Dok danas studenti_kinje četiri univerziteta u Srbiji slave Dan studenata uz melodije “Gaudeamus igitur” nameće se pitanje čemu se danas studenti raduju, nadaju, šta očekuju, protiv čega se bune, šta društvo može da uradi za njih, ali i koja je njihova uloga. 

Otkud 4. april kao Dan studenata? 

Danas se obeležava Dan studenata na Univerzitetu u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Novom Pazaru. Studenti_kinje sa Univerziteta u Nišu i iz Kosovske Mitrovice imaju svoje datume za obeležavanje Dana studenata. Dan studenata Univerziteta u Nišu se slavi 22. marta, u znak sećanja na prvu Omladinsku antifašističku konferenciju 1936. godine, dok se Dan studenata Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici obeležava na Svetski dan knjige, 23. aprila. 

Dan studenata Univerziteta u Beogradu obeležava se u znak sećanja na događaje koji su započeli 3. aprila 1936. godine, kada su studenti organizovali velike anfifašističke demonstracije. Takođe, 4. april je dan koji se posebno obeležava u čast Žarka Marinovića, studenta prava koji je izgubio život tokom tih protesta. Ovaj datum je simbol borbe za autonomiju i očuvanje integriteta studenata, ali i sećanje na hrabrost studenata u istorijski značajnim trenucima. 

Međunarodni dan studenata obeležava se pak 17. novembra kao sećanje na 1939. godinu kada su nacisti pogubili 20 čehoslovačkih studenata koji su protestovali protiv okupacije. Više od 1.200 studenata tada je odvedeno u koncentracione logore, a domovi i univerzitet pretvoreni u kasarne. 

Puno datuma za slavlje, ali i podsećanje kakva je uloga studenata i mladih u društvu – kao pokretača promena, izvora bunta, vizionara, kritičara…  

Hronika studentskih protesta 

Nakon demonstracija 1936. godine, studentske inicijative za promene nisu prestale. Danas su studenti_kinje istovremeno nosioci tradicije borbe za pravednije društvo i nosioci novih ideja i inovacija. 

Borba za te ideje, manifestovala se i u 1968. godine, kroz demonstracije koje su zahvatile veliki broj zemalja širom sveta, pa nisu zaobišle ni Beograd, gde su se studenti ponovo našli na ulicama, a sve u slavu slobode pojedinca kao preduslov za slobodu svih. Ovaj događaj je završen time što je Drug Tito rekao da su studenti u pravu! 

Ni devedesete nisu prošle bez studentskih protesta. Već početkom marta 1991. godine studenti izlaze protestuju protiv Slobodana Miloševića. Devetomartovske demonstracije, mnogi pamte po prizoru tenkova na ulicama Beograda, prvi put posle Drugog svetskog rata. Zahtevi studenata su usvojeni – ostavke direktora Radio-televizije Srbije i ministra unutrašnjih poslova. S istim inicijalnim zahtevom, studenti su protestovali i 1992. godine i tada se protest proširio i na Niš i na Novi Sad, gde su se studenti aktivno angažovali u traženju demokratskih reformi i mirnog rešenja političkih sukoba. Zahtev iz 1991. godine, odnosno smena Slobodana Miloševića, ispunjen je tek 2000. godine 5. oktobra, na novim protestima koji su okupljali sve građane, među kojima su bili i studenti.  

Tradicija da se studenti uključe i pokreću društvena pitanja nastavila se i u 21. veku, pa su se u prethodnim godinama studenti pridružili masovnim protestima pod nazivom “1 od 5 miliona”, koji su pokrenuti zbog političkih i društvenih nepravdi, kao i zbog zahteva za demokratskim reformama. 

Kada je 2020. godine u jeku Korona virusa, bilo najavljeno zatvaranje domova, studenti su nezadovoljstvo pokazali na ulici, nakon čega su takve najave opozvane.  

Protesti protiv Rio Tinta, krajem 2021. godine okupili su studente. Njihov angažman i aktivizam imali su značajan uticaj na javno mnjenje i političke odluke, što je rezultiralo značajnim promenama u pristupu državnih organa prema pitanjima ekologije i očuvanja prirodnih resursa. 

Studenti su se aktivno angažovali i u protestima “Srbija protiv nasilja” nakon tragedija početkom maja, ali i u najskorijim protestima posle izbora u decembru krajem godine.   

Uloga studenata u društvu je važna, oni uviđaju, ukazuju na aktuelne probleme i nepravde u društvu, ali i aktivno doprinose promenama i podstiču društvo na odgovorno delovanje i solidarnost.  

Student – građanin čudnovati 

Poput oraha u čuvenom aforizmu, tako studenti u društvu “ne slome se, al` zube polome”, odnosno menjaju odnose snaga, brane se svojom čvrstinom, odlučnošću i donesu promenu. Oni nisu samo svedoci vremena već i inicijatori novih ideja, pokretači inovacija. Njihova angažovanost nije samo u protestima na ulicama, oni nisu samo hipnotisana gomila, već se anagažuju i u osnaživanju svesti, obrazovanju, organizaciji kampanja, i učestvovanju u javnoj raspravi o ključnim društvenim pitanjima.  

Trenutni problemi sa kojima se suočavaju studenti u Srbiji su mnogobrojni i zahtevaju pažnju kako od strane države, tako i od same studentske populacije. Jedan od ključnih problema je nedostatak finansijske podrške za obrazovanje na koji utiču visoke školarine, nedostatak stipendija i teškoće u pronalaženju posla tokom studija. 

Sledeći važan problem je nedostatak perspektive za zapošljavanje nakon završetka studija. Visoka stopa nezaposlenosti mladih i nedovoljna povezanost obrazovanja sa potrebama tržišta rada stvaraju frustraciju i nesigurnost među studentima. Mnogi se suočavaju sa izazovom pronalaženja odgovarajućih praksi ili poslova nakon diplomiranja. Pored toga, mentalno zdravlje studenata je postalo sve veći problem. Stres, anksioznost i depresija su česti među studentima, delom zbog visokih očekivanja i pritiska koji dolazi sa studiranjem. Nedostatak pristupa adekvatnoj psihološkoj podršci na univerzitetima dodatno otežava situaciju. 

Neki od karakterističnih studentskih problema su kapaciteti smeštaja u studentskim domovima i i kvalitet hrane u studentskim menzama. Studenti, po podacima iz istraživanja Republilčkog zavoda za statistiku u Srbiji broje preko 200 hiljada, dok mesta u domovima ima za samo 17 hiljada studenata_kinja.   

Da bi se rešili ovi problemi, potrebna je šira angažovanost društva, institucija i samih studenata. Država bi trebalo da obezbedi veću finansijsku podršku za obrazovanje, unapredi infrastrukturu univerziteta i olakša pristup tržištu rada za mlade. Univerziteti treba da se fokusiraju na unapređenje kvaliteta nastave i podrške studentima, uključujući i mentalno zdravlje. Zato je važno podsticati dijalog i saradnju između studenata, univerziteta, privrede i države.  

Konačno, kako su mladi nosioci inovacija i promena, kroz svoje ideje, preduzetnički duh, i angažovanost, oni oblikuju društvo.  

Šta to sada muči studente?  

Ovaj april u Beogradu i Dan studenata u svetu studenata biće zabeležen studentskim izborima. Akcenat na to stavio je i KOMS-ov priručnik Koraci ka aktivnoj studentskoj zajednici koji je došao do saznanja da je na Univerzitetu u Beogradu izlaznost na izborima za predstavnike u studentskim parlamentima manja od 8%. Ovaj trend niske izlaznosti na studentskim izborima zastupljen je i u Novom Sadu, gde je manja od 15%, slično kao i na Univerzitetu u Kragujevcu. Ovo može biti posledica nedovoljne informisanosti studenata o značaju njihovog glasa i učešća u studentskim organima, čemu doprinosi i činjenica da na najvećem broju fakulteta postoji samo jedna studentska organizacija. Ograničeni broj aktivnih studentskih organizacija na fakultetima ukazuje na nedovoljno razvijenu studentsku scenu i angažman studenata u univerzitetskim zajednicama.

Niska izlaznost i angažman mogu biti rezultat nedostatka poverenja studenata u efikasnost sistema i mogućnost da njihovi glasovi zaista donesu promene. Ovo je posebno važno imajući u vidu da su studentski izbori prilika da se izaberu predstavnici koji će zastupati interese studenata i raditi na unapređenju uslova studiranja. Stoga je važno raditi na podizanju svesti među studentima o važnosti njihovog učešća u ovim procesima i aktivno motivisati ih da se angažuju. 

Dan studenata je prilika za slavlje, ali i za sećanja na hrabrost i odlučnost mladih, i da to u nekim novim mladima probudi ponos i inspiraciju da i oni mogu da osete momenat kada mladi ljudi zajedno stoje i menjaju svet oko sebe. 

Svaki Dan studenata je prilika da se podsetimo svih tih malih i velikih pobeda koje su studenti izvojevali. Tako da danas, ne samo što se radujemo prošlim uspesima, već smo i spremni za sve ono što nam budućnost donosi. Jer mi smo ti koji biramo put, koji imamo hrabrosti da sanjamo velike snove i da se borimo za njih. 

 

Piše: Marija Ilić