Ukazom Ujedinjenih Nacija iz 2019. godine, Međunarodni dan zaštite obrazovanja od napada obeležava se svakog devetog septembra sa ciljem da ukaže na važnost očuvanja škola kao mesta zaštite i bezbednosti za učenike i prosvetne radnike, kao i potrebu da obrazovanje ostane na vrhu prioriteta društvenih potreba.
Nakon niza turbulentnih događaja koji su se desili u Srbiji početkom maja prošle godine, obrazovani sistem se suočio sa velikim ekonomskim i bezbednosnim izazovima.
Nepoverenje mladih u sistem
Prema podacima iz ovogodišnjeg Alternativnog izveštaja, 52% mladih smatra da nasilje može biti opravdano što je 10% više mladih u odnosu na prošlu godinu. Na pitanje u kojim slučajevima nasilje može biti opravdano, 55% mladih opravdava nasilje kada je ono usmereno prema počiniocima najtežih krivičnih dela. Ovi podaci pokazuju da je nepoverenje mladih u sistem ozbiljan problem i da je neophodno zajedničko delovanje institucija, obrazovnog sistema i civilnog sektora na pronalasku rešenja za ovaj problem.
Ulaganje u prosvetu
Iz Centra za lokalnu samoupravu saopšteno je da javna ulaganja u obrazovanje u Srbiji iznose 3.3 odsto BDP-a što je značajno manje u odnosu na zemlje Evropske unije gde je prosek 5 odsto. Ovakva ulaganja negativno se odražavaju na kvalitet obrazovanja i društveni status obrazovnih radnika. Zarade prosvetnih radnika koje su za četvrtinu niže nego za zaposlene stručne spreme u ostalim sektorima, utiču na činjenicu da je teže privući ljude sa diplomom da rade u osnovnim i srednjim školama. Ove činjenice dodatno pogoršavaju obrazovne izazove i naglašavaju potrebu za značajnim poboljšanjima u sektoru obrazovanja.
Status službenog lica
Sami prosvetni radnici deo rešenja vide u statusu službenog lica. Krivični zakonik prepoznaje „poslove od javnog značaja“, odnosno obavljanje profesije ili dužnosti koja ima povećani rizik za bezbednost onih koji ga obavljaju – zanimanja koja su od značaja za javno informisanje, zdravlje ljudi, obrazovanje, javni prevoz, pravnu i stručnu pomoć pred sudskim i drugim državnim organima. Međutim, status službenog lica imaju samo sudije, tužioci, njihovi zamenici, policajci, izvršitelji, javni beležnici, vojna lica. Izmenama Krivičnog zakonika krajem 2019. godine, jedino je napad na advokate uveden kao posebno delo.
Oni koji obavljaju poslove “od javnog značaja” – zaposleni u prosveti, zdravstveni radnici, novinari, vozači gradskog prevoza koji godinama ukazuju da su zbog učestalih napada u vezi sa poslom koji obavljaju ugroženi i traže da se napad na njih tretira kao napad na službeno lice. Javna rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koje predviđaju da se napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi tretira kao napad na službeno lice, najavljena je za oktobar, a usvajanje tih propisa u Skupštini očekuje se do kraja godine.
To znači da će maksimalna kazna za napad na prosvetnog radnika biti osam godina.
Obrazovni izazovi u Srbiji, naročito u svetlu Međunarodnog dana zaštite obrazovanja od napada, naglašavaju potrebu za hitnim i koordiniranim odgovorom svih delova društva kako bi se obezbedila sigurnost i kvalitet obrazovanja. Povećano nepoverenje mladih u sistem, nedovoljna ulaganja u obrazovanje, kao i nedostatak adekvatne zaštite za prosvetne radnike ukazuju na ozbiljne probleme koji zahtevaju pažnju i reforme. Usvajanje zakonskih izmena koje bi napad na prosvetne radnike tretirale kao napad na službeno lice predstavlja važan korak ka jačanju zaštite zaposlenih u obrazovnom sektoru. Samo kroz zajedničke napore institucija, obrazovnog sistema i civilnog društva, moguće je stvoriti sigurnije i podržavajuće okruženje za učenike i prosvetne radnike, čime će se doprineti stabilnijem i kvalitetnijem obrazovanju za sve.
Piše: Ana Mirkailo
Klub za osnaživanje mladih 018 (KOM 018) – Srbija u saradnji sa organizacijama: Beyond Borders ETS – Italija, Association for Active Life and Education (ACTIVE) – Austrija, Idea4Life – Poljska i Piedzīvojuma gars (PG) – Letonija i krovnim savezima za mlade: Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), Consiglio Nazionale dei Giovani (CNG) – Italija Polska Rada Organizacji Mlodziezowych (PROM) – Poljska i Krovni savez mladih Letonije (LJP) – Letonija sprovodi projekat “European Youth Voices” (Glas mladih Evrope) sa ciljem da se bavi glavnim problemima mladih I ključnim prioritetima za mlade definisanih u okviru EU Strategije za mlade u 5 država: Srbija, Italija, Austrija, Poljska i Letonija. Projekat se fokusira na omladinske politike na nacionalnom i evropskom nivou kroz razvoj komparativne analize i seta preporuka za primenu EU Strategije za mlade 2019-2027 na nacionalnom nivou, a u isto vreme i kreiranje Evropske mreže mladih, omladinskih radnika, aktivista i drugih relevantnih aktera sa ciljem stvaranje više mogućnosti i inicijativa za ostvarivanje 11 evropskih omladinskih ciljeva, definisanih u okviru EU Strategije za mlade. Projekat “European Youth Voices” se implementira u periodu 01.12.2022 do 30.11.2024, a ko-finansiran je od strane Evropske Unije, kroz Erasmus + European Youth Together.