Da li je sreća „samo stvar izbora, a moje je da izaberem da se osećam tako“ ili pak „sreću čine sitnice“ ili „samo da smo zdravi i srećni smo“? Sve to zvuči jednostavno, a opet nije tako lako dostižno. Sve te formule za sreću, a i dalje postoje ljudi koji se tako ne osećaju. 

Potraga za srećom jedan je od osnovih ljudskih ciljeva, pa je s tim razlogom 20. mart proglašen kao Međunarodni dan sreće. To je globalni događaj koji Ujedinjene nacije organizuju svake godine kao podsetnik da je biti srećan ljudsko pravo i da ga vredi slaviti.

Toksična sreća nije sreća 

Stalni pritisak da se osećamo srećno, pa ako se tako ne osećamo da se osećamo nezahvalno, postajemo taoci konstantne potrebe da se osećamo srećno i krivice što tako nije.  

Važno je priznati da smo svi složena bića sa širokim spektrom emocija. Stavljanje pritiska na sebe da uvek budemo srećni može potisnuti druge važne emocije ili ih pojačati.  

Umesto da se osećamo krivima zbog svojih negativnih emocija, važno je naučiti prihvatiti ih kao prirodan deo životnog iskustva. Razumevanje da svi prolazimo kroz teške trenutke i da nije u redu osuđivati sebe zbog svojih osećanja može osloboditi nas od toksičnog pritiska da uvek moramo biti srećni. 

Šta je onda sreća? 

Najčešća želja u našim čestitkama, pa čak je i u ovoj gore, je sreća. Iako univerzalna kao želja, ako bi trebalo da je definišemo za svakog od nas sreća bi bila nešto drugo.  

Godišnje istraživanje sreće u svetu kao kriterijume navodi: materijalne uslove, posao, zdravlje, obrazovanje, odmor i društvene odnose, ekonomsku i fizičku sigurnost, pravni sistem, prirodu i životnu sredinu. Po rangiranu zemalja u tom izveštaju, Srbija od 2020. do 2022. godine od 137 je zauzela 45. mesto. 

Ipak, ostaje pitanje da li je sreća merljiva.  

Sreća i mentalno zdravlje mladih 

Prema podacima Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2023.godinu čak 72,1% mladih osoba kaže da se često doživljava stres, 52,7% mladih u Srbiji je odgovorilo da se često suočava sa anksioznošću, a kad je depresija u pitanju 37,8% mladih je izjavilo da se često susreće sa njom. 

Ovi podaci ukazuju na ozbiljnost mentalnog zdravlja među mladima u Srbiji. Visok procenat mladih koji se suočava sa stresom, anksioznošću i depresijom sugeriše da postoji potreba za većom pažnjom i podrškom u oblasti mentalnog zdravlja mladih. 

Ipak, u istom istraživanju, većina mladih u Srbiji smatra da im je stručna pomoć u oblasti mentalnog zdravlja nedovoljno dostupna. Samo 4,6% mladih je odgovorilo da im je stručna pomoć dostupna, dok 35,4% mladih smatra da je donekle dostupna. Ovo ukazuje na ozbiljan nedostatak resursa i podrške za mlade u oblasti mentalnog zdravlja. 

Na koji način priuštiti mentalno zdravlje i je li ono prioritet, pitanje je koje bi trebalo stalno da se postavlja i to nije pitanje samo za pojedince, već za celo društvo.   

Sve ovo ukazuju na potrebu za sistemskim promenama i investicijama u oblasti mentalnog zdravlja mladih kako bi se osiguralo da svaka mlada osoba u Srbiji ima pristup adekvatnoj podršci i resursima za očuvanje svog mentalnog blagostanja. 

Sreća i usamljenost na interentu 

U digitalnom dobu, društvene mreže, online aktivnosti i digitalna povezanost imaju uticaj na mentalno zdravlje mladih, pa i na našu sreću. Iako su ovi alati omogućili lakšu komunikaciju, pristup informacijama i društvenoj interakciji, istovremeno su doneli i izazove koji mogu negativno da utiču na mentalno zdravlje mladih. 

Jedan od fenomena koji se sve više istražuje je usamljenost i depresija na internetu. Društvene mreže često prikazuju idealizovane slike života, što može stvoriti pritisak na mlade da se porede sa drugima i osećaju nedostatak ili neuspeh. Ovo bi moglo dovesti do osećaja usamljenosti i niskog samopouzdanja. 

Ipak, digitalno okruženje takođe može biti resurs za očuvanje mentalnog zdravlja mladih. Online platforme pružaju mogućnost pristupa informacijama o mentalnom zdravlju, grupe podrške… 

U današnjem svetu, ideja o sreći često je obavijena slojevima očekivanja i pritisaka.  

Kroz sve ove slojeve, važno je razumeti da je sreća individualna i da je ono što čini nas srećnim može biti različito od onoga što čini nekog drugog srećnim. Stoga, umesto da se fokusiramo na univerzalne definicije sreće, možemo se usredsrediti na svoj put ka autentičnom osećanju zadovoljstva, prihvatajući sve aspekte našeg života, uključujući i one izazovnije.   

Srećan nam Međunarodni dan sreće! Neka sreća iz želja bude deo naše stvarnosti! 

 

Piše: Marija Ilić