Promovisanje višejezičnog obrazovanja i opismenjavanje za međusobno razumevanje i mir
Juče smo proslavili Međunarodni dan pismenosti, a ovogodišnja tema bila je promovisanje višejezičnog obrazovanja i opismenjavanje za međusobno razumevanje i mir.
Međunarodni dan pismenosti se obeležava 8. septembra svake godine.
Do ideje o obeležavanju ovog dana došlo je na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja, u Teheranu, 1965. godine, a prvi obeleženi 8. septembar bio je 1966. godine, na inicijativu UNESCO-a. Njihov cilj bio je da svet podsete na sferu pismenosti i obrazovanja na globalnom nivou, odnosno da upozore javnost na problem nepismenosti, koja je, nažalost, i dalje rasprostranjena.
Prema najskorijem UNESCO-vom istraživanju iz 2022. godine, u svetu postoji 774 miliona nepismenih osoba, što čini blizu 16,1% ukupnog stanovništva starijeg od 15 godina; to znači da gotovo 800 miliona ljudi nije u stanju da čita ili piše na osnovnom nivou svog maternjeg jezika.
Od ukupnog broja nepismenih u svetu, dve trećine su žene, a 113 miliona dece.
Stopa pismenosti je značajno porasla u poslednja dva veka, pa je danas više od 85 odsto svetskog stanovništva starijeg od 15 godina pismeno.
67 miliona dece osnovnoškolskog uzrasta nema mogućnost da sedi u učionici dok čak 72 miliona adolescenata ne može da ostvari svoje pravo na obrazovanje.
Najmanja stopa pismenosti, oko 23%, je zabeležena u Maliju.
Šta je pismenost ?
Pismenost je osnovno ljudsko pravo, jedno od najvažnijih, implicitino sadržano u pravu na obrazovanje. Pismenost je prepoznata u velikom broju međunarodnih konvencija i deklaracija; u deklaraciji iz Persepolisa piše: ,,Pismenost nije sama sebi svrha, ona je temeljno ljudsko pravo.”
Prema tome, pismenost je prepoznata ne samo kao pravo samo po sebi, već i kao alatka za dolaženje do i ostvarivanje ostalih ljudskih prava.
Pismenost značajno utiče na različite aspekte naših života; igra ključnu ulogu u smanjenju siromaštva, otvaranju novih radnih mesta, unapređenju zdravlja, pa tako i u ubrzanju razvoja i unapređenju ekonomije. Pismenost povezuje i osnažuje ljude, omogućavajući im da kvalitetno komuniciraju i stupaju u zdrave odnose.
Obrazovanje, odnosno potpuna pismenost odraslog stanovništva, i danas je u razvijenim zemljama jedna od osnovnih tema, jer stalno kretanje svetske ekonomije zahteva pismene radnike, odnosno, najveći broj radnih mesta traži dobro obučenu i obrazovanu radnu snagu.
Uz to, konstantno nastaju različite i nove vrste pismenosti kao što su digitalna, kompjuterska, finansijska pismenost itd.
Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se danas definiše kao: prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u različitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata i dr.).
U najnovijem istraživanju Projekta IALS-a obuhvaćeno je šest zemalja: SAD, Kanada, Nemačka, Holandija, Švedska i Švajcarska.
Ustanovljeno je, na primer, da najviši nivo pismenosti imaju Švajcarci – 35%, a da za njima slede Amerikanci sa 20%. Po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog školovanja, na prvom mestu su SAD i Japan sa 96%, a slede Švajcarska sa 82% i Austrija sa 79%.
(Ne)pismenost u Srbiji
Potpuno nepismenih ljudi u Srbiji ima oko 165000.
Sa visokim obrazovanjem ih je nešto više od 650000, što je oko 11%.
Kompjuterski je nepismeno više od 50% našeg stanovništva.
Lica starija od 65 godina učestvuju u ukupnom broju nepismenih sa 70%, od čega 91% žena, dok je namanje nepismenih zabeleženo u starosnoj grupi dece od 10 do 14 godina – 1,50%.
U Srbiji je, među obrazovanim stanovništvom, najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana.
PISA istraživanje pokazalo je da učenici i studenti u Srbiji postižu rezultate koji su ispod proseka.
Đaci, najčešće oni u osnovnoj školi, pokazuju slabo interesovanje za poznavanje gramatike, pravopisa, vokabulara i imaju suženi leksički fond reči.
Prisutna je povećana upotreba žargonizama, anglicizama, šatrovačkog i skraćenica; ćirilica se koristi sve manje i reči srpskog porekla se, polako ali sigurno, gube u moru pozajmljenica.
Tesno povezano sa pismenošću je obrazovanje; bez jednog ne bi postojalo i opstalo ono drugo.
U Alternativnom izveštaju o potrebama i položaju mladih, koji je KOMS objavio i sproveo i ove godine, na osnovu datih odgovora, može se zaključiti da im u obrazovnom sistemu najviše nedostaje seksualno i zdravstveno obrazovanje (64,3%), zajedno sa međuljudskim odnosima(64%).
Na četvrtom mestu je kritičko mišljenje sa 58,6% a na petom praktična ekonomska znanja sa 56,4%.
Šta znači biti pismen ?
Postoji nekoliko kriterijuma za određivanje pismenosti – osnovni podrazumeva sposobnost da osoba ume da pročita i napiše tekst iz svakodnevnog života.
Pre 100 godina dovoljno je bilo poznavati slova, pomalo čitati i nešto napisati dok se danas, u 21.veku, pod pismenošću podrazumeva i informatička pismenost o kojoj se sve više govori.
Krajem 20. i početkom 21. veka na svetsku scenu stupa takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje i eksplozija novih formi komunikacija u vrlo kratkom vremenskom periodu.
Širenje pismenosti i opismenjavanja
Neki od najkorisnijih načina promovisanja opismenjavanja bi bili sledeći:
- organizovanje obrazovnih programa i radionica
- organizovanje donacija knjiga i čitalačkih klubova
- volonterski rad sa grupama koje imaju poteškoća prilikom čitanja/pisanja
- digitalne kampanje/radionice
Ključ uspeha je svakako u kontinuiranom angažovanju i prilagođavanju metoda u skladu sa povratnim informacijama i rezultatima.
Međunarodni dan pismenosti nije samo običan datum na kalendaru već i prilika da se zaista posvetimo pitanju koje je osnova za individualni i društveni napredak.
Pismenost nije samo sposobnost čitanja i pisanja – ona nam omogućava da zakoračimo u svet obrazovanja, ekonomskih mogućnosti i ličnog razvoja.
Dok proslavljamo Međunarodni dan pismenosti, setimo se da pismenost nije samo individualni cilj, već zajednički poduhvat i da u kontinuitetu moramo raditi na poboljšanju zajednice čiji smo deo.
Piše: Nina Andrijanić
Klub za osnaživanje mladih 018 (KOM 018) – Srbija u saradnji sa organizacijama: Beyond Borders ETS – Italija, Association for Active Life and Education (ACTIVE) – Austrija, Idea4Life – Poljska i Piedzīvojuma gars (PG) – Letonija i krovnim savezima za mlade: Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), Consiglio Nazionale dei Giovani (CNG) – Italija Polska Rada Organizacji Mlodziezowych (PROM) – Poljska i Krovni savez mladih Letonije (LJP) – Letonija sprovodi projekat “European Youth Voices” (Glas mladih Evrope) sa ciljem da se bavi glavnim problemima mladih I ključnim prioritetima za mlade definisanih u okviru EU Strategije za mlade u 5 država: Srbija, Italija, Austrija, Poljska i Letonija. Projekat se fokusira na omladinske politike na nacionalnom i evropskom nivou kroz razvoj komparativne analize i seta preporuka za primenu EU Strategije za mlade 2019-2027 na nacionalnom nivou, a u isto vreme i kreiranje Evropske mreže mladih, omladinskih radnika, aktivista i drugih relevantnih aktera sa ciljem stvaranje više mogućnosti i inicijativa za ostvarivanje 11 evropskih omladinskih ciljeva, definisanih u okviru EU Strategije za mlade. Projekat “European Youth Voices” se implementira u periodu 01.12.2022 do 30.11.2024, a ko-finansiran je od strane Evropske Unije, kroz Erasmus + European Youth Together.