Ovih dana slavimo ljubav, ali ne treba da zaboravimo i to da je 28 žena ubijeno tokom 2023. godine od strane partnera, člana porodice, poznanika ili potpunog stranca. Prema podacima Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih čak 42% mladih osoba kaže da nasilje može biti opravdano. 

U 2022.godini taj postotak bio je značajno manji (27%), ali takođe alarmantan.

Društvene mreže, kao i mediji, veliki su pokazatelji toga kako ljudi reaguju na nasilje. Tu možemo naleteti na raznorazne stavove, teorije i zablude ko je tu kriv i koga smestiti na stub srama. Ali, znamo li zapravo šta je sve nasilje i koje su to crvene lampice u bilo kom odnosu?

Nije me udario, ali…

Problem nasilja mnoge asocira samo na fizički oblik, koji zapravo nije najčešći, a nije ni jedini koji osoba može pretrpeti. Vređanje, manipulacija, vikanje, pretnje – samo su neki od slučajeva gde žene ne prepoznaju da su u problemu i vrlo često smatraju da će se stvari vremenom stišati ili rešiti same od sebe.

Na internetu se pročulo za pojam ,,geslajtovanje” (eng. gaslighting), kada žrtva, pored pretrpljenog straha i samog nasilja mora da se nosi i sa psihološkom manipulacijom u kojoj nasilnik pokušava da je ubedi kako se zapravo ništa nije dogodilo. 

Na TikTok-u proširio se itekako zabrinjavajući trend kada su se devojke osnažile i podelile svoja iskustva iz veza/brakova o tome šta su preživljavale, a da nisu bile svesne posledica koje je to ostavljalo na njihovo mentalno zdravlje ali i život.

Stupanje sa nekim u vezu, bilo kakav odnos, pa i izgovaranje sudbonosnog ,,DA”, ne znači da ste osudjene i u obavezi da razumete, proživite ili trpite bilo šta što vas ugrožava ili povredjuje. Imajte na umu da ste vi važne, voljene i potrebne. Nemojte umanjivati svoju vrednost zarad nekoga, nije vredno, verujte. Neka se glagol trpeti ne nadje u vašem rečniku.

Ukoliko se posvadjate sa dečkom ili mužem, a njegovi ,,problemi sa besom” se ispoljavaju lomljenjem stvari, proveravanjem vašeg telefona, guranjem ili pogrdnim imenima, to nije ljubav, ma koliko novca on sutra dao na buket ruža.

Ko se bije, taj se voli

Mišljenja na temu nasilja u braku ili porodici podeljena su u zavisnosti od mesta odrastanja, načina vaspitanja, figura u porodici i obrazovanja. Niko ne bi želeo da svedoči nasilju koje bi trpela njihova majka, baka, sestra ili ćerka, ali su zato jasni i glasi kada treba reći da je žena koja trpi nasilje to ,,sama tražila” ili pak ,,izazivala” muža, te da se tako ona ,,prevaspitava”. 

Nažalost, mnogi roditelji u vaspitavanje svojih ćerki dodaju lekciju o ćutanju, očuvanju porodice, trpljenju ponekog šamara i vike zbog dece. Neretko se na sve to doda da ako je već sama izabrala svog muža, sada nema gde da se vrati, već treba da se potrudi da bude dobra supruga i majka.

Kada pomislimo na osobu koja trpi nasilje zamislimo je kao krhku, uplakanu i plašljivu ženu koja hoda pognute glave. Ipak, stvarnost je malo drugačija. U većini slučajeva to su žene koje se trude da vode normalan život, napreduju na poslu, pomažu deci oko domaćeg, a da ne razočaraju bilo koga ko bi ih nazvao ,,slabim”. 

Žena koja ćuti o nasilju, najčešće nema kome da se obrati, te u tome ostaje sama. 

Kada bliski ljudi i prepoznaju nasilje, komšije, kolege ili prijatelji, naprosto ne žele da pomognu da se ne bi mešali u tudje živote i tamo gde im nije mesto. A ako se i odvaže da pozovu nadležne, neretko bude prekasno.

Mislili smo da je ,,normalizovanje” nasilja nešto što je ostavljeno u prošlom, ili veku pre toga, kada žene nisu imale nikakva prava. Izgleda da smo se prevarili. Ne smemo se navikavati na nasilje, ni dozvoliti da nam ono postane svakodnevnica.

Dodatni pritisak na žrtvu nasilja predstavlja i reakcija i osuda okoline, a postavlja se i pitanje zašto sama nije prijavila.

#NisamPrijavila

Traženje krivca u žrtvi jeste običaj koji je duboko usadjen u način razmišljanja prosečnog gradjanina naše zemlje. Polovinu odgovornosti za to nose mediji i štampa. ,,Žena prevarila muža, on je pretukao”, ,,Nije mu skuvala ručak pa je on…”, ,,Zabranila mu…”, ,,Glumica objavljuje slike sa plaže, a glumi žrtvu”, itd. samo su neki od naslova koji iskaču kao ekskluzivne vesti veoma čitanih stranica. 

Čitajući ovako nešto, pogotovo mladi, zaključuju da postoji opravdani razlog zašto bi svaki muškarac dozvolio sebi da postane nasilnik. Naravno, tu su i žene, sa komentarima poput: ,,Sama je tražila, ja to ne bih nikad, jer znam…”, a bilo koja žena ili devojka, znajući kroz šta su prošle druge hrabre žene, koje su umesto pomoći i podrške dobile omražavanje i negodovanje, shvataju da bi taj korak prijavljivanja samo otvorio sledeći krug pakla.

Pored neljudskosti u svojoj okolini, žene nailaze i stvaraju nepoverenje u institucije zbog načina na koji (ne)rade svoj posao. Zabrane prilaska koje se ne proveravaju, puštanje na slobodu višestrukog nasilnika, neodazivanje na apele na pomoć obesmislili su institucije u državi čija je dužnost da svoje građane štiti.

Od ljubavi do mržnje linija je tanka, ali koliko su udaljeni ljubav i nasilje u realnosti koju živimo? Ne znamo šta nas čeka u 2024. godini, ali znamo da želimo konkretna rešenja i nijednu porodicu zavijenu u crno.

Ako vas ovi dani ne asociraju na ljubav, nemate sa kime da je podelite a proživljavate bilo šta loše, ne oklevajte, pozovite:

• • Policiju na broj 192 ili na 0800 100 600
  • Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja – 0800 222 003
  • Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja 0800 100 007
  • Centar za podršku ženama – Savetovalište za pravnu i psihosocijalnu pomoć ženama koje su pretrpele nasilje 0800 10 10 10
  • Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom od 10 do 20 časova 011 2645 328
  • SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja od 14 od 18 časova 011 3626 006
  • SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj” besplatni i poverljivi pozivi 0800 123 456

 

Piše: Jovana Janev