Pitanja ljudskih prava i ravnopravnosti su ključni elementi svakodnevnog života. Uprkos činjenici da je Srbija formalno pravna država i da su zločini mržnje zakonom zabranjeni, prava LGBTQ+ zajednice su ugrožena i zaboravljena.

Svakodnevno čitamo o napadima motivisanim mržnjom, napadima na kvir ljude, njihova mišljenja, svakodnevni život i prava. Uprkos neprestanoj borbi mladih aktivista i aktivistkinja, ovaj problem je duboko ukorenjen i sa njegovim rešavanjem treba početi od samog temelja.

Ova tema nije samo pitanje zakonskih reformi i društvenih promena, već i kulturnih, emocionalnih i psiholoških aspekata koji se tiču svakog pojedinca.

Ova borba se ne vodi samo za pravdu na papiru, već za stvarno priznavanje ljudskog dostojanstva, slobode izražavanja i prava na ljubav.

Ovo je pitanje ljudskosti.

Prava LGBTQ+ zajednice; šta se (ne) sme?

Zakonske odredbe koje se tiču istopolnih odnosa, tj. njihova prava, određuju njihov pravni status i odnos države, kao i odnos drugih institucija i prema LGBTQ+ zajednici. Zakonske odredbe variraju od države do države, iz krajnosti u krajnost; od smrtne kazne do priznatog prava na sklapanje brakova.

U poređenju sa ostalim kontinentima, za Evropu se može reći da je liberalna kada su u pitanju prava kvir ljudi. Većina evropskih zemalja zakonom zabranjuje diskriminaciju na bilo kom osnovu dok je 15 zemalja, članica Evropske unije, priznalo istopolne brakove; tek desetak zemalja dozvoljava usvajanje dece od strane istopolnih parova dok se u nekim državama i dalje vode burne rasprave na ovu temu.

Kada je u pitanju stav građana i građanki Evrope po pitanju prava LGBTQ+ osoba i njihovog prihvatanja u društvu, i dalje postoje velike razlike između zemalja Severne i Zapadne Evrope, sa jedne, i zemalja Istočne Evrope sa druge strane. Istraživanje Eurobarometra iz 2006. godine pokazuje visok stepen podrške istopolnim brakovima u zemljama kao što su Holandija (82%), Švedska (71%) i Danska (69%) i s druge strane izuzetno nizak nivo u zemljama poput Rumunije (11%), Letonije (12%) i Kipra (14%). Sličan odnos razlika se primećuje i po pitanju usvajanja dece od strane istopolnih parova, gde najviše podrške dolazi iz Holandije (69%), dok najmanje iz Poljske i Malte (7%).

Kada je u pitanju Srbija, iako na papiru, u stvarnom životu su zločini mržnje retko priznati kao takvi. Ako se slučaj prijavi, mala je verovatnoća da će on biti shvaćen ozbiljno i dalje procesuiran i zato se, nažalost, za većinu zločina ne sazna. Žrtve najčešće nemaju dovoljno poverenja u institucije, plaše se počinilaca i potencijalne osvete ili nisu autovane.

Zakon o istopolnim zajednicama u Srbiji nije priznat a ni na vidiku nema političke volje da će se ovo stanje promeniti, barem ne u bliskoj budućnosti. Zbog ovoga, pojam braka će ostati zajednica između muža i žene.

Usvajanje ovog zakona jedan je od glavnih zahteva LGBTQ+ zajednice u Srbiji i ponavlja se na svakoj Paradi ponosa u Beogradu od 2017. godine.

Za sada nije poznato da li će i kada dokument ući u proceduru za usvajanje.

Iako istopolnim parovima nije zakonom zabranjeno da se poljube na ulici ili da se drže za ruke, oni se često ne osećaju slobodno da to urade i strah od nasilja je uvek prisutan.

Pošto pravni sistem ne prepoznaje istopolne parove, to donosi još ograničenja. Oni ne mogu da ostvare porodična, zdravstvena, imovinska prava.

Ne mogu da usvoje decu.

Ne mogu da budu zdravstveno osigurani preko svojih partnera_ki.

Ne mogu zajedno da podignu kredit za stan.

Ne mogu da imaju zajedničku imovinu, kao što heteroseksualni supružnici mogu.

Ne mogu da naslede penziju ili imovinu partnera_ki.

Što se tiče trans osoba i njihovih prava i prepoznatljivosti u Srbiji, lična dokumenta se ne mogu lako promeniti. Sama promena je uslovljena medicinskim intervencijama kojima ne mogu ili ne žele da se podvrgnu sve trans osobe, usled čega gube mogućnost da dobiju odgovarajuća lična dokumenta.

Zahtev LGBTQ+ zajednice u Srbiji je usvajanje Zakona o rodnom identitetu, koji bi poboljšao  položaj trans osoba. Dodatno, proces prilagođavanja, odnosno promene pola se ne može izvršiti besplatno.

Prema trenutnim podacima, ova procedura se delimično finansira iz fonda zdravstvene zaštite, odakle je obezbeđeno dve trećine novca.

Zločini mržnje

U poslednje vreme evidentiran je nagli porast zločina mržnje prema kvir ljudima.

Neki od najvažnijih spoljašnjih uticaja su porast govora mržnje, koji dolazi sa svih strana; zatim, otpor koji se pruža kada treba da se nauči o nečem novom ili nepoznatom; jedan deo javnosti se još uvek grčevito drži predrasuda i stereotipa i time svoju neinformisanost prenose na druge. Javno mnjenje je na našim prostorima podložno promeni a ako neko sa vodeće pozicije širi govor mržnje, velika je verovatnoća da će deo države to mišljenje prihvatiti kao ispravno.

Prema istraživanju nevladine organizacije Dasezna!, 2022. godine zabeleženo je 94 incidenta motivisnih homo/transfobijom, od čega je 29 napada bilo fizičke prirode.

Te iste godine su sproveli istraživanje koje je pokazalo da u 26.8% slučajeva policija ne zabeleži prijavu incidenta motivisanog homo/transfobijom.

Prošle godine je zabeleženo 85 slučajeva nasilja i diskriminacije motivisanih homo/transfobijom, od čega je 19 bilo fizičke prirode.

Ove godine, slučaj koji je potresao javnost dogodio se u februaru, kada je srpska policija izvršila jeziv napad motivisan homofobijom nad dvoje mladih ljudi. KOMS je objavio saopštenje a sedam meseci kasnije, prebroditelji i dalje čekaju sudsko razrešenje i procesuiranje odgovornih za napad.

Na osnovu podataka Alternativnog izveštaja o potrebama i položaju mladih, koji je KOMS sproveo i ove godine, primećen je blagi porast u promeni stavova ispitanika.

Na primer, za tvrdnju ,,Da se pripadnici LGBT+ populacije više pojavljuju u medijima”, prosečna ocena (na skali od 1 do 5) je 2020. godine bila 2,64 dok se ove godine beleži manji rast zbog ocene 2,89.

Pozitivniji odgovor dobila je tvrdnja ,,Da se u vašem mestu održi gej parada”, koja je 2020. godine dobila prosečnu ocenu 3,05 a ove godine je došlo do blagog pada sa ocenom 2,99.

Dodatno, postoje i značajne razlike kada je u pitanju pol ispitanika; mladim ženama manje smetaju prethodno pomenute situacije i tvrdnje nego mladim muškarcima.

Iz svega ovoga može se zaključiti da položaj kvir ljudi u Srbiji, a i svetu, nije povoljan. Prodiranje do problema se mora započeti što pre i potrebno je krenuti od samog temelja, a za to su nam neophodni empatija, ljudskost i razumevanje.

Naša odgovornost nije samo da prepoznamo ove izazove, već i da aktivno radimo na njihovom rešavanju.

Sposobnost da slušamo, razumemo i podržimo jedni druge ključna je za izgradnju društva koje ume da slavi raznolikost.

,,Mržnja ne može da istera mržnju, samo ljubav to može da učini.’’

Piše: Nina Andrijanić