Iako se napredak u rodnoj ravnopravnosti postiže postepeno, ekonomska jednakost između muškaraca i žena, posebno u pogledu plata, još uvek je daleko od zadovoljavajuće. Dan jednakih plata posvećen je podizanju svesti o rodnom jazu u platama i zalaganju za jednaku platu za jednak rad. Obeležava se širom sveta kao podsetnik na nejednakosti koje postoje na tržištu rada, i prilika da se preispita koliko smo napredovali ka postizanju stvarne ekonomske ravnopravnosti.

Rodni jaz u platama – globalni problem

Uprkos postojanju zakonskih regulativa, rodni jaz u platama je i dalje prisutan širom sveta. Žene često zarađuju manje od muškaraca zbog različitih faktora, uključujući diskriminaciju, stereotipe, prekide u karijeri zbog brige o porodici, kao i manje zastupljenosti na pozicijama rukovodstva. Majke su takođe one koje najčešće uzimaju porodiljsko odsustvo, a kasnije i bolovanje zbog bolesti deteta, što dodatno utiče na njihovu zaradu i napredovanje u karijeri. Ove pauze u radnom iskustvu mogu da ograniče njihov profesionalni razvoj i smanje šanse za napredak u organizacijama.

U Srbiji, razlika u platama između žena i muškaraca iznosi 8,8% u korist muškaraca prema podacima Republičkog zavoda za statistiku “Žene i muškarci u Republici Srbiji 2023”. 

Nisu to “samo plate”

Neravnopravnost u platama ne ogleda se samo u direktnim primanjima. Ona vodi i do veće finansijske zavisnosti žena, manje mogućnosti za ulaganje u karijeru i obrazovanje, kao i otežan pristup stambenim kreditima i investicijama. 

I ne zaboravimo – za mnoge žene, problem nije samo u tome da zarađuju manje, već i u tome da im se često dodeljuju uloge koje uključuju neplaćeni rad, poput brige o kući i porodici, što dodatno smanjuje njihov ekonomski potencijal. Po podacima iz  Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2024. godinu, mladi u Srbiji smatraju da kućni poslovi i odgajanje dece i dalje nisu ravnomerno raspoređeni među ženama i muškarcima, a posebno su mlade žene saglasne sa ovom izjavom. 

A u starosti, razlike postaju veće, pa tako žene u proseku primaju penziju koja je 17% manja u odnosu na prosečnu penziju muškaraca.

Šta uraditi?

Prvi korak ka rešavanju ovog problema jeste prepoznavanje i sankcionisanje poslodavaca koji održavaju razliku u platama među polovima. Ključno je da se usvoje mere za transparentnost plata, kao i strožiji zakoni koji bi osigurali da se svaka osoba vrednuje po svom radu, bez obzira na pol. 

Jednaka plata za jednak rad ne samo da predstavlja osnovno ljudsko pravo, već je i ključna za postizanje šire rodne ravnopravnosti i stvaranje pravednijeg, inkluzivnijeg društva, u kojem svako ima jednake šanse za uspeh.

U mnogim zemljama su preduzeti koraci ka smanjenju jaza u platama. Na primer, neke države su uvele obavezno izveštavanje o platama po polu, dok su druge uvele kvote za žene na pozicijama rukovodstva. Ipak, potrebna je šira primena tih zakona kako bi postigli značajnije rezultate.

Međunarodni dan jednakih plata je prilika da se podsetimo koliko je važno ostvariti ravnopravnost na svim nivoima, uključujući i finansijsku jednakost. Duboko ukorenjene društvene nepravde, poput razlike u platama i dalje postoje u mnogim zemljama, uključujući Srbiju. Nejednake plate su tiha nepravda, ona koja se često zanemaruje jer je nevidljiva na prvi pogled, ali ima dalekosežne posledice na ekonomsku nezavisnost i položaj žena u društvu.

Piše: Marija Ilić

 

Klub za osnaživanje mladih 018 (KOM 018) – Srbija u saradnji sa organizacijama: Beyond Borders ETS – Italija, Association for Active Life and Education (ACTIVE) – Austrija, Idea4Life – Poljska i Piedzīvojuma gars (PG) – Letonija i krovnim savezima za mlade: Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), Consiglio Nazionale dei Giovani (CNG) – Italija Polska Rada Organizacji Mlodziezowych (PROM) – Poljska i Krovni savez mladih Letonije (LJP) – Letonija sprovodi projekat “European Youth Voices” (Glas mladih Evrope) sa ciljem da se bavi glavnim problemima mladih I ključnim prioritetima za mlade definisanih u okviru EU Strategije za mlade u 5 država: Srbija, Italija, Austrija, Poljska i Letonija. Projekat se fokusira na omladinske politike na nacionalnom i evropskom nivou kroz razvoj komparativne analize i seta preporuka za primenu EU Strategije za mlade 2019-2027 na nacionalnom nivou, a u isto vreme i kreiranje Evropske mreže mladih, omladinskih radnika, aktivista i drugih relevantnih aktera sa ciljem stvaranje više mogućnosti i inicijativa za ostvarivanje 11 evropskih omladinskih ciljeva, definisanih u okviru EU Strategije za mlade. Projekat “European Youth Voices” se implementira u periodu 01.12.2022 do 30.11.2024, a ko-finansiran je od strane Evropske Unije, kroz Erasmus + European Youth Together.