Dok se periodično iščuđavamo toplom ili hladnom vremenu, ni na trenutak nam na pamet ne pada kada i kako smo tačno došli do ove situacije? Da li sve veći broj vrelih dana u godini uzimamo „zdravo za gotovo“, kao i nagle promene, i da li nam preti veća opasnost po naše (ustavom zagarantovano) pravo na zdravu životnu sredinu?
Na šta mislimo kada govorimo o ozonskom omotaču?
Većina nas se sa pojmovima ozonskih rupa i ozonskog omotača prvi put susrela u nekom udžbeniku iz geografije ili biologije tokom osnovne škole, međutim ukoliko nismo aktivno tražili informacije o ovoj temi u našem daljem životu i školovanju, vrlo je verovatno da je naše znanje o ovim fenomenima ograničeno. Dakle, da se podsetimo:
–ozonski omotač: deo zemljine atmosfere koji čuva zemlju i nas od štetnog UV (ultraljubičastog) zračenja i utiče na atmosfersku raspodelu temperature i klimu na zemlji.
–ozonske rupe: oblasti na ozonskom omotaču gde je koncentracija ozona znatno smanjena što omogućava veću količinu UV zračenja da dospe do zemljine površine.
Zbog čega je bitna zaštita ozonskog omotača?
Cilj obeležavanja ovog dana, i to na globalnom nivou, jeste podizanje opšte svesti o jednom (ne)vidljivom problemu koji utiče na sve nas podjednako, a to je formiranje ozonskih rupa i sveobuhvatnog oštećenja ozonskog omotača.
Dan posvećen zaštiti ozonskog omotača obeležava se od 1994. godine kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila 16. septembar Međunarodnim danom očuvanja ozonskog omotača u znak sećanja na datum potpisivanja, možemo reći, najuspešnijeg sporazuma iz oblasti zaštite životne sredine: Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač iz 1987. godine (takođe poznatog kao Rezolucija 49/114).
Cilj usvajanja ovog protokola bila je zaštita ozonskog omotača preduzimanjem određenih mera za kontrolu ukupne globalne proizvodnje i potrošnje supstanci koje ga oštećuju, sa krajnjim ciljem njihovog eliminisanja. To su najčešće supstance pod nazivom freoni, nama poznatiji kao hemikalije koje nalazimo u dezodoransima i rashladnim uređajima.
Kako možemo pomoći zajedničkom cilju očuvanja ozonskog omotača?
Dok posmatramo napore uložene na globalnom nivou, potrebno je razmišljati i o lokalnom delovanju i zapitati se: šta ja mogu da učinim kao pojedinac?
- Korišćenje alternativnog načina prevoza –odlazak na posao, fakultet ili izlet automobilom zameniti javnim prevozom, biciklom, rolerima ili jednostavno šetnjom
- Izbegavanje aerosolnih sprejeva – nešto što koristimo svakodnevno, a lako je pronaći zamenu: dezodoransi i lakovi/sprejevi za kosu
- Održivo korišćenje proizvoda – plastičnu kesu u marketu zamenite cegerom, ili plastičnu flašu bocom od održivog materijala
- Limitirana upotreba rashladnih uređaja – iako nam vreli dani otežavaju, razmišljajte o racionalnom korišćenju klima uređaja
- Korišćenje određenih pesticida – razmišljajte o prirodnoj alternativi
- Podržavajte ekološke inicijative i akcije u vašem okruženju
O detaljnijim načinima reciklaže i konkretnim primerima ekološko prihvatljivog ponašanja pisali smo na i našem blogu S reciklažom na ti!
Gde su mladi u zaštiti životne sredine?
U Alternativnom izveštaju mladih iz 2024. godine, koji izdaje Krovna organizacija mladih Srbije na godišnjem nivou o položaju i potrebama mladih, kada upitani o temama životne sredine stavovi mladih su sledeći:
-na pitanje da ocene kvalitet životne sredine u Srbiji na skali od 1 – Veoma loše do 5 – Odlično prosečna ocenu bila je: 2,19 (što predstavlja blago povećanje u odnosu na 2023. godinu (2,1)).
-kada upitani o kvalitetu životne sredine: 39,6% je odogovorilo sa ocenom loše
-sa procentom od 49%: problem životne sredine postavljen je na 6. mesto na listi problema mladih u Srbiji (na kojoj 67,6% mladih vidi obrazovni sistem kao najveći problem, a pitanje bezbednosti 29,1% kao najmanje značajan)
– o tome kako različiti akteri doprinose zaštiti životne sredine: 66,5% mladi smatra da najviše bitan lični doprinos (46,4% mladih ocenilo je da jedinice lokalne samouprave ne doprinose zaštiti životne sredine)
Koji su rezultati zajedničkog napora u zaštiti ozonskog omotača?
Ovog septembra proslavljamo 30 godina obeležavanja ovog cilja na međunarodnom nivou, ali da li je 3 decenije bilo dovoljno za vidljive i osetne rezultate u oblasti zaštite ozonskog omotača?
Od 1987. godine, Montrealski protokol postao je jedini univerzalno ratifikovani dokument među 193 članice Ujedinjenih nacija. Upravo ove države potpisnice Montrealskog protokola su u periodu od 1990. do 2010. godine uspele zajedničkim naporom da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte na zemlji u vrednosti jednakoj 135 gigatona ugljen dioksida, ili 11 gigatona na godišnjem nivou, kao i da spreče razvijanje kožnih kancerogenih oboljenja kod 2 miliona ljudi svake godine.
Projekcije predviđaju da će se ozonski omotač u potpunosti vratiti na svoje prvobitno stanje (pre 1980. godine) do polovine 21. veka, kao i da će se ozonska rupa iznad Antarktika potpuno oporaviti do 2060. godine.
Srbija je svojevremeno ratifikovala Bečku konvenciju o zaštiti ozonskog omotača, Montrealski protokol i njegova četiri amandmana 2001. godine, kao i peti amandman poznatiji kao Kigali amandman 2021. godine čime je preuzela obavezu da postepeno smanjuje potrošnju fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte.
Ratifikacijom ovih međunarodnih sporazuma, Srbija je preuzela određene obaveze koje obavlja kroz rad Nacionalne ozonske kancelarije u okviru Odeljenja za zaštitu vazduha i ozonskog omotača, Sektora za upravljanje životnom sredinom Ministarstva zaštite životne sredine, uz podršku implementacionih agencija UNIDO tj. Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj i UNEP-a tj. Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.
Takođe, Uredbom o sertifikaciji lica koja obavljaju određene delatnosti u vezi sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač i određenim fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte, Srbija se obavezuje na obuku servisnih tehničara rashladnih i klima uređaja.
Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača nas podseća da svi mi imamo ulogu u očuvanju planete. Bilo kroz male, ali svakodnevne promene ili kroz aktivno zagovaranje i podržavanje ekoloških politika, svaki korak je važan. Na kraju, opstanak našeg sveta zavisi od toga koliko smo voljni da preduzmemo akcije za njegovo očuvanje, baš kao što je to bio slučaj sa ozonskim omotačem.
Piše: Vanja Milovanović
Klub za osnaživanje mladih 018 (KOM 018) – Srbija u saradnji sa organizacijama: Beyond Borders ETS – Italija, Association for Active Life and Education (ACTIVE) – Austrija, Idea4Life – Poljska i Piedzīvojuma gars (PG) – Letonija i krovnim savezima za mlade: Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), Consiglio Nazionale dei Giovani (CNG) – Italija Polska Rada Organizacji Mlodziezowych (PROM) – Poljska i Krovni savez mladih Letonije (LJP) – Letonija sprovodi projekat “European Youth Voices” (Glas mladih Evrope) sa ciljem da se bavi glavnim problemima mladih I ključnim prioritetima za mlade definisanih u okviru EU Strategije za mlade u 5 država: Srbija, Italija, Austrija, Poljska i Letonija. Projekat se fokusira na omladinske politike na nacionalnom i evropskom nivou kroz razvoj komparativne analize i seta preporuka za primenu EU Strategije za mlade 2019-2027 na nacionalnom nivou, a u isto vreme i kreiranje Evropske mreže mladih, omladinskih radnika, aktivista i drugih relevantnih aktera sa ciljem stvaranje više mogućnosti i inicijativa za ostvarivanje 11 evropskih omladinskih ciljeva, definisanih u okviru EU Strategije za mlade. Projekat “European Youth Voices” se implementira u periodu 01.12.2022 do 30.11.2024, a ko-finansiran je od strane Evropske Unije, kroz Erasmus + European Youth Together.