fbpx
Radni odnos ili ipak ne? 

Radni odnos ili ipak ne? 

Koliko puta ste čuli priču ili vam se desilo da ste potpisivali neke papire prilikom zasnivanja radnog odnosa, a da niste znali šta tačno potpisujete jer ste verovali poslodavcu na reč i da ste kasnije ispaštali zbog toga na poslu? 

Nadam se da ćete uz čitanje ovog bloga razumeti zašto je važno da tu hrpu papira ipak pročitate.  

Ovo neće biti još jedan dosadan pravni blog koji će se koristiti terminima koje samo pravnici razumeju, no ću pokušati najplastičnije da vam predstavim različite tipove ugovora kako biste znali kako da ih prepoznate, ali i koja prava imate na osnovu njih. 

Naime, pre samih ugovora, važno je napraviti razliku između rada u okviru radnog odnosa i rada van radnog odnosa. 

Rad u radnom odnosu 

Kada govorimo o radu u okviru radnog odnosa, tu razlikujemo dve vrste, rad na određeno i rad na neodređeno vreme, pa i dve vrste ugovora.  

Ugovor na određeno vreme je ugovor kojim se zasniva radni odnos sa unapred određenim vremenom trajanja. Ovakav odnos može trajati najduže dve godine i zasniva se kada postoje objektivni razlozi koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili zbog nastanka određenog događaja za vreme dok je potrebno da se posao obavlja.  

Međutim postoje neki izuzeci koje možete pronaći u Zakonu o radu Član 37. Ukoliko je rad na određeno vreme zaključen u suprotnosti sa ovim zakonom ili zaposleni radi pet dana duže od perioda iz ugovora na određeno vreme, tada da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme. 

Međutim, ukoliko potpišete sa poslodavcem Ugovor na neodređeno vreme, taj ugovor nema vremensko ograničenje, odnosno zaposlili ste se za stalno!  

Pre nego što pređemo na ugovore kojima se zasniva rad van radnog odnosa, skrenuću vam pažnju na rad sa nepunim radnim vremenom i probni rad. 

Rad sa nepunim radnim vremenom ili skraćenim radnim vremenom se može zasnovati na određeno i neodređeno vreme. Zaposleni uživa sva prava iz radnog odnosa, samo u srazmeri vremena koje provodi na radu. Vi, kao zaposleni, čak možete da zaključite više od jednog radnog odnosa kod drugih poslodavaca sa skraćenim radnim vremenom za preostale sate do punog radnog vremena. 

Kada govorimo o probnom radu, bitno je da znate da on može da traje najviše šest meseci i da njega određuje Ugovorom o radu. Ukoliko vam se za vreme probnog rada ipak ne dopadne rad kod tog poslodavca, možete raskinuti Ugovor o radu, ali onda morate ispoštovati otkazni rok koji ne može biti kraći od pet radnih dana, a to znači da morate da radite kod tog poslodavca još najmanje pet dana nakon davanja otkaza. 

Postoji još nešto što bi trebalo da znate. Da biste zasnovali radni odnos, morate da imate najmanje petnaest godina. Mladi od petnaest do sedamnaest godina moraju da imaju saglasnost roditelja, usvojioca ili zakonskog staratelja, kao i lekarsko uverenje o radnoj sposobnosti. Jako važno, poslodavac nema prava da od zaposlenih traži davanje privatnih podataka, odnosno ličnih informacija koje se tiču bračnog statusa, trenutnog porodičnog stanja, podatke u vezi budućih porodičnih planova, niti da zahteva dostavljanje isprava koje nisu značajne za obavljanje posla. 

Rad van radnog odnosa 

Rad van radnog odnosa se ne zasniva Ugovorom o radu, stoga mladi koji rade na taj način nemaju prava iz radnog odnosa jer se radni odnos ne zasniva. 

Međutim, rad van radnog odnosa ima neke svoje ugovore. Prilikom sklapanja tih ugovora tačno se određuju sva prava i obaveze za osobu koja potpisuje neki od njih. Jako je bitno  znate da ni jedan od ovih ugovora ne može prerasti u radni odnos. 

A sada, konačno, da vidimo koji su to ugovori: 

  • Ugovor o privremeno-povremenim poslovima 
  • Ugovor o delu 
  • Ugovor o dopunskom radu 
  • Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju 

Ugovorom od privremeno-povremenim poslovima govorimo o poslovima koji su privremeni ili kratkotrajni i oni ne mogu trajati duže od 120  radnih dana.  

Privremeni poslovi se obavljaju u kontinuitetu,najčešće u određenom delu godine i to su uglavnom sezonski poslovi. Povremeni poslovi se za razliku od privremenih ne obavljaju u kontinuitetu, već samo kada postoji potreba za ovakvim poslovima. Ovakvi poslovi se uglavnom sklapaju   radi zamene zbog odsustva zaposlenog. Osobe koje mogu zaključiti ovakve ugovore su nezaposlene osobe, zaposleni koji u drugoj firmi rade nepuno radno vreme i korisnici starosne penzije. 

Ugovor o delu se sklapa radi obavljanja poslova koji ne spadaju u glavnu delatnost poslodavca. To su poslovi koji se uglavnom odnose na popravke, izradu određene stvari, izvođenje radova, izvršenje fizičkog ili intelektualnog posla. Takođe, zaključuju se i za poslove koji spadaju u umetničnu ili drugu samostalnu izvođačku delatnost u oblasti kulture. Ugovor nema zakonski ograničeno vreme trajanja, nego traje dok se posao za koji je sklopljen ne izvrši. 

Ugovorom o dopunskom radu poslodavcu je dozvoljeno da sklopi ugovor sa licem koje je već angažovano kod drugog poslodavca, ali najviše do trećine punog radnog vremena. Angažovani dobija novčanu naknadu koja se tretira kao zarada. 

Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju se zaključuje u sledećim slučajevima:  

  • radi obavljanja pripravničkog staža, 
  • radi polaganja stručnog ispita, 
  • kada je pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci; 
  • za usavršavanje i sticanje posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, 
  • prilikom obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije. 

Na osnovu ovog ugovora, ne postoji obaveza da se isplaćuje se novčana nadoknada, ali može ukoliko firma želi. Stručno osposobljavanje i usavršavanje se razlikuje od volonterskog rada.  

Prema Zakonu o volontiranju, volontiranje je organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi, osim ako zakon ne kaže nešto drugačije. 

Šta možemo da zaključimo? 

Na osnovu svega rečenog, možemo videti da stvarno ima mnogo načina za obavljanje poslova i jako je bitno da znate koja je razlika između njih kako bi sebe najbolje zaštitili kada budete tražili posao. Iz raznih razloga, neki poslodavci žele da nam uskrate prava koja nam garantuju zakoni. Iako u pravnom poretku Republike Srbije ima praznina, dok ne donesemo nove propise, bitno je da znamo da iskoristimo ove koji su nam već dostupni. Za sva dodatna pitanja ili pojašnjenja, savetujem vam da bacite pogled na zakone koje sam naveo u tekstu ili da ispratite KOMS mreže 😊 

 

Piše: Lazar Begović