Kako i zašto je potrebno da osiguramo da mladi Srbije imaju politički uticaj u njihovim gradovima i opštinama?  

Politička participacija mladih predstavlja ključni faktor održivosti i razvoja demokratije. Mladi ljudi, kao nosioci novih ideja i perspektiva, imaju potencijal da značajno doprinesu unapređenju političkih procesa, donošenju inovativnih rešenja za društvene probleme, poboljšanju transparentnosti i odgovornosti pri političkim procesima, posebno na lokalnom nivou gde su promene najvidljivije i najdirektnije utiču na svakodnevni život građana. Mladi su kroz istoriju često bili nosioci društvenih promena: od studentskih protesta šezdesetih godina prošlog veka do savremenih globalnih pokreta za klimatske promene, mladi dokazuju da imaju volju i želju za društvenim i političkim promenama.  

Međutim, kakva je situacija na lokalnim nivoima? Danas, lokalna politička participacija mladih prvenstveno zavisi od društvenog i političkog konteksta pojedinih zemalja. Prema istraživanju Evropskog parlamenta iz 2021. godine: oko 44% mladih smatra da ima uticaj na politiku na lokalnom nivou. U Srbiji, o važnosti političke participacije na nivou lokalne samouprave možemo videti na osnovu izveštaja o građanskoj participaciji koje je sprovela CRTA iz 2021. godine. Među ispitanicima starosti 18-34: 72 ispitanika je izjavilo da aktivno učestvuje akcijama u lokalnim zajednicama, dok je ostatak (28 ispitanika) odgovorio negativno. Takođe, najveći broj njih ističe da je opština, tj. lokalna samouprava (67%) ta koja rešava probleme.  

Međutim, ukoliko biste u Srbiji pitali srednjoškolca ili brucoša na koji način može da učestvuje u političkim procesima svog grada ili opštine, verovatno ne bi dobili odgovor, ali zbog čega? Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2024. godinu, koji redovno objavljuje Krovna organizacija mladih Srbije, pokazuje da mladi u Srbiji ne prate politiku na lokalnom nivou, kao i da smatraju da im politički sistem ne omogućava da utiču na političke procese i odluke.  

Jedna od glavnih prepreka lokalne političke participacije mladih je nedostatak informacija i političke edukacije. Mladi pre napunjenih 18 godina i prvog korišćenja biračkog prava, političke procese posmatraju uglavnom sa strane, opravdano zbunjeni i uplašeni usled nepoznavanja osnovnih pojmova, procesa ili političkog sistema. Ukoliko bi otišli taj korak dalje i sami potražili informacije na internetu ili od roditelja, naišli bi dva problema: nedostatak podrške i razumevanja koji su naročito izraženi u društvima sa široko rasprostranjenim cinizmom i osećajem nemoći usled sveprisutne korupcije i favorizovanja starijih političara u svakodnevnom životu. Problemu ne pomaže ni činjenica da mladi nemaju adekvatnu političku reprezentaciju u politici (posebno lokalnoj): nekog sličnog njima, ko će ih razumeti, njihove zahteve i potrebe i ko će se zalagati i sprovoditi omladinsku politiku.  

Drugi razlozi mogu biti strukturalne prirode tj. unutar političkog sistema, kao što su kompleksne birokratske procedure ili nedostatak prostora za mlade u političkim strankama, institucijama i procesima. Prema podacima iz 2021. godine, ukupno 21 jedinica lokalne samouprave nije imala mlade odbornike, dok je u 16 jedinica lokalne samouprave bilo tek više od 15% mladih odbornika. U aktuelnom sazivu Narodne skupštine, najstariji narodni poslanik rođen je 1940. godine, dok je najmlađi rođen 1999. godine. 

Kako ? – Savet za mlade kao način političke participacije 

U Srbiji, prema Zakonu o mladima iz 2011. godine, mladi se definišu kao lica starosti od 15 do 30 godina. Ovaj zakon ima cilj unapređenja društvenog položaja mladih i stvaranja uslova za ostvarivanje potreba i interesa mladih u svim oblastima koje su od interesa za mlade.  

Iako njegove odredbe nisu obavezujuće za donosioce lokalnih odluka, zakon propisuje osnivanje Saveta za mlade – savetodavnog tela Vlade Republike Srbije koje podstiče i usklađuje aktivnosti u vezi sa razvojem, ostvarivanjem i sprovođenjem omladinske politike i predlaže mere za njeno unapređivanje. Saveti mogu da se formiraju se na nacionalnom, pokrajinskom (pokrajinski savet za mlade) i lokalnom nivou (savet za mlade jedinica lokalne samouprave i kancelarije za mlade, klubova za mlade, omladinskih centara itd.).  

Mladi su o važnosti adekvatnog omladinskog prostora kao načina pružanja slobode da otvoreno pričaju o problemima, da se zbliže i nađu zajednička interesovanja istakli i u izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije iz 2023. godine. Međutim, naišli su na neuspeh lokalnih vlasti da im obezbede infrastrukturu za takav prostor. Smatrali su i da je potrebno obezbediti osobu koja bi bila formalno zaposlena u omladinskom prostoru, koordinirala aktivnosti mladih u okviru njega i pružala im podršku prilikom sprovođenja projekata.  

Kandidati i kandidatkinje koji_e su zainteresovani_e da se prijave za članstvo u Savetu za mlade trebalo bi da: 

• u trenutku otpočinjanja mandata budu uzrasta od navršenih 15 godina do navršenih 30 godina života 

• budu državljani Republike Srbije 

• ne budu nosioci funkcija u političkim partijama 

• nisu zaposleni u organima javne uprave niti vrše funkcije/pozicije koje su u sukobu interesa sa članstvom u Savetu za mlade 

• su aktivno koordinirali ili učestvovali u kreiranju, sprovođenju i evaluaciji omladinske politike na lokalnom i/ili nacionalnom nivou u trajanju od najmanje 2 godine 

• aktivno učestvuju u kreiranju i sprovođenju programa ili projekta usmerenih na ostvarivanje strateških ciljeva Strategije za mlade Vlade Republike Srbije 

• imaju najmanje jednogodišnje iskustvo u zagovaranju politika od važnosti za mlade 

• dobro poznaju rad nacionalnih i lokalnih aktera omladinske politike i upoznati su sa društvenim i političkim kontekstom u državi 

Kolika je zapravo efikasnost ovog saveta u praksi?  

Opšti zaključak istraživanja koje sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije o Lokalnoj omladinskoj politici u Srbiji, preciznije Saveta za mlade jedinica lokalne samouprave je sledeći: saveti za mlade ne ispunjavaju svoju ulogu i ne funkcionišu u sistemu (gde je izuzetak nekoliko jedinica lokalne samouprave). Čak 65 od 145 (45,5%) jedinica lokalne samouprave uopšte nema savet za mlade, dakle mehanizmi definisani Zakonom o mladima se ne primenjuju. Drugi podaci o lokalnoj omladinskoj politici su takođe poprilično zabrinjavajući: 

• 106 (73,1%) jedinica lokalne samouprave nema lokalni akcioni plan za mlade.  

• 52 (35,9%) jedinice lokalne samouprave nemaju formiranu kancelariju za mlade. 

• 18 (12,4%) jedinica lokalne samouprave koji imaju formalno formiranu kancelariju za mlade, ali ona nema zaposlene.  

• 52 (35,9%) jedinice lokalne samouprave nemaju opredeljena sredstva za finansiranje lokalne omladinske politike.  

• 115 (79,3%) jedinica lokalne samouprave nemaju opredeljena sredstva za finansiranje udruženja mladih i za mlade (udruženja građana) za sprovođenje lokalne omladinske politike. 

• 119 (82,1%) jedinica lokalne samouprave nema omladinski klub.  

•  6 (4,2%) jedinica lokalne samouprave ima sve instrumente lokalne omladinske politike.  

• 23 (15,9%) jedinice lokalne samouprave nemaju nijedan instrument lokalne omladinske politike. 

Norveška kao uspešan primer?  

Norveška predstavlja primer države koja je uspešno uključila mlade u političke procese, pružajući im prilike da učestvuju u donošenju odluka i oblikovanju budućnosti zemlje što vidimo u činjenici da su na lokalnim izborima 2019. godine, oko 15% izabranih odbornika bili su mlađi od 30 godina čineći jedan od najviših procenata u Evropi. Dakle, koja je tajna uspeha? Norveške političke stranke često imaju kvote za mlade ili aktivno podstiču mlade članove da se kandiduju za javne funkcije što im omogućava da dobiju priliku da se uključe u politiku i budu izabrani na javne pozicije. Takođe, postoje brojne organizacije i programi koji pružaju podršku mladim političarima, uključujući obuku i mentorstvo. Ovi programi pomažu mladima da razviju veštine i znanja potrebna za uspešnu političku karijeru. Norveška takođe ima razvijen omladinski sektor koji aktivno radi na uključivanju mladih u političke procese uz pomoć organizacija kao što je Norveški omladinski savet (LNU) koje igraju ključnu ulogu u promociji političke participacije mladih. 

Koja su moguća rešenja? 

Kako bi se povećala politička participacija mladih na lokalnim nivoima, potrebno je uložiti napore u nekoliko pravaca.  

Prvi korak, kao odlična podlogu za dalju političku participaciju, jeste politička edukacija i obrazovanje u vidu različitih programa u okviru obrazovnog sistema kako bi se mladi ljudi upoznali sa osnovnim političkim pojmovima i procesima, političkim sistemima, procesima i važnosti građanskog angažmana od ranog uzrasta. Sa druge strane, edukacija van obrazovnog sistema bi se obavljala kroz organizovanje radionica, seminara, obuka, treninga i mentorskih programa koji bi se održavali na nivoima jedinica lokalne samouprave preko kojih bi mladi bili povezani sa iskusnim političarima i liderima zajednica od kojih će dobiti smernice i podršku u njihovom daljem interesovanju i radu. Dobar primer ovakvog neformalnog obrazovanja bili bi programi i radionice koje dugi niz godina organizuje Krovna organizacija mladih Srbije: jedan od njih jeste Program jačanja kapaciteta koji se, između ostalog, bavi i temama prikupljanja sredstva u lokalnim zajednicama i učešćem u lokalnim omladinskim politika, kao i Akademija omladinske politike : obrazovni program gde mladi dobijaju priliku da steknu znanje i iskustvo o omladinskoj politici, ovladaju veštinama za pregovaranje i kreiranje promena u društvu, osnaže se za primenu stečenih znanja u svojim lokalnim sredinama i zagovaraju promene kod predstavnika/ca svoje lokalne zajednice. 

 Međutim, glavna podrška mora biti strukturna: ona je u Srbiji već regulisana gorepomenutim Zakonom o mladima i propisuje osnivanje saveta za mlade na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, ali bi napore trebalo uložiti i u pogledu uvođenja kvota za političke stranke i u pogledu izabranih odbornika i poslanika. 

Kao sigurno najbliži vid podrške mladima danas, korisne bi bile medijske kampanje preko kojih bi se povećala vidljivost i glas mladih i koje bi se sprovodile preko digitalnih platformi (na društvenim mrežama i van njih), na primer u vidu Instagram stranica posvećenim mladima ili veb sajtu koji bi mladima pružio sve neophodne informacije o političkoj participaciji i procesima.  

Da bi svi ovi programi bili održivi i u budućnosti, potrebna je i finansijska podrška omladinskim organizacijama, projektima i inicijativama. 

Politička uključenost mladih na lokalnim nivoima je od suštinskog značaja za razvoj demokratskih društava, pogotovo u malim sredinama Srbije. Mladi donose sveže ideje, unapređuju transparentnost i odgovornost, te doprinose dugoročnom održivom razvoju zajednica. Iako postoje brojne prepreke koje otežavaju njihovu participaciju, kroz obrazovanje, podršku i inicijative moguće je povećati njihov uticaj i osnažiti ih kao ključne aktere u političkim procesima. Pozivamo sve relevantne aktere, od adekvatnih institucija do lokalnih vlasti, da prepoznaju značaj političke participacije mladih, koja doprinosi razvoju liderstva i sticanju veština koje su korisne ne samo za politički, već i za društveni i ekonomski razvoj zajednice, i preduzmu konkretne korake ka njenom unapređenju. 

Piše: Vanja Milovanović

 

Blog “Youth Test – rešenje za sistemsko uključivanje mladih u donošenje odluka” je izrađen uz podršku regionalnog projekta SMART Balkan – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan kojeg implementira Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institute for Democracy and Mediation (IDM) a finansijski podržava Ministarstvo vanjskih poslova Kraljevine Norveške. Sadržaj ovog bloga je isključiva odgovornost Krovne organizacije mladih Srbije i ne odražava nužno stavove Centra za promociju civilnog društva, Center for Research and Policy Making (CRPM), Institute for Democracy and Mediation i Ministarstva vanjskih poslova Kraljevine Norveške.