U prepunom prostoru Bitef Art Cafe-a, KOMS je po sedmi put u okviru Foruma omladinske politike okupio relevantne aktere u oblasti omladinske politike na međunarodnom, nacionalnom i lokalnom nivou. Tema ovogodišnjeg Foruma bila je UN Agenda Mladi, mir i bezbednost.
Konferenciju su svojim izlaganjima otvorili Brankica Janković – Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Ivana Antonijević – pomoćnica Ministra turizma i omladine Republike Srbije, Dominik Drasnar – misija OEBS-a u Srbiji i Gordana Adamov, predsednica Upravnog odbora KOMS-a.
Uvodna obraćanja
Poverenica, Brankica Jankovića, je istakla da je šteta što je ova tema došla na red tek nakon stravičnih masovnih ubistava u školi „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu, umesto preventivno. Ona je još istakla da mlade u Srbiji prati nasleđe ratova iz devedesetih, a dodatno je podvukla da je svaka druga mlada osoba u Srbiji preživela neki vid nasilja, te je spomenula i broj izvršenih femicida u Srbiji. Posebno bismo se zahvalili kancelariji Poverenice, čiji je predstavnik ostao da isprati sve panele i čuje različite uvide i pitanja mladih koja su usledila.
Ispred resornog Ministarstva turizma i omladine se obratila Ivana Antonijević koja je istakla značaj uključivanja institucija u podizanje svesti o značaju mentalnog zdravlja mladih u Republici Srbiji i najavila nacionalni kampanju za unapređenje mentalnog zdravlja mladih koju finansira ministarstvo; dok je Viši savetnik Misije OEBS-a u Srbiji u oblasti nacionalnih manjina, Dominik Drasnar, zahvalio KOMS-u što se bavi pitanjima mira i bezbednosti mladih, sa naglaskom na temu multikulturalnosti.
Gordana Adamov, predsednica Upravnog odbora KOMS-a, podsetila je da je na četvrtom Dijalogu mladih sa premijerkom održanom u februaru ove godine, jedna od tematskih celina upravo bila Bezbednost i zdravlje mladih. Još tada su mladi istakli da „Digitalno nasilje treba da bude prepoznato u našem Krivičnom zakonu, da je ono postalo svakodnevica u Srbiji i da je na internetu toliko predatora da je on veoma nebezbedan. Na donosiocima odluka je najveća odgovornost u nastojanju da predloge iz agende implementiraju u praksu. Jer bez mira i sigurnosti nema napretka.“
Šta je UN Agenda Mladi, mir i bezbednost?
Uvodnu priču, zaokružila je programska asistentkinja KOMS-a, Aleksandra Mihajlović, koja je ukratko pocrtala da je agenda proizvod niza rezolucija koje su donete od 2015. godine, a na čijem su zagovaranju i donošenju direktno radili mladi. Agenda je posebno značajna jer je u njoj 1. put formalno priznata uloga mladih u izgradnji mira. Pored toga, prepoznala je da mladi nisu samo žrtve nasilja, već i da mogu da zagovaraju za suzbijanje nasilja. Još jednom je naglasila prisutnim mladima, kako je KOMS tu za njih u slučaju da imaju neku ideju, plan, želju bilo da su u pitanju aktivnosti ili zagovaračke inicijative vezano za odredbe agende.
Usledili su paneli.
Škole bez straha: Perspektive i rešenja
Na prvom panelu „Škole bez straha: perspektive i rešenja“, koji je moderirala urednica i voditeljka Ljubica Gojgić, govorili su Mihreta Fejzula – ispred Ministarstva prosvete, Aleksandra Bobić – ispred Mreža psihosocijalnih inovacija PIN i Mihajlo Kovač – zamenik koordinatora Gradskog učeničkog parlamenta. Glavni zaključci jesu da je nasilje sistemski problem kom se treba pristupiti ozbiljno, jer kako Mihajlo Kovač ističe: “Nasilje je vid energije i ako mladi odrastaju o atmosferi agresije, onda će se tako i ponašati, tako da prvo moramo da krenemo od medija preko kojih se mladi informišu.” Aleksandra Bobić iz PIN-a dodaje kako postoje problemi nerazumevanja mladih od strane roditelja i da je mentalno zdravlje podjednako važno kao i fizičko, te da mladi ne znaju kome da se obrate za pomoć. Iz Ministarstva prosvete je naglašeno da rade na pružanju podrške u cilju savladavanja situacije, da škole budu bezbedne i da se ne ponove događaji iz maja. Škola i sistem obrazovanja u svemu tome ne mogu sami, već moraju da postoje podrška i saradnja lokalne zajednice i da mladi , roditelji i nastavnici budu zajedno uključeni prilikom kreiranja programa zaštite i prevencije. Panel je podstakao veliki broj pitanja kod prisutnih mladih i otvorio mogućnost ka održavanju konferencije koja bi se isključivo bavila bezbednošću mladih u školama.
Mladi i bezbednost: Ključ za stvaranje mirne zajednice
Svoje uvide na ovu temu dali su socijalna psihološkinja i docentkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Ivana Jakšić; aktivistkinja i polaznica 7. akademije omladinske politike, Jovana Filipić i Luka Radović, ispred neformalne grupe bezbedno na netu. Luka je istakao kako je medijska pismenost najvažnija jer smo svi danas na telefonima, “kada vršimo nasilje analogno imamo neki strah, a kad se vrši digitalno nasilje kal da ta osoba nad kojom se vrši nasilje ne postoji”.
Docentkinja Jakšić je istakla podatak iz PIN-ovog istraživanja kako u domovima zdravlja širom zemlje radi samo 123 psihologa što znači da je dostupnost podrške klasno pitanje. U digitalnom prostoru naša emocionalna neadekvatnost pršti po drugim ljudima, nasilje nije individualan problem već šire društveno pitanje i neophodne su šire promene – “Da bismo razvijali snažne mlade ljude moramo da razvijamo roditelje. Gde su nam školice roditeljstva? Zatim, treba da radimo na edukovanju nastavnika, njihovoj digitalnoj pismenosti ali i digitalnoj pismenosti roditelja i učenika. Svi možemo da učestvujemo u osnaživanju mladih da ne budu pasivni posmatrači kada se nasilje dešava. Kada osnažujemo mlade da reaguju na nasilje, imamo grupu koja reguliše negativna emotivna ispoljavanja.” Sličnu poručuje i Jovana Filipić koja ističe da smo ”mi koji učestvujemo u digitalnom svetu, ti koji treba da utiču na institucije da suzbijaju digitalno nasilje, mnogi zakoni su potekli iz građanskih inicijativa pa tako mi unutar kampanje koju smo kreirali na Akademiji omladinske politike, želimo da osvetničku pornografiju inkriminišemo u krivičnom zakoniku.” Ovaj panel moderirala je Marija Jovanović.
Tokom pauze za ručak, prisutni su imali prilike da vide kratki film “Mladi. Mir. Bezbednost.” koji je KOMS realizovao za ovu priliku.
Virtuelni svet, prava opasnost: O digitalnom nasilju
Na trećem panelu govornice su bile Ivana Joksimović, ispred Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Željka Cvejin iz Međunarodnog republikanskog instituta, Milica Stankić ispred Omladinske mreže za nediskriminaciju i borbu protiv zločina iz mržnje, kao i Ema Milenković iz udruženja Naš svet, naša pravila. Pomoćnica ministra, Ivana Joksimović je istakla da od strane ministarstva postoji politička volja da se radi na implementaciji agende sa mladima, i prepoznaju se mladi kao nosioci. Ministarstvo je voljno da radi sa mladima kao partnerima na temama koje su im značajne, da sluša mlade i da se koristi platforma društvenog dijaloga i nekih postojećih instrumenata poput Strategije kako bi se doprinelo implementaciji ciljeva agende. Milica Stankić se nadovezala predstavljući rad Omladinske mreže i navodeći da mladi koriste mrežu kako bi osnažili peer to peer mlade o tome koje institucije postoje, koji su mehanizmi i šta mladi da rade kada se nađu u ulozi žrtve zločina iz mržnje jer postoji nedovoljna informisanost kada se tako nešto dogodi. Navela je da upravo to mreža koristi kako bi zagovarala za popravljanje položaja mladih iz marginalizovanih grupa na tržištu rada. Željka Cvejin i Ema Milenković su se usaglasile oko toga da mladi imaju empatiju, proaktivni su i imaju želju da rade zajedno, jer prepoznaju da imaju zajedničke probleme. Kako bi ih prevazišli, oni uviđaju da je neophodno da rade zajedno i razmenjuju svoja znanja i iskustva. Moderatorka panela, Anja Jokić, sumirala je da UN-ova Agenda prožima različite oblasti pošto svaki od njenih stubova doprinosi ostvarivanju ciljeva, čiju je implementaciju neophodno pratiti kako bismo dobili jasniju sliku gde se oni nedovoljno ostvaruju a gde postoje dobri rezultati na koje treba da budemo ponosni.
Nakon panela usledile su radne grupe:
- Kako prevenirati nasilje?
- Koje su nam politike potrebne?
- Kako mladi mogu da doprinesu?
Mladi su imali prilike da iznesu zaključke do kojih su došli a to su:
- Podizanjem svesti o problemu nasilja među mladima i roditeljima; dijalogom mladih, institucija i medija; uvođenje kazni; edukacija i prevencija; neophodna nam je međusektorska saradnja između VTKa i medija, aktivista, AŽC-a, kao i metode neformalnog obrazovanja kao i edukacija roditelja na roditeljskim sastancima šta se to dešava u školama i među decom; u multietničkim zajednicama treba da postoji neka vrsta mobilnosti kako bi mladi zajedno učestvovali u donošenju predloga i odluka;
- Mladi vide da mogu da doprinesu: -kroz jačanje osećaja pripadnosti mladih u zajednici (sađenje drveća, cveća) – na taj način će je učiniti bezbednijom, kroz edukaciju mladih za mlade (refleksija na učenički parlament), povećanjem -bezbednost na netu: formiranjem grupa vršnjačkih edukatora (uživo i onlajn) – kako reagovati, kome se obratiti i kako se zaštiti
Konferencija je zatvorena obraćanjem Miljane Pejić, generalne sekretarke KOMS-a, koja je sumirala sve izrečeno i istakla kako je KOMS došao do uvida o novom stejkholderu – roditeljima. Rešenje za diskutovane probleme vidi u obrazovanju za ljudska prava. “Političke elite nas neće pomiriti nego se mi moramo pomiriti sami – inicijativa mora da krene od mladih.” Važno je da se umrežavamo i negujemo međuetničku saradnju i dijalog.