Ovo nije prvi put da pričamo o mentalnom zdravlju, zar ne? Osećam da svi pokušavamo da ga stavimo u fokus, ali često samo plutamo po površini okeana čije dubine nam nisu poznate, a strah nas je šta ćemo sve na putu do tih dubina pronaći.  

Ova tema, zbog svoje kompleksnosti, kao da ostaje na margini; obradimo je tek kad se nešto desi, obeležavajući neki važan dan ili događaj, ali to je nedovoljno. Svi mi prolazimo kroz različite faze i borbe, i važno je da razgovaramo o svojim osećanjima, pre nego što postanu previše teška za nositi. Mentalno zdravlje nije samo tema za razgovor u teškim trenucima, već nešto što treba da bude deo naše svakodnevice, u okviru kojeg delimo svoja iskustva, strahove i snove. Kada bismo se više otvorili i dopustili jedni drugima da razgovaramo o tim dubinama, možda bismo se svi osećali malo manje usamljeno u svojim putovanjima. 

Još je Andrić je na dodeli Nobelove nagrade u svom govoru mentalno zdravlje posebno naglasio “Zar se u prošlosti kao i u sadašnjosti ne suočavamo sa sličnim pojavama i istim problemima? Biti čovek, rođen bez svoga znanja i bez svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdržati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene postupke, svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po meri naših snaga. A povrh svega, treba još izdržati i svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti čovek. ”  

Izdržati misli, podeliti ih iako i ti od njih zanemiš, plivati, suočiti se, izdržati…  

Svi znamo da se život ne vrti uvek oko srećnih završetaka. Nekada je stvarnost naporna, puna stresa i anksioznosti, ali, spoiler alert – nisi sama u tome. Sve što osećaš je važno, tvoje bitke su stvarne. Kao što je EKV pevao, „Voleti nečiji weltshmerz“ znači prihvatiti i razumeti i svoje unutrašnje borbe.  Svi se suočavamo sa pritiscima koje donosi život. Osećaj stresa, teskobe i anksioznosti može delovati kao tamna senka koja se neprestano vuče za nama. I to je sasvim u redu. Nije u redu da uvek budemo „jači od svega“.  

Stres: neprijatelj u senci 

Stres može delovati kao nevidljivi neprijatelj, kao senka koja nas prati kroz svakodnevne izazove. Kada se suočavamo sa pritiscima škole, fakulteta, posla ili međuljudskih odnosa, lako je zaboraviti da nije sramota osećati se preopterećeno. Čak i u trenucima kada se čini da svi oko nas napreduju, važno je zapamtiti da svako ima svoje unutrašnje borbe. Stres može dovesti do anksioznosti i depresije, ali ga ne moramo nositi sami. U tom trenutku, važno je osloniti se na prijatelje, porodicu ili stručnjake koji mogu da pruže podršku i razumevanje. 

Pričaj, jer nisi sam_a 

Jedan od najvažnijih koraka ka prevazilaženju problema mentalnog zdravlja je otvorena komunikacija. Razgovor može biti oslobađajući, a deljenje svojih osećanja često olakšava teret. Svi prolazimo kroz teške trenutke, ali mnogo je lakše kada možemo podeliti svoja iskustva. Možda će ti čak i razgovor s nekim ko je prošao kroz slične situacije pomoći da shvatiš da nisi sama. U ovom procesu, često se otkrije da su drugi imali slična osećanja i borbe, čime se gradi osećaj zajedništva. 

Nažalost, istraživanje pokazuje da je dostupnost stručne pomoći mladima u vezi sa mentalnim zdravljem još uvek nedovoljna. Prema podacima Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2024.godinu, 47,7% ispitanika smatra da stručna pomoć nije dostupna, dok samo 46,9% veruje da je ona dostupna. Osim toga, većina mladih vidi privatnog psihologa kao najbolju opciju za pružanje usluga mentalnog zdravlja, dok 18% smatra da postoje i druge pogodnije institucije. Ovi podaci ukazuju na potrebu za većim resursima i informacijama o dostupnim opcijama, što bi moglo pomoći mladima da se lakše povežu sa stručnjacima i potraže pomoć. 

U istraživanju smo takođe saznali da se mladi često susreću sa stresom,  anksioznošću i depresijom. Više od dve trećine mladih (68,1%) je izjavilo da redovno oseća stres, svaka druga mlada osoba (48,3%) se često susreće sa anksioznošću, dok depresiju stalno oseća trećina mladih (32,3%). Ovi podaci jasno pokazuju koliko je važno razgovarati o mentalnom zdravlju, jer mnogi mladi se bore sa sličnim problemima. Zajedno, možemo raditi na stvaranju okruženja u kojem je normalno tražiti pomoć i deliti svoja iskustva. 

Zašto je briga o sebi važna? 

Briga o sebi nije hir, već važan deo svakodnevnog života. U svetu koji je često ubrzan i prepun pritisaka, stvaranje prostora za brigu o sebi postaje ključno. To može značiti uzimanje vremena za meditaciju, pisanje dnevnika, vožnju, vežbanje ili jednostavno uživanje u omiljenoj knjizi ili seriji. Svaka od ovih aktivnosti može biti izlaz iz stresa i prilika za ponovno povezivanje sa samim sobom. 

Takođe, briga o sebi uključuje i postavljanje granica. U redu je reći “ne” kada se osećaš preopterećeno. U današnjem svetu, često se osećamo pod pritiskom da budemo dostupni i efikasni u svakom trenutku. Ipak, pravi superheroj nije onaj koji sve može, već onaj koji zna kada treba stati i odmoriti se. 

Nisi sam_a u ovom filmu 

Svi mi imamo svoje unutrašnje borbe, a ponekad se može činiti da se borimo u tišini. U redu je priznati da se osećaš izgubljeno ili preopterećeno. Postoji snaga u ranjivosti i iskrenosti. Razgovor o svojim osećanjima može otvoriti vrata ka razumevanju i podršci koju možda već tražiš. Kada podeliš svoje borbe, ne samo da olakšavaš sebi, već možeš inspirisati i druge da učine isto. 

Na kraju, seti se da mentalno zdravlje nije linija koja se može podeliti na “dobro” i “loše”. To je proces, putovanje koje zahteva vreme i strpljenje. Ima uspona i padova, ali svaki korak je važan. Tvoja priča i iskustva su dragocena, i ako ih podeliš, možeš pomoći drugima da shvate da nisu sami u svojim borbama. 

Zajedno možemo raditi na smanjenju stigme oko mentalnog zdravlja i pokazati jedni drugima da je u redu tražiti pomoć. Na kraju, ponekad je najvažnije samo reći: “Nisam sama u ovom filmu”.  

Izvori podrške 

Ako se trenutno suočavaš s izazovima mentalnog zdravlja, važno je znati da postoji pomoć. Ovde možeš pronaći neke od resursa koji ti mogu biti od koristi.  

 

Projekat „Hej, tu smo! – Nacionalni program za unapređenje mentalnog zdravlja mladih” sprovode NAPOR, KOMS, Nacionalna asocijacija kancelarija za mlade, OPENS i Savez izviđača Srbije, a finansira Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije

 

Piše: Marija Ilić