fbpx
Šta je “Vote 16” i zašto nam je važan?

Šta je “Vote 16” i zašto nam je važan?

“Vote 16” je kampanja Evropskog omladinskog foruma, mreže od preko 100 omladinskih organizacija, koja zagovara ideju da se starosna granica za dobijanje prava glasa na izborima spusti na šesnaest godina. Na našim prostorima se pojavila u zadnjih nekoliko godina imajući u vidu dobre prakse zemalja koje su pre mnogo godina uvele ovaj model i obezbedile mladim ljudima da se ranije uključe u političke procese i da se više informišu o važnim društvenim pitanjima.  

U Srbiji mladi kada navrše 16 godina stiču mnoga prava i obaveze – mogu da polažu vozački ispit, stiču poslovnu sposobnost i mogu da se uključe na tržište rada, mogu da sklope brak, postaju krivično odgovorna lica i moraju da izvade ličnu kartu. Dakle, mladi u Srbiji već sa 16 godina postaju odgovorni članovi društva koji mogu da privređuju i postanu deo sistema koji značajno utiče na njihov način života, kvalitet obrazovanja i visinu prihoda.  

S obzirom na to da postoji veliki opseg obaveza i prava koje mladi stiču već sa 16 godina, mladima bi trebalo obezbediti da od 16 godine postanu učesnici procesa odlučivanja, a najbolji način za to je da im se obezbedi pravo glasa na izborima. Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u RS iz 2023.godine mladi čine 16% ukupne populacije. Od ukupne populacije u RS, prema popisu stanovništva iz 2022. godine 2,03% su mladi od 16 i 17 godina što je ukupno 134.619 mladih koje bi potencijalno mogle da se uključe u izborni proces i da utiču na oblikovanje strukture javnog mnjenja. Od ukupne populacije mladih 12,67% su mladi od 16 i 17 godina.  

Kampanja “Vote 16” ima za cilj da omogući mladima da iskažu svoje mišljenje i podstaknu procese promena koji će poboljšati njihov položaj i obezbediti javnu sferu u kojoj omladinska politika zauzima važan položaj.  

Čemu će doprineti glasanje od 16-te godine? 

Kako je istakao američki politikolog Robert Dal, suštinska ideja demokratije je da svi oni na koje se odnosi neka politička odluka treba da učestvuju u njenom donošenju.  

Iako se pravo glasa u Srbiji stiče sa navršenih 18 godina, većina mladih ne glasa odmah po sticanju prava glasa nego tek u narednom izbornom ciklusu, što znači da većina mladih svoje glasačko pravo koristi tek od 21 ili 22 godine života. Usled kasnog uključivanja u izborne procese i nedovoljne inforimsanosti o značaju izbora, mladi pribegavaju izbornoj apstinenciji i njihovo nepoverenje prema institucijama raste. Ukoliko bi mladi od šesnaeste godine dobijali pravo glasa, to bi doprinelo njihovom ličnom razvoju, boljoj informisanosti i većoj izbornoj participaciji. Mladi bi imali pravo da glasaju dok su još u srednjoj školi i dok žive sa roditeljima, što bi bilo mnogo bolje jer bi na taj način iskazivali svoje stavove kako bi voleli da njihova budućnost izgleda.  

Pored pravnog uređenja, za razvijanje kritičke svesti mladih i njihove moći odlučivanja, veoma je važan obrazovni sistem. U okviru kampanje “Vote 16” zagovara se i ideja o nužnosti reorganizovanja i ažuriranja obrazovnog sistema koji će mladima obezbediti adekvatnu osnovu za učešće u društvenim i političkim procesima. Upravo iz tog razloga kao glavni zaključak fokus grupa za izradu Alternativnog izveštaja je neophodnost reformi predmeta Ustav i pravo građana i građanskog vaspitanja, jer, iako mladi treba da na njima dobiju barem osnovne informacije o društvenom angažovanju i participaciji, to do sada nije bila praksa. 

Političke partije u Srbiji kao važni akteri u političkom sistemu ne prepoznaju mlade kao važan resurs o čemu saznajemo iz rezultata monitoringa izborne kampanje. Prema podacima ovog istržaivanja, vodeći akteri na našoj političkoj sceni se nedovoljno obraćaju mladima (u prethodnoj izbornij kampanji su to učinili svega 115 puta) i takođe imaju mali broj mladih predstavnika u odnosu na broj kadrova i predstavnika u parlamentu. U novom sazivu parlamenta imamo svega 9 mladih poslanika, od čega će 5 već tokom ove godine napustiti ovu grupaciju. Da bi se ova situacija promenila, potrebno je proširiti ciljnu grupu “mladi” i obezbediti da se njihov glas glasnije čuje, a njihove potrebe uvažavaju, kako u političkim partijama tako i u organima vlasti.  

Prema KOMS-ovom Alternativnom izveštaju 54,2% ispitanika/ca smatra da politički sistem u Srbiji ne omogućava mladima da utiču na političke potrebe i odluke. Mladi često imaju stav: “Moj glas ne menja ništa” i zato je bitno menjati percepciju i sa jedne i sa druge strane – kroz državu koja veruje mladima i mlade koji veruju državi.   

Primeri dobrih “Vote 16” praksi  

U okviru projekta Youth Empowerment Incubator (YEI), KOMS tim se uverio u dobru praksu Estoniije koja je obezbedila veće uključivanje i interesovanje mladih za politička pitanja. Kao jedna od postkomunističkih zemalja u kojoj je čak i politički pluralizam novijeg datuma, Estonija je napravila veliki korak i zadala domaći zadatak drugim zemljama kako u regionu tako i šire. Ideja o spuštanju starosne granice za glasanje na 16 godina potekla je od Krovne organizacije mladih Estonije (ENYC) kroz otvoreno pismo parlamentarnoj političkoj partiji Riigikogu, a debata o ovom pitanju je trajala od 2012. do 2014. godine,  da bi na kraju “Vote 16” bio uveden 2016. Ovaj primer je veoma značajan u kontekstu toga kako interesne grupe i organizacije civilnog društva mogu da utiču na odluke vladajućih i da zagovaraju implementaciju politika koje će doprineti razvoju demokratskog društva.  

U Austriji šesnaestogodišnjaci imaju pravo glasa na izborima na svim nivoima vlasti još od 2007. godine. Vlasti u Austriji su se na ovu promenu odlučile kako bi povećale izlaznost na izborima i uopšte zainteresovanost građana za politiku. Njihova praksa pokazala je da su mladi znatno motivisaniji za izlazak na izbore u periodu od 16 do18 godina, nego u razdoblju između 19. i 22. godine, kada obično prvi put glasaju mladi u zemljama gde se pravo glasa stiče sa 18 godina. Takođe, istraživanja su pokazala da mladi sa 16 i 17 godina nisu manje informisani u odnosu na mlade sa 18 godina, da na njihove izborne odluke ne utiču roditelji ili šire okruženje i da imaju razvijenu svest o svojim potrebama i interesima, te da se njihove izborne odluke poklapaju sa njihovim željama.  

Na Malti je takođe starosna granica za pravo glasa na izborima spuštena na 16 godina. Ova država je posebno zanimljiv primer jer je odluka o ovom koraku u parlamentu izglasana jednoglasno i jer je postojao opšti konsenzus u vezi sa podrškom ovoj inicijativi. Malta je najmanja država članica EU i njen primer govori sam za sebe, da svako demokratsko društvo treba da ima vlast koja će da pokreće inicijative za veću izbornu participaciju i veću uključenost mladih u političkim procesima. 

Da li se možda još uvek pitaš zašto je bitno da se obezbedi pravo glasanja od 16-te godine života? 

Davanje prava glasa mladima od 16-te godine bila bi snažna poruka kojom se daje do znanja mladima da je njihov glas važan i da se njihovo mišljenje čuje i uzima u obzir.  Takođe, to bi bio znak političkim partijama da treba više da se posvete mladima i njihovim potrebama i da u centar političkih tema stave mlade i podsticanje njihove participacije u političkim dešavanjima.  

Na kraju krajeva: zašto bi neko bio zainteresovan za političke i izborne procese ako nema pravo  učestvovati u njima?  

 

Piše: Ivana Belić