Žene u nauci oduvek su bile svojevrsne superherojine, međutim njihove supermoći bile su nevidljive u odnosu na moći superheroja. Iako bi to u nekom stripu bila sjajna priča o skromnosti i nesebičnosti junakinja, u stvarnosti nevidljivost ovih gestova pravi to da magija nestaje ili je nema u onoj količini koja bi mogla da bude.  

11. februara obeležavamo Međunarodni dan žena i devojaka u nauci, kako bismo sve male herojine podsetile da one to mogu da postanu, a one koje su to već, da sada njihove moći vidimo i da im se zahvalimo.  

Ovaj dan je prilika da se podigne svest o nejednakostima i preprekama s kojima se žene suočavaju u ovim oblastima, kao i da se inspirišu devojčice da se upuste u naučne karijere i ostvare svoj puni potencijal. Ovaj dan je prilika da se slavi dosadašnji doprinos žena u naučnim poljima, ali i da se istaknu važnost i potreba za većom zastupljenošću žena u ovim oblastima radi ostvarivanja napretka i inovacija koje će koristiti celom društvu.

Od učiteljice do naučnice: žene u nauci kroz istoriju 

U prošlosti, ženama je često bilo uskraćeno formalno obrazovanje i pristup univerzitetima. Mnoge su bile ograničene na privatno obrazovanje ili su pohađale specijalizovane škole za devojčice, gde su se uglavnom učili kućni poslovi i osnovne veštine. Čak i kada su imale priliku da studiraju, žene su često bile sputane društvenim normama koje su ih gurale ka “ženskim” profesijama kao što su učiteljstvo ili medicina.  

Upravo to je razlog što su kroz decenije žene često doprinos nauci pružale kroz ulogu učiteljica. Međutim, svedoci smo kako se žene, koje su nekada oblikovale naučnike na prvom stepenu, hrabro uzdižu iznad tradicionalnih uloga, postajući same naučnice koje doprinose svojim inovacijama i istraživanjima. I danas je ovo važna profesija bez koje ne bi funkcionisalo društvo.  

Učiteljice su bile tihe herojine nauke, prenosile osnove znanja i inspirisale mlade umove. Njihova posvećenost u obrazovanju bila je ključna u stvaranju čvrstih temelja za buduće naučnice. Ipak, danas primećujemo prelazak žena sa prvog stepena, gde su bile edukatori, na drugi – gde same aktivno doprinose svetu nauke. 

Ovaj prelazak iz uloge edukatora u ulogu istraživača predstavlja inspirativnu evoluciju. Danas, žene koje su nekada bile posvećene obrazovanju novih generacija, hrabro se suočavaju sa složenim izazovima u specifičnim naučnim disciplinama. Njihov doprinos postaje nezaobilazan deo napretka u svetu nauke, i time postavljaju temelje za nove generacije devojčica koje će u budućnosti kročiti naučnim stazama. 

Studiranje predmeta kao što su matematika, fizika ili inženjering smatrano je neuobičajenim ili neprikladnim za žene, što je rezultiralo ograničenim mogućnostima za njihov akademski i profesionalni razvoj. 

Međutim, postepeno su počele da se otvaraju nove mogućnosti za obrazovanje žena. U drugoj polovini 19. veka, nekoliko univerziteta u Evropi i Americi počelo je da prima studentkinje, pružajući im priliku da studiraju naučne predmete na visokom nivou. Ovo je predstavljalo značajan korak napred u borbi za rodnu ravnopravnost u obrazovanju i otvorilo vrata za nove generacije žena da istraže naučne discipline i razviju svoje akademske karijere. 

Žene u nauci: nepotpisane senke 

Put ka jednakosti u nauci za žene, nije se završio otvaranjem jednih vrata.
Nakon što su dobile pristup obrazovanju kakav su imale njihove kolege, naučnice su prvobitno bile uskraćenje za objavljivanje svojih radova, a alernativa im je bila objava sa kolegama.  

Muškarci su imali privilegiju da objavljuju naučne radove i bili su dominantno prisutni u akademskim krugovima. Njihova imena su bila često istaknuta na naučnim publikacijama, dok su žene bile marginalizovane ili potpuno izostavljene iz javnih zasluga za naučna otkrića. Ovo je stvorilo nepravednu situaciju u kojoj su žene bile uskraćene za priznanje i prilike za profesionalni razvoj, iako su mnoge od njih imale značajan doprinos u naučnim istraživanjima. Primeri ovakvih nepravdi su brojni.  

Astrofizičarka Karolina Heršel koja je otkrila nekoliko kometa i bila prva žena koja je dobila zvaničnu poziciju u istraživačkoj instituciji u Velikoj Britaniji, često je bila potpuno izostavljena iz istorijskih zapisa o astronomiji.  

Slično tome, botaničarka Ketrin Isav, koja je postigla značajan napredak u proučavanju strukture biljaka, suočila se sa preprekama u objavljivanju svojih radova i priznanju njenih naučnih dostignuća. 

Jedan od nama najpoznatijih primera je Mileva Marić Ajnštajn, koja je započela svoju karijeru kao učiteljica fizike i matematike, ali je zatim svojim matematičkim genijem doprinela Albertu Ajnštajnu u formulisanju teorije relativiteta. Iako je njen doprinos često bio zanemaren ili potcenjen, njena uloga u Ajnštajnovim radovima je neosporiva i predstavlja primer žene koja je svojim naučnim radom promenila tokove istorije, međutim njen doprinos nije dokumentovan. O životu i radu, ali i doprinosu našim životima ove naučnice, govori trenutna izložba u Novom Sadu „Mileva: Mi smo stena“.  

Slično tome, Rosalind Franklin, koja je takođe započela svoju karijeru kao učiteljica, postala je pionirka u oblasti rendgenske kristalografije i ključna figura u otkrivanju strukture DNK. Iako njeno ime nije bilo istaknuto u dodeli Nobelove nagrade za ovo otkriće, njeni su radovi bili od suštinskog značaja za razumevanje genetike i molekularne biologije. 

Džoslin Bel Bernel je britanska astrofizičarka koja je poznata po svom otkriću pulsara, što je bilo jedno od najvažnijih astronomskih otkrića 20. veka. Ona je ovo otkrila 1967. godine dok je bila studentkinja doktorskih studija na Univerzitetu Kembridž. Ipak, iako je Bernel imala ključnu ulogu u otkriću pulsara, ona nije bila nagrađena Nobelovom nagradom za ovo otkriće, već su njene kolege, profesori Entoni Hjuiš i Martin Rajl, dobili Nobelovu nagradu za fiziku 1974. godine za istraživanje pulsara.  

 Ovi primeri jasno ilustruju nepravdu i diskriminaciju koju su mnoge žene morale da pretrpe u svetu nauke. Iako su se borile sa preprekama i često bile marginalizovane, njihov doprinos ostaje neizbrisiv i inspirativan, predstavljajući snažan podsetnik na važnost borbe za rodnu ravnopravnost u svetu nauke. 

 Postoje i primeri poput Marije Kiri koja je jedina osoba koja je dobila Nobelovu nagradu u dve različite naučne discipline – fizici i hemiji. I njen put bio je izazovan, praćen brojnim preprekama zbog svog pola. Bila je često diskriminisana i marginalizovana u naučnim krugovima, ali je svojom upornošću, strašću i talentom uspela da prevaziđe sve prepreke i postigne izvanredne rezultate. Tako postaje simbol hrabrosti i upornosti koji inspiriše žene širom sveta da se hrabro upuste u svet nauke i istraživanja, pokazujući da je moguće postići izuzetne stvari uprkos svim izazovima koji se javljaju na putu.  

Naučnice u brojkama 

Kada pogledamo istorijski trend Nobelovih nagrada u naučnim disciplinama, jasno je da je broj muškaraca koji su nagrađeni znatno veći u poređenju sa brojem žena. Od osnivanja nagrade 1901. godine, manje od 4% svih Nobelovih laureata u oblasti nauke bilo je dodeljeno ženama.  

Žene i dalje predstavljaju samo 33,3% istrživača širom sveta, a njihov rad retko dobija priznanje koje zaslužuje. Ovi podaci jasno ukazuju na postojanje dubokih rodno zasnovanih nejednakosti u svetu nauke, gde se žene suočavaju s brojnim preprekama i ograničenjima u svom profesionalnom razvoju. 

 Nejednakost u brojkama odražava i sistematske prepreke s kojima se žene suočavaju u naučnim zajednicama širom sveta. Prepreke poput nedostatka mentorske podrške, diskriminacije na radnom mestu, manje prilika za napredovanjem i nejednakog priznavanja postignuća doprinose smanjenju prisustva žena u naučnim poljima i njihovoj nedovoljnoj zastupljenosti na visokim pozicijama. 

 Ovakva nejednakost ima duboke implikacije ne samo za pojedinačne naučnice, već i za naučne zajednice i društvo u celini. Gubitak raznolikosti i perspektive koju žene unose u naučne discipline može ograničiti kreativnost, inovacije i napredak u različitim oblastima istraživanja. 

Ni u Srbiji, slika nije ružičastija, ili šarenija. Nejednakosti žena u nauci postaje očigledna kada se posmatraju brojevi. Na primer, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), od ukupno 85 redovnih članova, samo devet su žene, što jasno ukazuje na nedostatak rodne ravnoteže u ovoj naučnoj instituciji. Ova disproporcija u brojevima osvetljava šire društvene i institucionalne prepreke sa kojima se žene suočavaju u naučnim krugovima u Srbiji. 

Dodatno, podaci iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji iz 2023. godine ukazuju na kontinuirane prepreke sa kojima se devojke suočavaju u obrazovanju i profesionalnom razvoju. Jedna od učesnica fokus grupe istakla je da se u gimnazijama “forsiraju” dečaci koji su dobri u prirodnim i tehničkim naukama, dok se devojčice postepeno obeshrabruju za aktivnije učešće.  

Takva percepcija i očekivanja dalje se prenose i na izbor fakulteta, gde se devojkama sugeriše da upišu na društveno-humanističke fakultete, dok se od mladića očekuje da biraju prirodne i tehničke nauke. Ovi stereotipi i očekivanja mogu biti demotivišući za mlade devojke koje gaje interesovanje za prirodne i tehničke nauke, ograničavajući im mogućnosti za razvoj u ovim oblastima. Promovisanje inkluzivnosti i podsticanje mladih devojaka da slede svoje strasti i interesovanja u oblastima nauke može biti ključno u stvaranju ravnoteže i ravnopravnosti u naučnom društvu Srbije. 

Stoga je ključno raditi na razbijanju ovih predrasuda i prepreka kako bismo stvorili inkluzivnije i pravednije okruženje za sve naučnice. Podsticanje i podrška mladim devojkama i ženama u naučnim oblastima, promocija rodne ravnopravnosti u obrazovanju i na radnom mestu, kao i stvaranje inkluzivnih politika i praksi u naučnim institucijama su ključni koraci ka izgradnji bolje i održivije budućnosti za sve – više superherojina za sve! 

Popularizacija nauke i naučnica: Hvala Tiktoku 

Popularizacija nauke putem platformi poput TikToka omogućava da naučne teme dosegnu široku publiku. Jedna od naučnica koja je postala poznata na TikToku je Tijana Prodanović, AKA Dr Cosmic Ray, srpska astrofizičarka. Kroz jednostavna objašnjenja, ona uspeva da prenese složene koncepte iz astrofizike na razumljiv način, privlačeći pažnju mladih.  

Tijana nije samo naučnica koja prenosi znanje, već i inspiracija za mlade ljude, posebno devojčice, koje možda razmišljaju o karijeri u nauci. Njen uspeh na TikToku pokazuje da je popularizacija nauke i uloga naučnika i naučnica u društvu veoma važna i može imati veliki uticaj na motivaciju i interesovanje za nauku kod mladih ljudi, čineći nauku zabavnom, inspirativnom i relevantnom za sve nas.  

Pored Tijane Prodano­vić, još jedan primer srpske naučnice koja koristi TikTok za popularizaciju nauke je Aleksandra Petrović, poznatija kao Astro Aleks, još jedna astrofizičarka koja je strašću prema nauci, postala prepoznatljivo ime među mladima i ljubiteljima svemira. 

Kroz svoje video zapise, Astro Aleks uspeva da demistifikuje složene koncepte iz astrofizike i svemira, čineći ih razumljivim i privlačnim. Njen pristup kombinuje edukaciju i zabavu, koristeći animacije, ilustracije i humor kako bi angažovala i inspirisala svoje pratioce. Jednostavnost i jasnoća u prenošenju informacija čini njene video zapise popularnim među svima, od dece do odraslih, od potpunih početnika u astrofizici do onih sa većim znanjem u ovoj oblasti. 

Iako su Tijana i Aleks samo dva primera, njihov doprinos popularizaciji nauke, posebno među devojkama, pokazuje kako digitalne platforme mogu biti moćan alat za edukaciju i povezivanje nauke sa publikom.   

 „Da je naučnica biti lako, naučnica bi bio svako“ – A kako da im olakšamo? 

Ova aluzija ukazuje na složenost i izazove sa kojima se suočavaju žene u naporima da ostvare karijeru u nauci. Iako su mnoge žene pokazale izuzetne sposobnosti i doprinose u različitim naučnim disciplinama, sistematske prepreke i rodne nejednakosti i dalje ostaju prisutne u naučnoj zajednici.  

KOMS-ov blog je 2022. godine proslavio Međunarodni dan žena i devojaka u nauci tekstom na ovu temu. Iako su prepoznati izazovi i potreba za promenom, za dve godine se nije mnogo promenilo u pogledu stvarne implementacije rodne ravnopravnosti u naučnoj zajednici. To ukazuje na važnost nastavka aktivnosti usmerenih ka osnaživanju žena u nauci i stvaranju inkluzivnijeg okruženja koje će podržavati njihov profesionalni i akademski razvoj. 

 Postoji niz koraka koje možemo preduzeti kako bismo im olakšali put i pružili podršku u ostvarivanju njihovih naučnih ambicija. 

 Prvo, važno je obezbediti veću podršku i resurse za obrazovanje i mentorstvo žena koje pokazuju interesovanje za naučna istraživanja. Ovo uključuje pružanje mentorske podrške, stipendija i programa obuke kako bi se ohrabrile da istraju u svojim naučnim karijerama. Pružanje podrške od rane faze obrazovanja može im pomoći da razviju samopouzdanje i veštine koje su im potrebne da se izbore sa izazovima koje će kasnije susresti u naučnoj zajednici. 

Primer za ovo su nacionalna priznanja u okviru svetskog programa L’Oreal-UNESKO “Za žene u nauci” (L’Oreal – UNESCO For Women in Science) koje su ove godine dodeljene Ani Dobrota, Isidori Kešelj i Milici Radaković. Njihov uspeh inspiriše mlade žene da krenu njihovim stopama, dok priznanja šalju snažnu poruku o potrebi za rodnom ravnopravnošću u naučnoj zajednici. 

Takođe je važno raditi na promociji žena u naučnim medijima i unapređivanju radnih uslova kako bi se osiguralo da imaju jednake mogućnosti za napredovanje kao i njihove muške kolege.  

Nadalje, neophodno je raditi na promeni kulture u naučnoj zajednici kako bi se stvorilo inkluzivnije okruženje koje podržava raznolikost i pruža podršku ženama u postizanju njihovih profesionalnih ciljeva. To zahteva angažovanje svih aktera, uključujući institucije, vlade, nevladine organizacije i samu naučnu zajednicu.  

Konačno, sistematske reforme su neophodne kako bi se adresirali strukturni uzroci rodne neravnopravnosti u nauci. Ovo uključuje političke inicijative, zakonske regulative i institucionalne promene koje će osigurati da žene imaju jednake šanse i prilike kao i njihove muške kolege.   

Nekada supermoći nisu dovoljne – nekada je i superherojinama potrebna pomoć! Ali zar i mi nismo superheroji bar mrvicu ako nekome pomognemo? Svako od nas u određenim trenucima može biti superheroj, spreman da priskoči u pomoć kad je to potrebno. Možda nemamo nadljudske moći iz stripova, ali imamo moć da utičemo na svet oko sebe, a to je ono što je potrebno.  

 

Piše: Marija Ilić