prodaju, brendiranje, dizajn – sve ono što je potrebno za uspešno plasiranje neke usluge ili proizvoda. 

Sa druge strane, većnik_ca će morati da uspostavi komunikaciju i saradnju sa lokalnim organizacijama koje svoj fokus usmeravaju na mlade. To mogu biti udruženja mladih i za mlade, kancelarija za mlade, učenički parlamenti, lokalni volonterski servisi ili neka druga udruženja koja u svojim aktivnostima uključuju mlade (sportska, naučna i druga udruženja).  

Kada lokalni većnik_ca (Product Owner) okupe tim (Scrum Tim), potrebno je i izaberu jednu ili više osoba (Scrum Masteri) koje će brinuti o tome kako timovi napreduju u svojim zadacima. 

Na primer, ako je postavljen cilj da se uspostavi besplatni program karijernog savetovanja u svim srednjim školama na lokalu, opštinski većnik_ca moraju imati osobu sa kojom će razmenjivati sledeće informacije: 

• da li je ova ideja predložena direktorima školama? Kako su reagovali? 

• da li je pričano sa mladima u srednjim školama i da li su prepoznate njihove potrebe? 

• da li su vršena ranija istraživanja na lokalu na tu temu i koji su rezultati? 

• da li škole imaju već svoje karijerne savetnike? 

 

To je samo deo informacija u pripremi projekta. U slučaju lokalne omladinske politike, ulogu Scrum Mastera bi verovatno preuzeo/la koordinator_ka Kancelarije za mlade i mladi koji vode udruženja mladih i za mlade.  

Scrum Tim bi u stvari bili mladi koji su zaposleni u kancelariji za mlade, udruženjima, koji su tu na radnoj praksi ili volontiraju u svojoj lokalnoj sredini. Zadaci bi bili raspoređeni među njima i na svake dve nedelje bi imali sinhronizaciju: da bi se videlo dokle se stiglo, koji zadaci su završeni a koji nisu i koliko koji zadatak oduzima vremena. Tako nešto se u Scrum-u naziva Sprint (period od dve nedelje u kome se radi na najvažnijim zadacima za predstojeći period). Svaki sprint ima svoj backlog (lista zadataka za naredne dve nedelje, koja se onda ređa po prioritetima) i retrospektivu (to je sastanak poslednjeg dana u okviru dve nedelje gde se ceo tim sinhronizuje oko urađenog). 

Retrospektiva u slučaju udruženja mladih i kancelarija za mlade verovatno neće biti redovne ili vanredne skupštine, ali hoće timski sastanci, kao i sastanci sa predstavnicima opštine i sastanci Saveta za mlade. 

 

Kakvu ulogu onda sami mladi imaju u svemu tome? 

Pa, ako definišemo mlade kao ciljnu grupu u ovom slučaju, oni bi praktično bili klijent i to onaj klijent koji aktivno učestvuje u tome kako će finalno izgledati proizvod/usluga. 

Uzmimo ponovo primer besplatnog programa za karijerno savetovanje. Mladi bi u tom slučaju imali zadatak da daju povratne informacije Scrum Timu koji kreira program. Na primer, mladi mogu dobiti predlog kako bi projekat trebao da izgleda i da daju detaljne povratne informacije o tome šta treba izmeniti, šta treba skloniti a šta ipak fali i biće potrebno da se doda.  

Scrum Tim bi onda tu listu primenio u jednom ili više sledećih sprintova, ponovo se vratio kod mladih i tražio dalje povratne informacije. Dakle, mladi aktivno učestvuju u izgradnji nečega što se tiče direktno njih – to je pravi primer efektivne omladinske politike na lokalu. 

Iako globalno primenjen, Scrum može dobro doći bilo kojoj lokalnoj omladinskoj organizaciji i biti od izuzetne koristi bilo kom timu koji ima za cilj da na bilo koji način pomogne mladima. Isprobajte sami ove principe u vašoj organizaciji i vrlo je verovatno da ćete biti efektivniji i vremenom se pretvoriti u sve bolji i bolji tim. 

To je upravo ono što mladi od nas žele – da mi budemo bolji kako bi i oni bili bolji. 

 

Piše: Filip Ćurić

 

Blog “Scrum i lokalna omladinska politika – mogu li zajedno ?” je izrađen uz podršku regionalnog projekta SMART Balkan – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan kojeg implementira Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institute for Democracy and Mediation (IDM) a finansijski podržava Ministarstvo vanjskih poslova Kraljevine Norveške. Sadržaj ovog bloga je isključiva odgovornost Krovne organizacije mladih Srbije i ne odražava nužno stavove Centra za promociju civilnog društva, Center for Research and Policy Making (CRPM), Institute for Democracy and Mediation i Ministarstva vanjskih poslova Kraljevine Norveške.