Kako nam govore podaci iz Alternativnog izveštaja za prošlu godinu, mladi nemaju poverenja u institucije. S druge strane, institucije ne pokazuju dovoljno interesovanja za mlade i probleme koje oni iznose. 

Kako je za funkcionisanje zdravog demokratskog društva neophodno da se ove dve stvari promene, postavlja se pitanje, kako izgraditi most između mladih i institucija uprkos svim izazovima? 

Kao i u svakom odnosu koji se tek gradi, i u ovom je bitno da postoji komunikacija. Komunikacija koja je obostrana, a da uključeni angažovano i ravnopravno učestvuju u diskusiji te zajedno donose odluke. Odnosno, potrebno je da postoji dijalog.  

A pored dijaloga, potrebno je da ono što je i izrečeno i zahtevano bude sprovedeno u delo. Tačnije, potrebno je da institucije pokažu da neće samo pasivno slušati mlade već i aktivno raditi na otklanjanju izazova sa kojima se oni susreću. 

Upravo zbog toga, godinama unazad KOMS organizuje dijaloge mladih sa institucijama. 

Ovakva vrsta dijaloga je ključna kako bi se osiguralo da politike, programi i inicijative odražavaju potrebe i interese mladih. Ali ono što je trenutno još urgentnije, na ovaj način mladi se upoznaju sa donosiocima odluka koji ih zastupaju, a koji su neretko, u njihovim životima, prisutni vrlo apstraktno. 

Kako kaže Milica Borjanić, menadžerka programa KOMS, tokom protekle četiri godine „ovakva vrsta dijaloga je postala tradicija“. Ona kaže da je veoma bitno da o dijalogu „ne govorimo više na nivou izuzetka ili dobrog jednokratnog primera već načina na koji mladi mogu aktivno da učestvuju i pozivaju na odgovornost.“ 

S tim u vezi, Nenad Maletin, facilitator konsultativnog procesa sa mladima u toku pripreme dijaloga, misli da je u ovoj tradiciji „najznačajnije, što su mnogi donosioci odluka počeli da se utrkuju da uđu u ove dijaloge i shvatili važnost komuniciranja sa mladima.“  

Maletin podseća da su uz pomoć upravo ovog mehanizma „neki procesi ubrzani, neke odluke povučene, kao što je, na primer, povlačanje odluke o ukidanju Studentske poliklinike, pokrenuti su dijalozi sa ministarstvima omladine, prosvete, socijale…“ 

I okej, definitivno su se desile neke velike stvari, ali kako mladi vide značaj ovih dijaloga i aktivnog učešća generalno? 

Borjanić iz KOMS-a smatra da „mladi u Srbiji razumeju značaj aktivnog učešća, ali da značaj ostaje u senci nepoverenja u to da mogu zapravo nešto da promene, tj. da će to aktivno učešće doneti neku promenu“.  

Ova tvrdnja nije jedinstveno mišljenje, Alternativni izveštaj nas podseća da više od polovine mladih nikad nije volontiralo, a čak 82% njih nije član/ica nikakvog udruženja.

Međutim, rezultati prethodnih dijaloga mogu biti dobri pokazatelji mladima da se njihov glas čuje, u tome i jeste značaj ovih susreta. Institucije slušaju šta im se govori, a mladi grade osećaj da je ono što imaju da kažu važno. 

Nenad Maletin, koji je imao prilike da isprati dijaloge i njihov razvoj kroz godine, ali i radi sa mladim ljudima koji su učestvovali u dijalozima, kaže da dijalozi „jasno usmeravaju donosioce odluka ka najvažnijim pitanjima za mlade. Mladi se kroz ove procese dogovaraju međusobno i ne targetiraju samo problem ili upiru prste u (ne)odgovorne, već predlažu rešenja. To je odličan mehanizam i put do unapređenja odnosa, ukoliko institucije žele da prepoznaju dobronamernost ovih procesa, a ne da staju u gard.“ 

„Najveća odgovornost ipak ostaje na institucijama“, kaže Milica. „One su te koje moraju da dokažu da mladi mogu da imaju poverenja u njih.“ 

“Nijedno poverenje se ne gradi samo od sebe i preko noći”, kaže Marija Jovanović, učesnica četvrtog Dijaloga mladih sa premijerkom, “potrebno je da tokom razgovora ne izbegavamo odgovornost, već da budemo iskreni i spremni da radimo na poboljšanju trenutnog stanja i da to vidimo kao zajednički cilj. Mislim da je neophodno da institucije shvate da poboljšanje položaja mladih nije nešto što će doneti korist samo mladima, već svima u našoj državi. Na putu ka nekoj boljoj budućnosti ne možemo ignorisati celu jednu, vrlo raznoliku, demografsku grupu.”

Medijacija je bitan faktor u svakom odnosu koji je izazovan i upravo tu nastupa KOMS. Uloga KOMS-a od njenog nastanka ostala je ista – zastupanje interesa mladih i komuniciranje njihovih potreba ka institucijama. Ali šta to zapravo znači? 

Milica Borjanić to objašnjava ovako: „Uloga KOMS-a je da premosti jaz i da sa mladima iskomunicira neke stvari koje su rečene birokratskim i institucionalnim jezikom. Da mišljenja mladih iz različitih lokalnih zajednica i delova Srbije podigne na nacionalni nivo i da predstavlja interese i glas mladih u zagovaranju za izmene nekih politika, usvajanje konkretnih programa koji će imati stvaran uticaj na kvalitet života mlade osobe u bilo kojoj lokalnoj zajednici u Srbiji. Uloga KOMS-a je da bude most i da povezuje institucije i mlade, zagovara ka institucijama za bolji položaj mladih ali i uključuje mišljenja mladih u kreiranje, izradu i praćenje kvalitetnih javnih politika, programa i mehanizama učešća.“ 

Krovna organizacija mladih Srbije organizovala je 9 dijaloga mladih sa institucijama, a praksa koju smo uspostavili u Srbiji odzvanja i u Evropi.  

Izgradnja mosta između mladih i institucija je dug i izazovan proces, ali definitivno ne nešto od čega se odustaje. Pratite naš put na dijalog.rs 

Autorka: Marija Jovanović

Пројекат “Млади на Влади” спроводи у оквиру пројекта Београдске отворене школе „Дијалог промена“, уз финансијску подршку Европске уније. Садржај ове странице нужно не одражава ставове донатора ни Београдске отворене школе, и за њега је искључиво одговорна Кровна организација младих Србије.