Dok uživamo koristeći svoje telefone, tablete, laptopove ne razmišljamo previše o onome što zovemo lični podaci i njihovoj sigurnosti; ni ja dok pišem ovaj blog, ni vi dok ga čitate. Ipak, danas obeležavamo Međunarodni dan zaštite podataka i ne možemo da ignorišemo činjenicu da su naši lični podaci postali vredna digitalna valuta. 

U vremenu u kom živimo, informacije se kreću munjevitom brzinom. Svaki klik, lajk ili deljeni podatak postaju digitalni tragovi koji čine našu virtuelnu zaostavštinu. Međutim, ova beskrajna “konektivnost” nosi sa sobom i određene opasnosti, jer svaki deo naše digitalne prisutnosti postaje potencijalna meta za različite rizike. Izazov je da budemo svesni puta koji naši podaci prelaze i načina na koji ih čuvamo, kako bismo sačuvali integritet svoje digitalne privatnosti.  

Dok sa svetom delimo naše podatke, bilo u virtuelnom svetu ili realnosti, važno je razvijati svest i veštine koje će nam omogućiti da nad tim imamo kontrolu. 

Mnogi od nas koriste društvene mreže kao platformu za izražavanje i povezivanje s drugima. No, dok se dijalog razvija, raste i rizik od zloupotrebe podataka. Važno je postaviti pitanje: Koliko smo svesni koje informacije delimo online?  

Da li mladi znaju sve oko tehnologije? 

U očima svoje bake nikad ne izgledam pametnije nego kad je za par sekundi povežem na kućni Wi-Fi nakon što ga je 75. put greškom isključila. Ipak, kad je u pitanju privatnost na internetu, tu ne bih mogla mnogo da joj pomognem. Možda sam, upravo nju i “prodala” klikćući „I agree“.  

Kako aplikaciju mogu da koristim jedino ukoliko pristanem na uslove korišćenja (Terms of Service), to i uradim bez dubljeg razmatranja, a sumnjam da sam usamljena u tom nerazmišljanju. Klik na dugme “I agree” postaje gotovo automatski refleks, a da li smo zaista svesni posledica koje to može imati na našu privatnost ostaje često neistraženo područje. Mladi su česti korisnici tehnologije, ali im može nedostajati duboko razumevanje mehanizama prikupljanja podataka i potencijalnih rizika. 

 Razvijanje svesti o svojoj digitalnoj privatnosti i shvatanje da deljenje nekih informacija može imati posledice kao ishod bi imao mlade koji su čuvari svojih podataka, a za to bi trebalo da razvijamo digitalnu pismenost. 

Edukacija o digitalnoj privatnosti bi trebalo da bude deo školskih programa i zajedničkih napora roditelja, nastavnika i društva, a s tim se slažu i mladi u Srbiji. Po podacima Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2023. godinu 55,9% mladih smatra da bi veštine savremenih digitalnih tehnologija trebalo uvrstiti u školski prostor. Ovo ukazuje na porast svesti mladih generacija o važnosti digitalnog obrazovanja. 

Šta su lični podaci? 

Lični podaci odnose se i na naš život van digitalnih platoformi, ali sa njima dobijaju novu perspektivu. U digitalnom dobu, naši lični podaci postali su dragoceni, a mi smo često nesvesni cene koju plaćamo. Društvene mreže postale su kao veliki izlozi naših života, ali mi kao da nismo shvatili da si izlozi od stakla i providni. I dok šarene reklame bljeskaju na ekranima i ne dopuštaju nam da pustimo omiljenu pesmu, naši lični podaci postaju sredstvo za precizno ciljanje marketinških kampanja. Sigurno ste primetili kako se oglasi za nešto što ste tek spomenuli počinju pojavljivati u raznim kutkovima vašeg online sveta, ili je to postao urbani mit? 

Aplikacije na telefonima znaju o nama više od najbližeg prijatelja – znaju gde smo, s kim se družimo, šta volimo i kad odlazimo da spavamo. Nekoliko puta sam se našla u situaciji kada sam otvorila pretragu ispred društva, da sam shvatila da je svet oko mene upravo saznao mnogo više o mom interesovanju za recepte sa avokadom nego što sam želela da podelim. (Besplatan savet: samo incognito pretrage u društvu.) Aplikacije su postale vlastiti arhivari naših digitalnih života, beležeći svaki klik i upijajući svaku informaciju. 

Iako nam ovo omogućava pametniji i personalizovaniji svet, ostavlja nas i otvorene za pitanje koliko je privatnosti spremno žrtvovano zarad tog komfora i brzine.  

U osnovi, digitalno doba nas uvodi u novu stvarnost gde naši lični podaci postaju ključni za pružanje personalizovanih usluga i iskustava, čineći našu interakciju s tehnologijom fluidnom i prilagođenom našim potrebama. Ipak, ova napredna povezanost istovremeno postavlja niz izazova koji se tiču privatnosti, bezbednosti i etike. Ovo zahteva balansiranje između tehnološkog napretka i zaštite ličnih informacija, kako bismo osigurali da se koristi u korist pojedinaca, a ne na štetu njihove privatnosti. 

Međunarodni dan zaštite podataka podseća nas na to da digitalna privatnost nije apstraktan pojam, već važan deo našeg svakodnevnog života. Svaki podeljeni podatak postaje deo naših digitalnih identiteta, zato pitanje zaštite podataka o ličnosti postaje ključno za očuvanje privatnosti u virtuelnom svetu. 

Kolačići: Tragovi do poznatih destinacija 

Dok surfujemo internetom, kolačići postaju naši mali pratioci na putovanju kroz veb. Kao Ivica i Marica koji ostavljaju tragove od mrvica, u digitalnom svetu umesto mrvice hleba, mi ostavljamo kolačiće, odnosno podatke o našem online ponašanju. (Mora da je Marija Antonaeta imenovala ovu uslugu na internetu.) 

Kolačići beleže naše aktivnosti, stranice koje posećujemo, šta volimo da čitamo i šta stavljamo u virtualnu korpu. Baš kao što su Ivica i Marica ostavljali tragove da bi se vratili kući, kolačići obezbeđuju personalizovano iskustvo kad se vratimo na poznate veb destinacije. Ovo nas vodi i u rizik od eho komora, odnosno filter mehura, gde dobijamo informacije samo koje se slažu sa našim iskustvom, iliti s našim prethodnim ponašanjem na internetu.  

Iako zvuče slatko, kolačići na vebu imaju ozbiljnu ulogu u prilagođavanju našeg online iskustva. Međutim, baš kao što Ivica i Marica nisu bili jedini koji su prolazili kroz šumu, tako i naši kolačići nisu dostupni samo nama. Postavlja se pitanje: da li su kolačići naši prijatelji koji čine online iskustvo prijatnim ili prisluškivači koji beleže svaki naš korak na internetu? Kako balansirati personalizaciju i zaštitu privatnosti?  

Očuvanje ličnih podataka zahteva svestran pristup, a ne samo pridržavanje pravila postavljenih od strane platformi. Postavljanje snažnih lozinki i pažljivo upravljanje postavkama privatnosti su ono što nas štiti. 

Bitka za privatnost se ne vodi samo protiv potencijalnih zlonamernika, već i protiv sveprisutnih algoritama koji analiziraju naše ponašanje radi personalizovane usluge. Kao društvo, moramo priznati da je digitalna era donela i izazove koje nismo mogli predvideti. 

U tom kontekstu, film “The Social Dilemma” predstavlja izazove i opasnosti savremenog digitalnog društva, razotkriva mračne strane digitalnog sveta i istovremeno nas podseća na neophodnost dijaloga o zaštiti podataka i potrebu za edukacijom o digitalnoj privatnosti. 

Da li mladi krše tuđe lične podatke? 

Pored toga što su česte žrtve zloupotrebe ličnih podataka, mladi mogu biti oni koji upravo vrše zloupotrebu. Pritisci digitalnog društva, kombinovani s nedostatkom svesti o posledicama, stvaraju plodno tlo za neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja. Aktuleni problem je osvetnička pornografija među mladima, gde neki neodgovorni pojedinci, pod pritiskom ili impulsivnošću, krše privatnost drugih putem neovlašćenog deljenja intimnih sadržaja na internetu.  

Krešenje privatnosti i ličnih podataka u virtuelnoj stvaranosti, neretko utiče i na realnost, a osvetnička pornografija je jedan od primera. Nedostatak svesti o ozbiljnosti ovog problema i nedostatak digitalne pismenosti ostavljaju mlade ranjivim pred opasnostima koje proizlaze iz neodgovornog rukovanja ličnim podacima. 

Zaštita podataka o ličnosti nije samo tehničko pitanje, već i pitanje kulture i obrazovanja. Edukativni sadržaji o sigurnom korišćenju interneta, deljenju informacija i prepoznavanju potencijalnih rizika mogu igrati ključnu ulogu u stvaranju digitalno pismenih korisnika. 

Važno je takođe imati transparentnost i odgovornost od strane kompanija koje upravljaju platformama. Kako se koriste naši podaci? Kako se algoritmi prilagođavaju našim interesovanjima? Postavljanje ovakvih pitanja od strane korisnika stavlja pritisak na kompanije da obezbede jasne smernice i prakse zaštite privatnosti. 

Kroz pravilno obrazovanje, svest o privatnosti i aktivno učešće u kreiranju pravila igre, možemo izgraditi digitalni svet gde se zabava ne sukobljava sa bezbednošću.   

Kako se zaštiti? 

Dok klikćemo, lajkujemo, čitamo postove i blogove i delimo svoje živote na mrežama, često zaboravljamo da je naša privatnost vrednija od najnovijih memova ili trending hashtagova #hashtag. Da, digitalno doba nam pruža neverovatne stvari, ali uz to dolaze i izazovi u vezi sa zaštitom ličnih podataka.  

Ne moraš biti IT stručnjak, ali ni to nije loša stvar, da bi mogao da zaštitiš svoje lične podatke. Dovoljno je da postaviš jake lozinke i redovno ih menjaš. Pored toga budi svestan/na onog što stavljaš na društvene mreže. Koristi dvostruku proveru identiteta, posebno za nalozima koji sadrže osetljive informacije. Pazi na kolačiće koje prihvataš i redovno čitaj uslove korišćenja sajtova i/ili aplikacija pre nego što ih prihvatiš. 

Pored toga što šititiš svoju, nemoj da kršiš tuđu privatnost.  

Na kraju, ne zaboravite da na internetu često ostavljamo tragove poput Džejmsa Bonda, a neka vaši podaci budu „shaken, not stirred“, poput njegovog martinija. Jer, kao što kaže stara izreka, “Bolje je biti siguran nego žao, a najbolje je biti Bond, Džejms Bond!”  

 

Piše: Marija Ilić