Bez obzira na, u najmanju ruku, uvrnutu, činjenicu da smo gosti na vodenoj, plavoj kugli koja huji svemirom, ta vodena kugla nam je ipak omogućila mnogo različitih resursa za život i pružila toplu dobrodošlicu. Najmanje što možemo da uradimo je da joj zahvalimo ekološki odgovornim ponašanjem. 

Budi prijatelj planete (eco-friendly)! 

Hajde sada da se osvrnemo na neke od resursa koji su naizgled najzastupljeniji ali nedovoljni. Sasvim sigurno je da se svako od nas barem jednom našao u situaciji da ostane čitav dan ili bar nekoliko sati bez najdragocenijeg ali i najugroženijeg resursa – vode. Znamo koliko je neophodna za život, ali kada nestane, svest o njenom značaju  naglo se povećava.  

Pitanje je, da li smo i koliko upućeni da je H2O na listi resursa za koje ne postoji zamena, ona nije komercijalni proizvod kao neki drugi, nego nasleđe koje treba čuvati, zaštititi i shodno tome postupati. Iako je većina planete Zemlje – tačnije 71% – pokriveno vodom, istraživanja otkrivaju da je samo 0,6% te ogromne količine vode dostupno za piće. Da, dobro ste pročitali – samo 0,6%! Kada uzmete u obzir koliko vode stvarno imamo na planeti, ovaj procenat izgleda prilično neznatno.  

Sve veći globalni ekološki izazovi postaju očigledni u svakodnevnom životu, a suočavanje s njima postaje imperativ. Ovo nije samo pitanje moralne obaveze prema budućnosti, već i prema načinu života na koji živimo danas. Ekološka svest je u vremenu globalizacije, hiperproizvodnje, otpadnih materija koje odlaze u tekuće vode, velikih deponija i emisije štetnih gasova od suštinskog značaja za očuvanje života kakav poznajemo. 

U svetu gde se voda, gorivo, rudno blago i zemljište svakim danom sve više iscrpljuju, ljudska moć je destruktivna.    

Ekološki problemi se akumuliraju i postaju prepoznati kao ključni u doba savremene civilizacije, koja je razvijana na paradigmi stalnog materijalnog rasta i podsticanja beskrupulozne potrošnje prirodnih resursa. Posledice su poznate.  

Čovečanstvo ulazi u treći milenijum sa globalnim ekološkim problemima kao što su:  

• oštećenje biosfere i njenih ekosistema,  
• demografska eksplozija – do 2040. godine očekuje se 10 milijardi stanovnika (Procenjuje se da Planeta Zemlja ima dovoljno resursa da primi 4-5 milijardi stanovnika)  
• globalne promene klime,   
• iscrpljenost prirodnih resursa,  
• otpad u nesavladivim količinama i  
• oštećenje zdravlja ljudi.  

Kako ovo sprečiti? Kako možemo promeniti način na koji živimo i to šta radimo kako bismo osigurali održivu budućnost za sve? Odgovori na ova pitanja leže u našoj sposobnosti da prepoznamo svoju odgovornost prema planeti i da delamo u skladu s tim.   

Globalno proizvodimo oko 400 miliona tona plastičnog otpada godišnje i o tome govori crtać Wall-E. Distopijska stvarnost sveta pretvorenog u pustoš, zahvaljujući ljudskom zanemarivanju planete, prikazana u animiranom filmu Wall-E, ne mora, ali bi mogla da postane  budućnost ove naše vodene kugle, ukoliko svoju odgovornost ne prihvatimo sa čvrstom odlučnošću.  Nekada zdrava planeta prikazana je prekrivena ogromnim gomilama otpada, što upozorava na razorne posledice ljudskog nepromišljenog ponašanja. Prateći primer simpatičnog robota Wall-E-ja, možemo izabrati put ka održivosti, preduzimanjem postepenih i važnih mera kao što je reciklaža. Fundamentalnim promenama svakako pozitivno utičemo na planetu. Baš kao što je ovaj robotić pokazao – bez obzira koliko male, navike imaju moć da preoblikuju svet – dan po dan, korak po korak. Ključna karika ka katalizaciji promena je prihvatanje etosa recikliranja. Mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo je upravo ekološka svest pojedinca i njegovo savesno ophođenje prema životnoj sredini u kojoj obitava.  

Možda nemamo sposobnost teleportacije, ili da bar skoknemo u jedan trenutak prošlosti, ali možemo da naslutimo šta nas čeka u budućnosti ukoliko ne budemo koristili super moć koja nam je data a nismo je uvažili – RECIKLIRANJE! Dobra vest u vezi ove eko navike je da možemo da menja budućnost.  

Reciklaža: Ključni Korak ka Očuvanju Planete 

Postoji mnogo načina na koje svako od nas može da bude Planet Friendly, ali jedan od najefikasnijih načina je reciklaža.  Zašto?   

Za sve radoznale, koje na akciju mogu da pokrenu odgovori na pitanje “Zašto”, evo nekoliko zato:  

• 1 T starog papira, spašava 3 m3 drveta od seče, čuva 70 kubika vode i čak 3600 kWh struje;  
• samo 1 reciklirana konzerva je dovoljna za tri sata neprekidnog gledanja televizije, dok samo jedna reciklirana staklena flaša može osigurati dvadeset pet minuta besprekornog rada kompjutera;  
• Srbiji godišnje nastane i do 1,7 tona otpada po stanovniku a gotovo 60% smeća može biti reciklirano i ponovo korišćeno.  

Reciklaža smanjuje potrebu za eksploatacijom prirodnih resursa, štedi energiju i smanjuje količinu otpada koji završava na deponijama. Na primer, reciklažom papira štedimo drveće, dok reciklažom plastike smanjujemo potrebu za proizvodnjom nove plastike koja je često izrađena od nafte. Takođe, smanjuje emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, jer proizvodnja recikliranih materijala zahteva manje energije od proizvodnje novih.  

Kroz pravilno razdvajanje otpada kod kuće, odnošenje reciklažnog materijala u centre za reciklažu i podršku politikama koje promovišu recikliranje, svako od nas može doprineti smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.   

Primer dobre prakse iz komšiluka je Slovenija koja je imala najveću stopu reciklaže čvrstog komunalnog otpada (MSV) među zemljama OECD-a u 2021. godini, čak 58,5%.  

Na zaštitu životne sredine uključujemo i takozvani RRR princip koji podrazumeva:  

• Reduce (smanjenje),  
• Reuse (ponovno korišćenje),  
• Recycle (uvrštavanje u proces kruženja).  

I zamislite: svaki put kad odvojimo staklo, plastiku, papir ili metal i bacimo ih u odgovarajuću kantu, mi zapravo činimo superherojsko delo. Smanjujemo količinu otpada koji završava na deponijama, štedimo resurse i energiju, i činimo planetu zelenijom i zdravijom. Gore navedeni podaci govore o tome koliko recikliranje doprinosi očuvanju kako obnovljivih tako i neobnovljivih izvora energije, smanjuje količinu otpada i pruža doprinos zdravijoj životnoj sredini. Povećanjem recikliranja smanjila bi se upotreba prirodnih resursa, ali i količina otpada koji se na dnevnom nivou proizvede bez uticaja na količinu proizvoda koji su nam dostupni i na naš kvalitet života.  

Ekološki otisak  

Lični ekološki otisak je uticaj pojedinca na životnu sredinu, uključujući potrošnju prirodnih resursa, emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i generisanje otpada. Recikliranje  igra ključnu ulogu u smanjenju ličnog ekološkog otiska pojedinca. Merenje ličnog ekološkog otiska obuhvata različite aspekte kao što su potrošnja energije, prevoz, ishrana, potrošnja vode, korišćenje materijala i druge aktivnosti koje doprinose ekološkom opterećenju.   

Ponašanje koje se može nazvati ekološki prihvatljivim ili “eco-friendly”, obuhvata sve korake i odluke koje pojedinac ili zajednica preduzimaju kako bi smanjili negativni uticaj na životnu sredinu i doprineli održivosti.  

 Evo nekoliko konkretnih primera ekološki prihvatljivog ponašanja:  

• Recikliranje: Redovno razdvajanje otpada poput papira, plastike, stakla i metala radi recikliranja umesto bacanja svega zajedno u smeće.  
• Korišćenje višekratnih proizvoda: Umesto jednokratnih poput plastičnih čaša i pribora za jelo, koristite svoje višekratne posude, šolje i pribor, kako bi se smanjile količine otpada.   
• Štednja vode: Izbegavanje rasipanja vode tokom tuširanja, zatvaranje slavina dok ne koristite vodu I sl.   
• Kupovina lokalno proizvedene hrane: Podrška lokalnim proizvođačima smanjuje potrošnju goriva za transport hrane i promoviše održivu poljoprivredu.  
• Korišćenje obnovljivih izvora energije: Prelazak na solarne panele ili vetroelektrane za dobijanje energije umesto fosilnih goriva smanjuje emisiju štetnih gasova.  
• Smanjenje korišćenja automobila: Opcije kao što su pešačenje, vožnja bicikla ili javnim prevozom umesto korišćenja automobila mogu smanjiti zagađenje vazduha i saobraćajne gužve.  
• Smanjenje upotrebe plastike: Odbacivanje upotrebe jednokratnih plastičnih kesa, slamčica i ambalaže u korist trajnijih i ekološki prihvatljivijih opcija.  

KOMS je prepoznao svoju ulogu u preuzimanju odgovornosti za svoj ekološki otisak i postao deo ECO FRIENDLY ekipe kroz pravilno sortiranje i odlaganje otpada za reciklažu. Odlaganje otpada na adekvatan način igra važnu ulogu u ovom procesu, rezultat ovog napora, ima potencijal da donese niz pozitivnih efekata na okolinu.  

Akcija “Eko-kesa za čistiji grad, “ je dugogodišnja akcija JKP “Gradska čistoća” koja se sprovodi u svih 10 beogradskih opština koje su u nadležnosti preduzeća. Cilj akcije je da se smanji količina smeća na deponiji u Vinči, i poveća reciklaža, pa samim tim i očuvaju prirodni resursi i životna sredina. 

Kako možeš da se priključiš akciji?  

Pronađi poslednji račun infostana (bez obzira da li je nekretnina na tvoje ime ili je iznajmljena), te idi do pogona Gradske čistoće u svojoj opštini (spisak u nastavku).  

Potom ćeš dobiti 24 zelene kese, za period od 6 meseci, zapremine od 120l u koje mogu da se odlažu: 

• PET ambalaža (providne plastične boce od pića, plastični čepovi);  
• MET ambalažu (aluminijumske limenke, ispražnjene i očišćene konzerve od mesnih proizvoda, voća, povrća);  
• Karton i otpadni papir (papir, novine); kompozitna ambalaža – tetrapak. 

Nakon što popuniš svoju kesu reciklažnim otpadom, neophodno je da na nju (na vidno mesto, nakon što napuniš kesu) nalepiš jedinstveni bar kod. Ukoliko u toku meseca izneseš 4 kese, dobijaš popust od 20% na uslugu odnošenja smeća.  

Kada se reciklažno smeće odnosi? Neophodno je da eko-kese izneseš i ostaviš ih PORED kontejnera do 22 časa odgovarajućeg dana u nedelji u zavisnosti od opštine: 

• GO Novi Beograd – ponedeljkom (do 22 časa) i Voždovac (do 06.30 časova – periferija – Ripanj, Jajinci, Pinosava)  
• GO Zemun – utorkom (do 22 časa)  
• GO Čukarica – sredom (do 22 časa)  
• GO Savski venac i Rakovica – četvrtkom (do 22 časa)  
• GO Vračar i Zvezdara – petkom (do 22 časa)  
• GO Stari grad i Palilula – subotom (do 22 časa, centralni deo) 
• GO Voždovac i Palilula – nedeljom (do 06.30 časova – Palilula-Leva obala, Borča, Ovča, Krnjača), (do 22 časa – Voždovac centralni deo). 

Adrese pogona gde se eko-kese mogu preuzeti: 

• GO Novi Beograd – Žorža Matea 6  
• GO Voždovac – Toplice Milana 1 
• GO Vračar – Grčića Milenka 25  
• GO Čukarica – Poručnika Spasića i Mašere 89  
• GO Zvezdara – Milana Rakića 75a  
• GO Zemun – Ugrinovačka 223  
• GO Savski venac – Toplice Milana 1  
• GO Stari Grad – Dunavska 10  
• GO Rakovica – Borska 9a  
• GO Palilula – Despota Stefana 128c  

Radno vreme svih pogona je od 6:00 do 13:30 po informacijama na sajtu gradske čistoće.  

Odlaganje stare tehnike na ekološki način   

U pejzažu naše lepe Srbije, priča o elektronskom i električnom otpadu ima nekoliko nijansi. Prema podacima  ITU, elektronski i električni otpad po osobi naprave u proseku oko 7,5 kg tog otpada. Ne može se reći da je to malo, jer samo 1 mililitar žive koja se nađu u tim uređajima moze da zagadi 1000 litara vode!  

Put otrovnih supstanci od elektronskog uređaja do ljudskog organizma vodi samo preko zemljišta i vode.  

A kad je u pitanju recikliranje EE otpada, nije sve tako jednostavno. Taj (EE) otpad ne sme se mešati s ostalim smećem. Zakon je tu jasan. Ali, šta onda uraditi sa tim starim uređajima?  

U Srbiji ima oko 37, mesta gde se mogu odložiti na pravi način. Tu su razni reciklažni centri, preduzeća, kontejneri. Tačne lokacije svih mesta za odlaganje možete proveriti na sajtu “Gde reciklirati”   

• Reciklažni centri: Postoje reciklažni centri poput E-Reciklaže i Centra za reciklažu koji nude usluge otkupa i reciklaže starog elektronskog otpada širom Srbije. E-Reciklaža nudi vaučere za kupovinu u zamenu za stare uređaje 
• Otkup starih uređaja: Iz malo guglanja možemo pronaći privatna preduzeća koja nude mogućnost otkupa elektronskog otpada od građana za reciklažu. 
• Huawei program reciklaže: Kompanija Huawei podržava smanjenje elektronskog otpada kroz recikliranje i ponovnu upotrebu. 
• Kontejneri za e-otpad i sijalice: U okviru Sportskog centra „Olimp“ u Beogradu, postavljeni su kontejneri za odlaganje elektronskog otpada i sijalica 
• Program “Staro za novo”: Ova praksa postaje sve popularnija. Donošenjem starog uređaja za reciklažu, možete ostvariti popust prilikom kupovine novog. Pojedini mobilni operateri nude popuste, za kupovinu novog telefona ili dodatne opreme u zamenu za predaju starog uređaja.  
• Reciklaža korisnih sirovina: Reciklažom elektronskog otpada dobijaju se čisti materijali koji se mogu koristiti kao sirovina u novom proizvodnom procesu. Gvožđe, bakar, aluminijum i plastika se mogu reciklirati i koristiti za proizvodnju novih proizvoda.  
• Tretiranje opasnih komponenti: Opasne komponente izdvojene iz elektronskog otpada, poput freona, kondenzatora, baterija i matičnih ploča sa plemenitim metalima, se izvoze u zemlje Zapadne Evrope i Singapur radi trajnog zbrinjavanja, jer Srbija trenutno nema potrebnu tehnologiju za tretiranje ovog otpada.  

Baterije takođe možete odlagati u prodavnicama:    

• Maxi i Tempo – u određenim objektima postoje kante za odlaganje baterija  
• Lidl – u svim objektima ovog lanca nalaze se kante za odlaganje baterija  
• Dm prodavnice  

Da li ste znali da su japanske dnevne novine “Mainichi” napravljene od recikliranog papira koji sadrži seme biljaka, nakon čitanja, ove novine možete zasaditi.  

Umesto da praksu iz dalekog Japana doživljavamo kao “vesti iz nesvesti” i nešto što nama može biti samo kul suvenir, hajde da zajedno radimo na tome da ova praksa postane i naša svakodnevnica, da doprinesemo očuvanju životne sredine i podizanju svesti o ekološkim pitanjima u našoj zajednici.  

Odmorimo od čekanja, vreme je da plimu predosećaja postapokaliptičnih scenarija zamenimo akcijom i osekom optimizma da će rezultati zajedničkih Planet friendly navika ipak biti povoljni! 

 

Pišu: Dajana Jančić i Ivana Belić