fbpx
Suptilna diskriminacija prilikom traženja posla

Suptilna diskriminacija prilikom traženja posla

Sigurna sam da si barem jednom u svom životu videla/o oglas za posao koji glasi nešto poput ovoga: „Potrebna radnica za rad u prodavnici“. I ako to do sada nije jasno iz naslova ovog teksta, ovakav oglas za posao mogao bi se okarakterisati kao suptilna diskriminacija. Dobro, možda i ne toliko suptilna, ali diskriminacija svakako.  

Suptilna diskrimacija? Kao da se znamo odnekud…

Iako se nadam da ove uvodne rečenice govore za sebe i da nije nejasno koji deo ovog oglasa je diskriminacija, za potrebe ovog bloga malo ću bliže pojasniti šta ovde tačno nije u redu. 

Suptilna diskriminacija u oglasima za posao (i generalno na tržištu rada) može se ispoljiti na različite načine, obično na načine koji na prvu loptu ne izgledaju diskriminatorno, ali ipak imaju diskriminatorne posledice na određene grupe ljudi.  

E sad, kod konkretno ovog oglasa, šta misliš, ko je diskriminisan?  

Na ovaj način su, zaista, diskriminisane prvenstveno žene. Rad u prodavnici ne predstavlja jednu od (vrlo retkih) prilika gde je neophodno zaposliti ženu, pa ovo može da se sagleda kao želja poslodavca da iskoristi ustaljene stereotipe koje žene smeštaju u kutije rodnih uloga u kojima su one bez izuzetka dobre sa ljudima, komunikativne, „prijatne spoljašnosti“, osmehuju se i uglavnom se zapošljavaju na manje plaćenim pozicijama. 

I koliko je ovaj primer suptilan možda nije jasno kada pričamo o jednom konkretnom, ali mi često (nekada i potpuno nesvesno) povezujemo određene profesije sa određenom demografijom. Tako ćemo često „zvati ženu da nam očisti stan“, ali gunđati u prevozu kako „ovaj vozi kao manijak“. Postoji određeno opravdanje iza činjenice da se iza ovih misli ne krije loša namera, međutim na nama je, tj. na tebi je (kao i na meni), da im se suprotstavimo.  

Suptilna diskriminacija i njeni različiti oblici 

Krenula sam sa jednim, po mom mišljenju, vrlo očiglednim primerom, ali naravno da postoje i mnogi drugi kojih, do detaljnijeg bavljenja ovom temom, ni ja nisam bila svesna.  

Sada nam je jasno da upotreba određenih reči ili fraza može da implicira preferenciju prema određenoj demografskoj grupi. Ali pored ovog primera u kom su diskriminisane žene (dobro, i muškarci koji su baš zagrejani da rade u ovoj konkretnoj prodavnici, a ne mogu jer se traže samo prodavačice), postoje i primeri u kojima se suptilno diskriminišu i druge demografske grupe.  

Recimo: formulacije poput “dinamičan tim” ili “energičan pojedinac” mogu sugerisati preferencu prema mlađim kandidatima i kandidatkinjama, dok izrazi poput “iskusan/na” mogu implicirati preferencu prema starijim kandidatima i kandidatkinjama. Iako to nužno ne mora da predstavlja lošu stvar, moramo biti svesni da ako priroda posla za koju se prijavljujemo ni na koji način ne zavisi od toga da li je obavlja muško, žensko, mlađa ili starija osoba – radi se o suptilnoj diskriminaciji kojoj bi trebalo da se suprotstavimo. 

Kakva fotografija se traži za CV? 

E sad, imam kratko pitanje za tebe: da li u svom CV-u imaš fotografiju? 

Ne brini ako je tvoj odgovor na ovo pitanje potvrdan. To nije retkost. Ono što je svakako bitno da znaš da, osim ako ne apliciraš za posao foto modela ili sličnih profesija u kojima je zaista neophodno unapred znati kako izgledaš, insistiranje poslodavca na fotografiji u tvom CV-u jeste diskriminatorno.  

Vidiš, suptilna diskriminacija na tržištu rada je ozbiljna stvar. I, često, ozbiljno suptilna. 

I totalno je legitimno da pauziraš sa čitanjem ovog teksta i trkneš da izmeniš svoj Curriculum Vitae i obrišeš tu veoma profesionalnu fotografiju koju si dugo birala/o u znak solidarnosti i bunta protiv ovakvih zahteva na tržištu rada. Na taj način uz male korake, zajedno se borimo protiv negativnih praksi i normi oko nas koje često ne preispitujemo, a trebalo bi. 

Okej, ako si izmenila/o taj detalj, možemo dalje. Nastavljamo sa kratkom informacijom o meni, ali obećavam da ima svoju svrhu u ovom blogu.  

Ove godine sam dobila vozačku dozvolu za B kategoriju. Jej ja! Ovo nije nešto čime se nasumično hvalim usred ovog teksta, koji ako čitaš i dalje, jej ti! Kad sam dobila svoju probnu dozvolu razmišljala sam da li da i tu informaciju dodam u svoj Curriculum Vitae (zvuči mnogo više kul kad napišem ceo naziv, plus povećava broj reči).  

Sva sreća, u tom periodu sam se i počela baviti temom diskriminacije na tržištu rada i ono što mi je divna profesorka pravnog fakulteta u Beogradu Ljubinka Kovačević napomenula jeste da kada u oglasu vidimo rečenice poput „Posedovanje vozačke dozvole poželjno/neophodno“ mi upravo gledamo u primer suptilne diskriminacije. 

Na trenutak sam bila zbunjena, moram da priznam, i nije mi bilo najjasnije kako baš ovo predstavlja diskriminaciju. Međutim, ono što svakako jeste činjenica je da ljudi sa određenom vrstom fizičkog hendikepa imaju poteškoće ili pak nisu u mogućnosti da upravljaju vozilom. I naravno, ako se radi o oglasu za profesionalnog/u vozača/icu onda ovakav zahtev ima smisla, u suprotnom, ne.  

Kako sam i sama nedavno imala iskustva sa dobijanjem vozačke dozvole, moram da napomenem da pored potencijalne diskriminacije ljudi sa hendikepom, ovo takođe, u najmanju ruku, stavlja u neprijatnu poziciju ljude koji nemaju da izdvoje minimum sto hiljada dinara da se upuste u proces polaganja vozačkog ispita.  

Tako da, ova, kako ju je profesorka Kovačević opisala, posredna diskriminacija ima nekoliko aspekata koji utiču na nekoliko različitih demografskih grupa. 

Šta nam je zaključak? 

Teško je prepoznati sve oblike suptilne diskriminacije, međutim njeni efekti vidljivi su višestruko. Pored toga što ograničvavaju pristup poslovima određenim grupama ljudi, one i smanjuju nivo različitosti u radnom okruženju. Možda baš tvom. Stoga je važno da poslodavci budu svesni svojih oglasa za posao i osiguraju da su oni formulisani na način koji ne diskriminiše ni suptilno, ni otvoreno. Tvoj je zadatak da, ako vidiš neki ovakav primer, postaviš potpitanja i na neki način skreneš pažnju da su pojedini zahtevi i uslovi apsolutno bespotrebni. 

A da, čujem da KOMS ima sjajnu video kampanju na ovu temu. Baci pogled ovde. 

 

Piše: Marija Jovanović 

 

Stavovi izrečeni pripadaju isključivo autorima i njihovim saradnicima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS-a u Srbiji.