Možda neko ne zna šta se slavi 14. februara, ali kad je u pitanju Osmi mart nemoguće je ne primetiti mnogobrojne ulične prodavce cveća, emisije i tekstove (kakav je i ovaj) o položaju žena, akcije u parfimerijama…   

Osmi mart je dan koji se širom sveta obeležava kao Međunarodni dan žena. To je dan kada se priznaju doprinosi žena u svim aspektima društva, kao i dan koji podseća na neophodnost borbe za rodnu ravnopravnost. 

Za mnoge, Osmi mart je sinonim za poklone, cveće i slavlje. Međutim, iza ovog veselog praznika krije se mnogo više od običnog gesta pažnje. To je dan koji nas podseća na istorijske borbe žena za svoja prava, kao i na aktuelne izazove s kojima se suočavaju žene širom sveta, uključujući i Srbiju. 

Dok mnogi diskutuju o značaju ovog datuma i njegovom obeležavanju, neizostavno je da se fokusiramo na konkretne probleme koji su i dalje prisutni u našem društvu. 

Jedan od tih problema, koji često prolazi neprimećen ili je tabuiziran, jeste menstrualno siromaštvo.   

U Srbiji, kao i u mnogim delovima sveta, menstrualno siromaštvo je stvarnost sa kojom se suočavaju mnoge žene, posebno mlade. To nije samo ekonomske prirode, već ima duboke korene u društvenim normama, nedostatku obrazovanja i nedovoljnoj dostupnosti higijenskih proizvoda.  

Dok se danas bavimo temom Međunarodnog dana žena, ključno je da osvetlimo probleme s kojima se žene suočavaju i da podstaknemo raspravu o njihovim rešavanjima.  

Osmi mart – više od poklona i cveća 

Iako volim cveće, čokolade i parfeme, ne želim samo to za Osmi mart, niti samo tog dana niti mi je to dosta, a posebno ih ne želim ukoliko je moja plata manja od muškarca koji obavlja isti posao kao ja ili ako moram da se plašim kad se vraćam sama kući uveče ili ukoliko se od mene očekuje da imam posao, kuvam, sređujem kuću…  

Iako se tradicionalno Osmi mart se obeležava poklonima, cvećem i čestitkama, ovaj dan je nastao kao rezultat dugogodišnje borbe žena za svoja prava, a danas predstavlja simbol solidarnosti i podrške među ženama širom sveta. 

Mnogi ljudi ovaj dan doživljavaju kao priliku da izraze ljubav, poštovanje i zahvalnost prema ženama u svom životu. Međutim, važno je shvatiti da iza ovih gestova stoje ozbiljni društveni problemi koje treba adresirati.  

Jedan od problema je rodna diskriminacija koja je prisutna u svim sferama društva i manifestuje se kroz nepravedne prakse i stereotipe koji ograničavaju žene u ostvarivanju njihovih potencijala. Ona je prisutna i u nauci, o čemu detaljnije možeš pročitati u ovom tekstu.  

Od rodne diskriminacije često sledi ekonomska nejednakost između polova koja se manifestuje kroz razlike u platama između žena i muškaraca koji obavljaju iste ili slične poslove. To često dovodi do finansijske zavisnosti žena i otežava im ekonomsku nezavisnost. 

Nasilje nad ženama je globalni problem sa dugoročnim posledicama. Ovo nasilje ima mnogo oblika (fizičko, seksualno, emocionalno, ekonomsko) i može se manifestovati u porodičnom okruženju, na radnom mestu ili u javnom prostoru. U Srbiji, nasilje nad ženama je prisutno u različitim oblicima, a najčešće je u pitanju partnersko nasilje, koje prelazi put od „ljubavi“ do nasilja.  

Osmi mart je, dakle, mnogo više od jednostavnog praznika. To je dan koji nas podseća na neophodnost borbe za prava žena i za ostvarivanje prave rodne ravnopravnosti. Kroz simbolične gestove poput poklona i cveća, mi možemo izraziti svoju podršku ženama, ali isto tako moramo biti spremni da se angažujemo u stvarnoj borbi za promene u društvu koje će osigurati pravdu i jednakost za sve, svakog dana u godini. 

Položaj žena u Srbiji kroz Alternativni izveštaj 

Trenutni položaj žena u Srbiji je kompleksno pitanje. Prema podacima iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2023. godinu tema rodne ravnopravnosti sve je manje važna za mlade u Srbiji, ako se uporede podaci iz 2022. (gde je ocenjena sa 4,30 od 5) i oni iz 2023. godine (3,96 od 5), a primetna je razlika u odgovorima mladih muškaraca i žena. Za mlade žene, ova tema je i dalje jako važna, ali ne i mladim muškarcima.  

To pokazuje fenomen gde ako nismo pogođeni problemom, on za nas najčešće i nije tako bitan.  

I kroz sledeće oblasti, prisutna je takva praksa. Pa tako i ostali podaci pokazuju značajne razlike u stavovima mladih žena i muškaraca o pitanjima rodne ravnopravnosti: 

1. Zaposlenje: Prosečna ocena odgovora mladih žena je 3,75 od 5 na tvrdnju „Mladim ženama je teže da se zaposle nego mladim muškarcima“, dok je kod mladih muškaraca 2,29, što čini razliku od 1,46.  

1. Kućni poslovi i odgajanje dece: Slična razlika (od 1,37 u korist žena) postoji i u odgovorima na tvrdnju „Kućni poslovi i odgajanje dece i dalje nisu ravnomerno raspoređeni među ženama i muškarcima“. Gde žene ovo tvrdnju vide kao istinitu.  

1. Prostor u medijima: Razlika između prosečnih ocena odgovora mladih žena (3,65/5) i mladih muškaraca (2,99/5) na iskaz „Žene imaju jednak prostor u medijima kao muškarci“ je najmanja. Iako postoji razlika u ocenama između polova, ona nije toliko izražena kao u prethodne dve tvrdnje.  

1. Učešće u politici: Na tvrdnju „Mladim ženama je teže da se bave politikom zbog predrasuda koje postoje“ prosečna ocena odgovora mladih žena je 4,01 od 5, dok je kod mladih muškaraca 2,48. Mladi muškarci manje percipiraju predrasude koje postoje kao prepreku. 

Ovi podaci jasno pokazuju da postoji svest među mladim ženama o problemima i preprekama sa kojima se suočavaju u sferi zapošljavanja, politike, medijskog prostora i obavljanja kućnih poslova i brige o deci, dok mladi muškarci često manje percipiraju ove izazove ili im ne pridaju isti stepen važnosti. 

Menstrualno siromaštvo u Srbiji 

Menstrualno siromaštvo predstavlja ozbiljan društveni problem koji se javlja kada žene nemaju pristup menstrualnim proizvodima, obrazovanju o menstrualnoj higijeni, reproduktivnom zdravlju, sanitarnim uslovima, vodi, zdravstvenoj zaštiti i lekovima protiv bolova tokom menstruacije. Širom sveta, mnoge žene se suočavaju sa ovim izazovom, što ih sprečava da vode normalan i zdrav život tokom menstrualnog ciklusa. 

U Srbiji, problem menstrualnog siromaštva je dodatno komplikovan ekonomskim faktorima. Po podacima iz Republičkog zavoda za statistiku svaki peti građanin/ka Srbije je u riziku od siromaštva, odnosno 20 odsto.  

Problem su i cene menstrualnih proizvoda u Srbiji koje su visoke. Jedno pakovanje uložaka od 26 komada može koštati i do 650 dinara, što predstavlja znatan trošak za mnoge žene i njihove porodice. Pored toga, porez na ove proizvode iznosi 20 odsto, što ih dodatno poskupljuje i čini ih nedostupnijim za žene sa nižim prihodima. Da bi se smanjila cena menstrualnih proizvoda i olakšao pristup ženama, potrebno je preduzeti određene korake. Jedna od mogućnosti je smanjenje poreza na ove proizvode sa 20% na 10%, odnosno da menstraulni proizvodi budu u kategoriji sa osnovnim namirnicama (hleb, jaja, lekovi), kako bi postali pristupačniji.  

Organizacija Ženska inicijativa „Roze zastava“ prepoznala je ozbiljnost problema menstrualnog siromaštva u Srbiji i preduzela konkretne korake kako bi olakšala pristup menstrualnim proizvodima ženama u nevolji. U saradnji sa nekoliko fakulteta, ova organizacija je pokrenula inicijativu koja omogućava besplatne uloške i menstrualne proizvode za studentkinje. 

Do sledećeg Dana žena ili svaki dan? 

Svest o položaju žena i problemima s kojima se suočavaju, uključujući menstrualno siromaštvo i rodnu neravnopravnost, su teme koje zahtevaju kontinuiranu pažnju i angažovanje svakog dana, a ne samo povodom Osmog marta.   

Svako od nas može doprineti smanjenju rodne neravnopravnosti. To podrazumeva podršku ženama na radnom mestu, zagovaranje za pravednije zakone i politike, osiguravanje pristupa obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti bez diskriminacije.  

Država bi trebalo da preduzme korake kako bi smanjila porez na higijenske proizvode poput uložaka. Smanjenje PDV-a na ove proizvode sa 20% na 10% bi ih učinilo pristupačnijim za žene sa nižim prihodima, omogućavajući im lakši pristup neophodnim higijenskim proizvodima. Ovo bi bila jedna od mera koje bi doprinele smanjenju problema menstrualnog siromaštva i promovisanju rodne ravnopravnosti u društvu. 

Nevladine organizacije imaju ključnu ulogu u borbi za rodnu ravnopravnost pružajući podršku ženama u različitim aspektima njihovih života. Kroz edukaciju, savetovanje i pravnu pomoć, ove organizacije pomažu ženama da prepoznaju svoja prava i da se bore za njihovu implementaciju. Jedan od primera inicijativa koje su usmerene na edukaciju i osnaživanje mladih u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja je Priručnik za mlade o rodno zasnovanom nasilju KOMS-a. Ovaj priručnik pruža mladima informacije o različitim oblicima rodno zasnovanog nasilja, kako prepoznati znakove i kako se zaštititi.  

Organizacije civilnog društva mogu imati aktivnu ulogu u rešavanju problema menstrualnog siromaštva za šta je primer Ženske inicijative “Roze zastava”.  

Zajedničkim naporima društva, organizacija civilnog društva i države, možemo stvoriti okruženje koje podržava pravda i jednakost za sve, ne samo povremeno, već svakog dana u godini. 

 

Piše: Marija Ilić