fbpx
Zagovaračka poseta Briselu: EU čeka Srbiju, a da li mladi čekaju EU?

Zagovaračka poseta Briselu: EU čeka Srbiju, a da li mladi čekaju EU?

Došli smo u zgradu Evropskog parlamenta, briselskog odeljka ovog najvišeg zakonodavnog organa Evropske unije. Imamo rani sastanak sa jednim od 705 direktno biranih poslanika, jedan od mnogih koje ćemo imati tokom dvodnevne zagovaračke posete Briselu.

Kancelarija koju smo zauzeli bila je omanja, dovoljno velika da svi sednemo za ovalni sto ali dovoljno intimna da brzo pređemo na suštinu stvari. Ispred nas je sedeo gospodin Markus Ferber, evroparlamentarac i predsednik Fondacije Hanns Seidel koja je organizovala ovu posetu, a pored su bili i drugi predstavnici Fondacije s kojima smo išli na sve sastanke. S druge strane smo bili mi – Velimir Milošev iz upravnog odbora KOMS-a i Vanja Rakić, programski koordinator u sekretarijatu KOMS-a – kao i drugi delegati/kinje Krovnih saveza mladih Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore.

Gospodin Ferber nije okolišao – izbori koji predstoje 2024. godine u SAD i Evropi ostaviće demokratski svet ranjivim autokratskim silama i sada je vreme da se pripremimo za spoljnopolitičko nevreme. Evropa vidi Zapadni Balkan, i Srbiju pogotovo, kao poprište borbe između uticaja demokratskog i autokratskog sveta: Evrope i Rusije; Amerike i Kine. Naše zemlje predstavljaju geopolitičku rupu na mapi Evropske unije, i adresiranje pitanja evrointegracija je postalo daleko urgentnije nakon invazije Rusije na Ukrajinu prošle godine. Načelno, Srbija i ostale zemlje su i dalje opredeljene za evropski put, ali politički potezi zemalja govore suprotno, a sami mladi su skeptični da ćemo ikad ući u EU – prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih iz 2023. godine, tek 35,7% mladih kaže da podržava ulazak Srbije u EU, naspram 41,1% protiv.

Sam izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu kaže da je Srbija napravila ograničen, što, prevedeno sa diplomatskog, znači da zapravo nismo mnogo napredovali, pogotovo ne u ključnim oblastima. Vladavina prava, nezavisne institucije i sva druga srodna pitanja, uključujući transparentno javno finansiranje, ostaju nerazrešena. No, Evropu zabrinjava i spoljnopolitičko opredeljenje naših zemalja, posebno Srbije koja praktikuje dugu tradiciju „sedenja na dve stolice“, između istoka i zapada. Problem s ovom politikom jeste to što uvek postoji rizik da propadnemo u rupu između. Ferber ističe da Evropa mora ovo jasnije da iskomunicira, nešto što je istakao i predstavnik Evropske službe za spoljne poslove.

Predajem gospodinu Ferberu primerak KOMS-ovog Alternativnog izveštaja na engleskom. Ističem da mladi u Srbiji većinski podržavaju ovakav način vođenja spoljne politike, i da bi se većina, 54%, opredelilo za istok naspram zapada sa 45% u situaciji gde moraju da biraju. Uzroka je mnogo, od neinformisanosti mladih o EU i evropskim vrednostima, dezinformaciji i manjkavoj medijskoj pismenosti, do suštinske isključenosti mladih iz procesa evrointegracija i donošenja odluka generalno. Argumentujem da je ova dugoročna isključenost dovela do toga da mladi sumnjaju da je demokratija uopšte dobra za nas, odnosno da je Srbiji ipak potrebna jaka ruka vođe; naginjanje ka autokratskim silama što je ugrožava mnoga ljudska prava.

Atmosfera u prostoriji je postala osetno hladnija, lica zabrinutija, svetla još više deprimirajuća. Ni sastanak sa Lidijom Perejrom, predsednicom podmlatka EPP grupe u Evropskom parlamentu, za istim prisnim stolom nije bio mnogo vedriji. Podmlaci stranaka na zapadu imaju svoj nezavisan glas u odnosu na matične stranke, što jeste dugoročni cilj KOMS-a, ali objašnjavamo da to kod nas još uvek nije slučaj. Od mladih se očekuje da budu poslušni. Drugi predstavnici institucija i različitih think tankova imali su svoje različite perspektive na pitanja bitna za Zapadni Balkan, ali je primetno da mladi ni ovde nisu mnogo prepoznati kao ključni akteri; zato su svi dobili po primerak Alternativnog izveštaja.

Jedan od kolega iz makedonskog Krovnog saveza je ponavljao da smo mi pak privilegovani što smo uopšte tu, u Briselu. Brisel ko Brisel, nije nešto poseban kao grad, pogotovo ne u tmurnom periodu pre nego što se božićna euforija potpuno zahukta. Istina, ima neke svoje čari u gotičkoj impozantnoj arhitekturi užeg centra, pozlaćenih zgrada u ime nekadašnjeg kolonijalističkog bogatstva, i velelepnim secesionističkim elementima koji stoje u jakom kontrastu sa hladnim sivilom funkcionalističkih zgrada evropskih institucija. Ne, nismo privilegovani samo zato što smo u Briselu, već zato što imamo mogućnost da sednemo za sto sa donosiocima odluka, da im napomenemo da ne smeju zaboraviti na mlade i da moraju da nas aktivno uključe u različite procese.

Fondacija Hanns Seidel jeste prepoznala važnost uključivanja mladih, prepoznala je KOMS kao dobrog partnera za ispunjenje ovog cilja; zato se ova poseta i desila. Fondacija je prepoznala i značaj omladinskog organizovanja na najosnovnijem nivou, od neformalne grupe do udruženja, nešto što pričamo u KOMS-u godinama unazad da je bitno a što drugi donatori previđaju. Od zagovaračke posete Briselu do organizovanih mladih na lokalu, mora nas biti više i moramo biti uključeniji, glasniji, svuda. Kada uspemo da ovo izdelujemo, mislim da čemo pak morati naći veći sto.

Autor: Velimir Milošev