fbpx
Omladinski mediji u Srbiji – mladi za mlade o mladima

Omladinski mediji u Srbiji – mladi za mlade o mladima

Slično Linkolovoj definiciji demokratije „vladavini naroda, od strane naroda, za narod“ možemo odrediti i omladinske medije – mladi pišu za mlade, o mladima.

Pojam omladinskih medija obuhvata sve medijske platforme i formate koji su usmereni ka mladoj publici i koji se bave temama relevantnim za mlade. Od toga gde je najbolje proslaviti doček nove godine, koji se filmovi očekuju u 2024. godini, do toga šta od kog fakulteta možeš da očekuješ ili kako izgleda razgovor za posao. Omladinski mediji za cilj imaju da informišu, edukuju, zabavljaju i osnažuju mlade, pružajući im prostor za izražavanje, angažovanje i učešće u društvenim, političkim i kulturnim aktivnostima. 

Omladinski mediji obuhvataju širok spektar platformi – online portale, časopise, blogove, YouTube kanale, podkastove, društvene medije i druge oblike digitalnih ili tradicionalnih medija.  

Oni imaju ulogu u osnaživanju mladih, pružajući im prostor za izražavanje stavova, ideja i perspektiva. Oni podstiču mlade ljude da se aktivno uključe u društvo, promovišu promene i doprinose razvoju zajednice.  

S druge strane, omladinski mediji često služe kao platforma za mentorstvo i razvoj veština, pružajući mladima prilike za sticanje novinarskog iskustva, medijske pismenosti i kreativnog izražavanja. 

Sadržaj omladinskih medija nije ekskluzivno dostupan mladima, već može imati uticaja i na širu publiku, uključujući roditelje, nastavnike, donosioce odluka i druge segmente društva. Kroz svoj rad, omladinski mediji mogu doprineti razvoju medijske kulture, promociji demokratskih vrednosti, izgradnji inkluzivnijeg i angažovanijeg društva i doprineti razumevanju potreba mladih.  

Ima li u Srbiji omladinskih medija? 

I KOMS-ov blog može se svrstati u omladinske medije, ali on nije jedini.   

U Srbiji postoji značajan broj omladinskih medija koji uzimaju ulogu u informisanju, osnaživanju i angažovanju mladih ljudi širom zemlje, međutim pitanje je koliko su oni vidljivi. To potvrđuju zaključci istraživanja Mladi u medijskom ogledalu za 2022. godinu gde je savetovano: u budućnosti potrebno je dodatno raditi na boljoj promociji. 

Omladinski mediji pružaju prostor za izražavanje, deljenje ideja mladih i fokusiraju se na različite teme – obrazovanje, kulturu, aktivizam, mentalno zdravlje, sport, umetnost i mnoge druge oblasti koje su relevantne za mlade ljude. Pored toga, ovi mediji često nude edukativne sadržaje, savete i informacije koje su prilagođene potrebama i interesima mlade publike. Oni doprinose diverzifikaciji medijskog pejzaža i promociji pluralizma. 

Najčešći oblik omladinskih medija jesu portali. Takav je ZOOMER (nomen est nomen ili ukoliko ne znate latinski „ime je znak“) čije sadržaje kreiraju zoomeri – generacija posle Milenijalaca, koja je u toku panedemije COVID-19 najčešće koristila aplikaciju Zoom. Oni su odrasli u svetu tehnologije, društvenih medija i interneta i vešti su u korišćenju digitalnih alata. 

Youthvibes je jedan od primera portala koji se fokusira na raznolike teme relevantne za mlade ljude. Ovaj portal nudi širok spektar sadržaja u formi članaka, intervjua i priča koji pokrivaju različite aspekte života mladih – teme poput karijere, obrazovanja, mentalnog zdravlja, zabave i mnogih drugih.  

Studentski mediji, kao posebna grana omladinskih medijla obrađeni su tekstom na još jednom omladinskom portalu – Mingl 

Ima ih, a nema ih –  šta je to? Omladinski mediji. Zašto? 

Problemi omladinskih medija u Srbiji su mnogobrojni i oni predstavljaju ozbiljnu prepreku u ostvarivanju njihove potencijalne uloge kao platformi za informisanje, inspiraciju i mobilizaciju mladih.  

Finansiranje predstavlja jedan od ključnih problema s kojima se suočavaju omladinski mediji u Srbiji. Često imaju ograničene budžete ili se oslanjaju na volonterski rad, što može ozbiljno ugroziti njihovu održivost. Nedostatak finansijskih sredstava može ograničiti mogućnosti za istraživanje, proizvodnju i distribuciju sadržaja,što može dovesti do manjka raznovrsnosti. 

Cenzura i autocenzura su takođe značajni problemi koji mogu uticati na slobodu izražavanja u omladinskim medijima. Strah ili ograničenja od strane nadležnih institucija ili sponzora mogu dovesti do autocenzure ili izbegavanja kontroverznih tema, što može smanjiti relevantnost i autentičnost medijskog sadržaja. 

Konkurencija sa globalnim platformama, poput društvenih mreža i stranih medijskih korporacija, takođe je značajan izazov za omladinske medije u Srbiji. Ovi giganti imaju velike resurse i širi domet publike, što može otežati omladinskim medijima da privuku pažnju i zadrže vernu publiku. U takvom konkurentskom okruženju, lokalni mediji mogu biti potisnuti i marginalizovani, što dodatno otežava njihovo poslovanje i opstanak.  

Nedostatak profesionalnih resursa, poput obuke i opreme, takođe je izazov s kojim se suočavaju omladinski mediji u Srbiji. Bez adekvatnih obuka za novinare i medijske profesionalce ograničavaju se njihove veštine i kapaciteti za istraživanje i analizu, dok nedostatak modernih tehnoloških alata može otežati produkciju visokokvalitetnog medijskog sadržaja.

Uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočavaju, omladinski mediji u Srbiji često predstavljaju redak primer profesionalnosti i kvaliteta u medijskom pejzažu Srbije.  

Ova izuzetnost može se pripisati činjenici da ovi mediji često okupljaju ljude čija je strast prema pisanju više od običnog posla. 

Ljudi koji rade u omladinskim medijima obično su mladi novinari i medijski profesionalci koji su posvećeni svojoj profesiji i koji teže da istražuju, informišu i osnažuju svoju ciljnu publiku. Za razliku od nekih drugih medijskih platformi koje se možda više fokusiraju na komercijalne interese ili političke agende, omladinski mediji često teže da ostanu nepristrasni, transparentni i odani istini. 

Ova posvećenost profesionalizmu često proističe iz duboke ljubavi prema pisanju i novinarstvu kao profesiji. Ljudi koji rade u omladinskim medijima često imaju strast prema istraživanju novih tema, isticanju važnih pitanja i davanju glasa mladima koji se često zanemaruju ili marginalizuju u tradicionalnim medijima. 

Pored toga, omladinski mediji često pružaju prostor za mlade novinare da steknu iskustvo i razviju svoje veštine. Ovo može biti posebno korisno u okruženju kao što je Srbija, gde nedostatak profesionalnih resursa može otežati ulazak mladih novinara u industriju. Rad u omladinskim medijima može pružiti mladim profesionalcima priliku da rade na različitim projektima, istraže različite teme i steknu vredno iskustvo koje će im pomoći u njihovoj karijeri. 

Sve ovo doprinosi tome da omladinski mediji u Srbiji često predstavljaju bastione profesionalizma, integriteta i kvaliteta. Njihova posvećenost istini, transparentnosti i nepristrasnosti često privlači publiku koja ceni visokokvalitetan i relevantan medijski sadržaj, te ih čini ključnim akterima u informisanju, obrazovanju i osnaživanju mladih ljudi u Srbiji. 

Kao takav ističe se O radio, multimedijalna platforma koja pripada Javnoj medijskoj ustanovi Vojvodine (RTV) i pruža svojoj publici mesto gde se savremena tehnologija i visoki standardi etike i profesije spajaju. Kroz muziku, informisanje, obrazovanje, zabavu i promociju pravih vrednosti, O radio opravdava poverenje mlade publike, nudeći program na srpskom i engleskom jeziku. Pored toga, sadržaj O radija može se pratiti u različitim formama, uključujući slušanje radijskog programa, čitanje tekstova na sajtu, praćenje sadržaja na društvenim mrežama i slušanje podkasta. Ova raznolikost omogućava publici da pristupi sadržaju na način koji najviše odgovara njihovim preferencijama i interesima. 

O radio se skoro deceniju bavi alternativnim društvenim pitanjima na nepristrasan, profesionalan i edukativan način. On obavlja funkciju javnog medijskog servisa za mlade. Značaj omladinskih medija, a naročito ovog, je i afirmativni prikaz mladih ljudi, za razliku od mejnstrim medija. Trenutno je aktuelno pitanje njegovo opstanka, što bi značilo da mladi u Srbiji, odnosno 16% građana Srbije gubi svoju platformu. Podršku O radiju pružila je i Krovna organizacija mladih Srbije.  

Medij koji je nosio epitet omladinski, a pored toga obrađivao je alternativne teme koje su zaintrigirale publiku širu od mladih bio je VICE. Iako je pružao nekonvencionalan i sveobuhvatan pristup aktuelnim pitanjima i pored svog uticaja i širokog dohvata, ovaj portal više nije aktivan. Ovaj primer pokazuje da čak i mediji sa širom publikom mogu biti ugroženi. 

Društvene mreže kao centralna platforma mladih  

I dalje se sećam mamine ljutnje kad sam na skoro okrečenom zidu svoje sobe zalepila postere One Direction-a. Danas moje mlađe sestre retko kupuju časopise, umesto „Dragom Bravu“ obraćaju se Google-u i one, verovatno, svoje simpatije drže na pozadini telefona, a ne kao ja na zidovima.  

Društvene mreže postale su ključni kanal za širenje poruka i angažovanje publike omladinskih medija. Aktivno koriste platforme poput Instagrama, Facebooka, X-a (nekadašnjeg Twittera) i TikToka kako bi doprli do šire publike i podstakli interakciju.  

Ističe se video sadržaj kao posebno popularan među mladima na društvenim mrežama, te omladinski mediji često koriste formate poput kratkih video klipova i intervjua kako bi privukli pažnju svoje publike. Ovakav sadržaj najčešće je na Tiktoku, a ova mreža obrađena je blog tekstom 

Fenomen podkasta i kratka pažnja mladih 

Iako su mladi često kritikovani zbog navodne površnosti i kratke pažnje, podkasti su jedan od dokaza koji pokazuju suprotno. Oni ukazuju na to da mladi žele više od površnih informacija i da su spremni da se dublje angažuju u temama koje ih interesuju. Umesto brzih naslova i kratkih postova na društvenim mrežama, podkasti pružaju dublju analizu, intervjue sa stručnjacima i diskusije koje omogućavaju mladima da se bolje informišu i razumeju kompleksnije teme.  

Stigmatizacija mladih kao generacije koja preferira samo brze i površne informacije nije nužno tačna kada se posmatra njihova sklonost ka podkastima. Ovi audio sadržaji često traju od 30 minuta do nekoliko sati, što pokazuje da mladi imaju interesovanje za dublje analize i razgovore koji zahtevaju više vremena i pažnje. To ukazuje na želju mladih da se informišu na dubljem nivou i da razumeju kompleksne teme iz različitih perspektiva. 

Iako su stereotipi često skloni da generalizuju i pojednostavljaju, podkasti pružaju suprotnu sliku – da mladi žele više informacija, dublje analize i raznolike perspektive. Ovi audio sadržaji su postali važan deo medijske kulture mladih, pokazujući da su oni spremni da se angažuju na dublji način i da traže sadržaje koji im pružaju više informacija i razumevanja o svetu koji ih okružuje. 

Digitalna pismenost i medijska kritičnost među mladima 

Digitalna pismenost postala je ključna veština u savremenom društvu, gde je pristup informacijama preko interneta postao neizostavan deo svakodnevice. Mladi se suočavaju sa ogromnim obimom informacija na internetu, što može biti izazovno ako nemaju dovoljno razvijene veštine digitalne pismenosti. Omladinski mediji mogu odigrati važnu ulogu u edukaciji mladih o tome kako da efikasno koriste internet, kako da prepoznaju pouzdane izvore informacija i kako da se zaštite od onlajn prevara i zloupotreba. 

Napredak u digitalnoj pismenosti i medijskoj kritičnosti među mladima može imati doprineti društvu u celini. Ova je centralna tema je portala Mladi, koji kao izvor informacija, resursa i alata doprinosi razvoju digitalne pismenosti i medijske kritičnosti među mladima. Kroz raznovrstan sadržaj, kao što su članci, vodiči, istraživanja i interaktivne aktivnosti, ovaj portal pruža mladima mogućnost da steknu nova znanja i veštine za efikasno snalaženje u digitalnom okruženju.  

Primer koji oslikava značaj ovog portala za medijsku pismenost mladih je projekat „Mladi i mediji: medijski pismeni – sebi i drugima korisni“. Ovaj projekat pruža priliku mladima da steknu dublje razumevanje medijskog okruženja, kao i veštine potrebne za analizu medijskih sadržaja i kritičko razmišljanje o informacijama koje konzumiraju. Kroz seriju radionica, seminara, online kurseva i interaktivnih aktivnosti, mladi dobijaju priliku da se aktivno uključe u proces učenja i razmene iskustava, što im omogućava da postanu odgovorni potrošači medijskog sadržaja i aktivni učesnici u medijskom prostoru. Pored toga što doprinosi individualnom razvoju mladih, cilj je jačanje njihove uloge u kreiranju pozitivnih promena u društvu putem informisanja, edukacije i zagovaranja medijskih sloboda. 

Pored digitalne pismenosti, medijska kritičnost je takođe od suštinskog značaja za mlade. U svetu gde su mediji sveprisutni i imaju moć da oblikuju naše stavove i ponašanje, važno je da mladi budu u stanju da analiziraju medijske sadržaje na kritički način. Omladinski mediji mogu pružiti mladima alate i tehnike za prepoznavanje medijskih manipulacija, razumevanje različitih medijskih žanrova i interpretaciju informacija sa različitih izvora. 

 

Piše: Marija Ilić