Krovna organizacija mladih Srbije smatra da je odluka o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka za mlade muškarce i dobrovoljnog vojnog roka za mlade žene do 30 godina doneta bez adekvatne konsultacije sa mladima i njihove aktivne uključenosti u proces donošenja odluka. Kao organizacija koja se zalaže za aktivnu participaciju mladih u demokratskim procesima, smatramo da pre nego što se donese odluka koja pogađa najveći deo mlade populacije, mladi moraju biti pitani i aktivno uključeni u donošenje ovakve odluke. Postojeći mehanizmi za dijalog mladih i donosioca odluka, poput Saveta za mlade Vlade Republike Srbije predstavljaju adekvatnu platformu za diskusiju o ovako važnom pitanju i zato je neophodno da Savet bude konsultovan prilikom donošenja ovako važnih odluka.

Obavezni vojni rok može dovesti do povećanja militantnih tendencija kod mladih ljudi, pogotovo ako uzmemo u obzir podatke nedavno objavljenog Alterantivnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2024. godinu koji kaže da preko 50% mladih smatra da je nasilje opravdano. Nasilje je tema koja dosta zabrinjava mlade, pogotovo nakon tragičnih majskih događaja prošle godine, a uvođenje vojnog roka može mlade dodatno izložiti nasilju i nasilnim metodama.

Uvođenje vojnog roka je poduhvat koji će od države zahtevati mnogo budžetskih izdvajanja kako bi se tim mladima obezbedili neophodni i kvalitetni uslovi za boravak i služenje vojnog roka. Međutim, naša država na razvoj omladinske politike i aktivnog uključivanja mladih, trenutno izdvaja samo 0,03% od ukupnog budžeta Republike Srbije, pa se postavlja pitanje na koji način će se ovo uraditi, kao i šta predstavlja prioritet – prevencija nasilja i razvoj potencijala mladih ili militarizacija i donošenje odluka bez konsultovanja mladih.

Ukoliko naša država želi da brine o mladima, smatramo da će ulaganje u budžet za mlade, umesto u vojni rok, imati mnogo bolji efekat po kvalitet života mladih ljudi u Srbiji. Teško nam je da se ne zapitamo, odakle će novac za mlade koji služe vojni rok doći kada budžet za mlade na nacionalnom nivou ne beleži trend povećavanja i mladi često imaju osećaj da se u njihov kvalitet života ne ulaže dovoljno i kontinuirano.

Odluka o uvođenju vojnog roka može da posluži kao dodatni razlog mladima, koji nisu sigurni da li žele da odu iz zemlje, da se ipak odsele. Ukoliko naša država želi da sačuva i zadrži mlade u Srbiji, trebalo bi da u tom kontekstu preispita posledice odluke o vojnom roku.

Na kraju, izražavamo zabrinutost da bi 75 dana koji bi mladi proveli van svoje uobičajene rutine negativno uticalo na njihovo obrazovanje i/ili posao, pogotovo kada pričamo o mladim preduzetnicima i opstanku njihovog privatnog biznisa. Postoji rizik da njihova preduzetnička inicijativa stagnira, uspori ili se skroz ugasi. Takođe, mladim ljudima koji studiraju bi ovaj period otežao samo studiranje i produžio vreme koje im je potrebno kako bi diplomirali, a kasnije i našli posao i osamostalili se.

Mera 5.2 Strategije za mlade Vlade Republike Srbije upravo govori o podršci postojećim i novim programima unapređenja bezbednosti mladih i zato umesto uvođenja vojnog roka, a u cilju sprečavanja potencijalnih sukoba, predlažemo da se mladi uključuju u procese izgradnje mira i pomirenja u regionu, po uzoru na UN Agendu “Mladi, mir i bezbednost” koja se zalaže za “učešće mladih u inicijativama koje se odnose na prevenciju  nasilja, organizovanog kriminala i praćenja govora mržnje, kao i za to da mladi ostvare ulogu u razvoju politike pomirenja i izgradnji mira na regionalnom nivou i razoružanju”. Takođe, neophodno je uključivati mlade u dijalog sa donosiocima odluka, podsticati konsultacije na temu njihove bezbednosti i raditi na kreiranju planova i strategija koje imaju za cilj zaštitu mladih od bezbednosnih pretnji.