Ovaj blog će istražiti različite oblike diskriminacije s kojima se studenti suočavaju na tržištu rada. Fokusirajući se na zahteve za iskustvom, diskriminaciju na osnovu dobi, niže plate, nepoštovanje kvalifikacija i nepovoljne uslove rada, cilj je osvetliti izazove sa kojima se mladi ljudi susreću u svojoj potrazi za poslom.

Na tržištu rada, studenti se često suočavaju s brojnim izazovima i preprekama koje otežavaju njihov put ka zapošljavanju. Ovi izazovi ne samo da utiču na njihovu sposobnost da pronađu posao nakon diplomiranja, već i na njihovu samouverenost i buduće perspektive. Bez obzira na visoko obrazovanje i entuzijazam, mnogi se susreću s frustracijom i osećajem nemoći u borbi za priznanje i prilike na tržištu rada.

Jedan od glavnih problema s kojima se studenti suočavaju jeste zahtev poslodavaca za radnim iskustvom, često čak i za početne pozicije. Ovaj zahtev stavlja mlade ljude u začarani krug gde ne mogu dobiti posao jer nemaju iskustvo, ali ne mogu ni sticati iskustvo jer ne mogu dobiti posao. Osim toga, postoji i tendencija diskriminacije na osnovu dobi, gde se mladi kandidati često

Pored toga, studenti se suočavaju i s problemom nižih plata, gde se veoma često prihvataju neadekvatne nadoknade za radne zadatke koje obavljaju. Ova ekonomska ranjivost dodatno otežava finansijski položaj mladih ljudi i studenata i može imati dugoročne posledice na njihovu finansijsku stabilnost.

Nepoštovanje kvalifikacija takođe predstavlja ozbiljan problem. Iako su studenti stekli odgovarajuće obrazovanje i veštine tokom svog akademskog puta, često im se ne pridaje dovoljno pažnje prilikom zapošljavanja, čime se umanjuje njihova šansa za napredovanje u karijeri.

Nepovoljni uslovi rada dodatno doprinose problemu diskriminacije studenata na tržištu rada. Mladi kandidati često prihvataju neadekvatne uslove rada, uključujući prekovremeni rad, nedostatak osiguranja, ili neprofesionalno ponašanje, kako bi imali priliku za zapošljavanje.

Pored ovih, u nastavku sledi lista najčešćih oblika diskriminacije sa kojima se studenti susreću, kada je u pitanju tržište rada i njihovo zapošljavanje:

• Diskriminacija na osnovu dobi: Neke kompanije i firme preferiraju starije kandidate zbog pogrešnog uverenja da oni imaju više radnog i profesionalnog iskustva i stabilniji radni etos, što direktno onemogućava mladim studentima priliku za profesionalno i karijerno usavršavanje.
• Plaćanje nižih plata: Studenti veoma često prihvataju niže plate zbog nedostatka iskustva ili zbog očaja i razočarenja pri nalaženju posla, što ih čini mnogo lakšim metama za eksploataciju.
• Nepovoljni uslovi rada: Studenti veoma često prihvataju neadekvatne uslove rada poput neprofesionalnog ponašanja, prekovremenog rada, nedostatka osiguranja, promene radnog mesta, itd.
• Ograničene mogućnosti za razvoj karijere: Nedostatak programa mentorstva ili pristupa obukama i razvoju veština često ograničava mogućnosti studenata da napreduju u svojim karijerama, čime se produbljuje jaz između mladih radnika i ostalih na tržištu rada.
• Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta: LGBTQ+ studenti se često suočavaju s diskriminacijom na radnom mestu, što može dovesti do stresa, nejednakog tretmana i ograničenja u karijernom napretku.
• Nemogućnost stalnog radnog odnosa: Studenti koji studiraju o trošku budžeta Republike Srbije nemaju mogućnost zapošljavanja na osnovu Ugovora na neodređeno vreme (Ugovor o stalnom radnom odnosu), već su uslovljni da studiraju i rade na osnovu nekih drugih ugovora poput, Ugovora o privremenim i povremenim poslovima, Ugovora o volontiranju, Ugovora na određen vremenski period, Ugovora o delu i mnogih drugih. Ukoliko studenti čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije odluče da sa poslodavcem potpišu Ugovor na neodređeno vreme, oni gube pravo da svoje studiranje nastave o trošku Republike Srbije, već svoje dalje studiranje moraju plaćati iz sopstvenih novčanih sredstava.
• Diskriminacija studenata sa invaliditetom: Studenti s invaliditetom suočavaju se s dodatnim izazovima prilikom zapošljavanja zbog predrasuda i nedostatka prilagođenih radnih mesta (nepostojanje lifta, nepostojanje rampe za invalidska kolica, nedovoljno prostora, nedostupnost rada uz pomoć Brajevog pisma, nemogućnost postojanja personalnog asistenta itd…), što ih veoma često marginalizuje i ograničava njihov pristup tržištu rada.
• Nepotrebni zahtevi za iskustvom: Mnogi poslodavci postavljaju visoke standarde za radno iskustvo čak i za one najniže, početne pozicije, što otežava studentima da nađu posao nakon završetka studiranja.
• Neprihvatljiva praksa neplaćenih praksi: Mnogi poslodavci zahtevaju od studenata da obavljaju prakse ili stažiranja bez nadoknade, što dodatno pogoršava ekonomsku ranjivost mladih ljudi i studenata i stvara nejednakost u pristupu prilici za sticanje iskustva.
• Nepoštovanje kvalifikacija: Iako studenti imaju odgovarajuće obrazovanje, poslodavci često ne poštuju njihove kvalifikacije, dajući prednost kandidatima s više iskustva ili sa više godina.
• Diskriminacija na osnovu pola: Različita sprovedena istraživanja pokazala su da su na najvišim pozicijama i funkcijama u kompanijama postavljene osobe muškog pola, dok su osobe ženskog pola uglavnom rangirane na nekim nižim pozicijama zbog predrasuda da su u manjoj meri sposobne da rešavaju komplikovanije i složenije zadatke.
• Diskriminacija na osnovu bračnog statusa: Ukoliko se prilikom intervjua za posao spomene pitanje bračnog statusa kandidata, bitno je znati da je i to jedan od oblika diskriminacije koji često utiče na zapošljavanje kandidata u kompaniji. Osobe koje su u braku i imaju porodicu, češće bivaju odbijene za posao u kompaniji, a prednost se daje osobama koje nemaju porodicu i koje nisu u braku.
• Diskriminacija žena: Ukoliko osoba ženskog pola planira da se ostvari kao roditelj (majka) u budućnosti, veoma često biva odbijena još na intervjuu, gde joj se postavlja pitanje: ,,Da li želite da uspete u karijeri ili da se ostvarite kao majka?’’ što predstavlja još jedan oblik diskriminacije prilikom zapošljavanja. U ovakvim slučajevima, na intervjuu za posao bolje bivaju rangirane žene koje ne planiraju da se ostvare kao majke i žene koje žele svoj život da posvete svojoj karijeri.

Kome treba da se obratimo ukoliko uočimo diskriminaciju?

Zakonom o zabrani diskriminacije je zabranjeno svako narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa pod jednakim uslovima u oblasti rada. Takvi uslovi su pravo na rad, pravo na napredovanje i bolju poziciju, pravo na slobodan izbor zaposlenja, pravo na jednaku naknadu za rad, pravo na odmor, pravo na stupanje u sindikat, pravo na obrazovanje, pravo na stručno usavršavanje…

Bez obzira ko Vas diskriminiše, bilo da je u pitanju Vaš kolega, Vaš direktor ili šef ili neko drugo zaposleno lice, bilo da ste u stalnom radnom odnosu, da volontirate ili imate Ugovor o privremenim i povremenim poslovima, imate u potpunosti pravo na zaštitu od diskriminacije.

Zakonom o zaštiti od diskriminacije, propisano je da osoba koja smatra da je pretrpela diskriminaciju može podneti pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. U obrazac pritužbe koji se može naći na sajtu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, navode se podaci o licu koje trpi diskriminaciju, podaci o osobi koja vrši diskriminaciju, opis situacije diskriminacije i odgovarajući dokazi o pretrpljenoj diskriminaciji (različiti dokumenti, video i audio zapisi, svedoci). Ceo ovaj postupak je u potpunosti besplatan i završava se u roku od devedeset dana (tri meseca). Ukoliko se diskriminacija dokaže, Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja. Ukoliko lice odbije da postupi po preporuci Poverenika u predviđenom zakonskom roku, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti mu ističe opomenu. Ako nakon toga, poslodavac ne preduzme odgovarajuće mere i ne postupi po opomeni Poverenika, Poverenik o tome može obavestiti javnost.

Pored pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju može podneti tužbu nadležnom sudu. Postupak pred sudom je hitan i na ovaj postupak se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. Tužbom možete zahtevati da se prestane sa daljim vršenjem diskriminacije (zabranu izvršenja određene radnje koja bi predstavljala diskriminaciju) ili zabranu ponavljanja situacije i ponašanja za koje smatrate da je bilo na diskriminatornoj osnovi, kao i da sud utvrdi da je poslodavac koji je tužen diskriminatorno postupao. Ukoliko učinite verovatnim sudu da ste Vi ili neko drugi pretrpeli diskriminaciju, na tuženom poslodavcu je da dokaže da do diskriminacije nije došlo.

Ukoliko niste sigurni da li ste pretrpeli diskriminaciju ili mobing od strane svog poslodavca, najbolje rešenje je da se obratite i konsultujete sa pravnim stručnjacima, koji Vam mogu detaljnije protumačiti propise i zakone i dati procenu za dalje reagovanje i pokretanje daljih pravnih radnji.

Na kraju možemo zaključiti:

U ovom blogu smo sagledali različite aspekte i oblike diskriminacije s kojima se studenti suočavaju i susreću na tržištu rada. Kroz analizu različitih teza, uvideli smo da mladi ljudi često nailaze na prepreke koje otežavaju njihovu potragu za zaposlenjem i karijernim napretkom.

Od zahteva za iskustvom do diskriminacije na osnovu dobi, te nižih plata i nedostatka prilika za razvoj karijere, studenti se suočavaju sa sistemskim preprekama koje mogu dugoročno uticati na njihovu ekonomsku stabilnost i mentalno blagostanje. Stigmatizacija na osnovu broja godina, mladim ljudima dodatno otežava priliku da napreduju u životu.

Međutim, uprkos izazovima s kojima se suočavaju, studenti pokazuju izuzetnu otpornost i angažovanost u borbi za pravdu i jednakost. Važno je da društvo prepozna važnost pružanja podrške mladim radnicima i stvaranja inkluzivnog i pravednog radnog okruženja.

Kroz svest o ovim problemima i kroz zajedničke napore poslodavaca, obrazovnih institucija i vlada, možemo raditi na stvaranju tržišta rada koje pruža prilike za sve, bez obzira na godine i lične karakteristike. Samo kroz zajednički rad možemo izgraditi društvo u kojem su pravda i jednakost temeljni principi našeg delovanja, osiguravajući svima pravo na srećnu i uspešnu karijeru.

 

Piše: Aleksa Nikolić

Stavovi i tvrdnje izrečene i napisane u ovom blogu pripadaju isključivo autoru i njegovim saradnicima i ne predstavlja nužno zvaničan stav i mišljenje Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (Misije OEBS-a) u Republici Srbiji.