Kakva je slika mladih u medijima?

U sredu, 29. marta 2023. godine saznali smo rezultate istraživanja “Mladi u medijskom ogledalu 2022” i slušali panel diskusije o temama obuhvaćenim istraživanjem.

Da podsetimo, ovogodišnje istraživanje obuhvatilo je tri celine, pa je tako i konferencija podeljena u nekoliko celina:

• Mladi u mejnstrim medijima
• Mladi u omladinskim medijima
• Mladi i TikTok

Na samom početku, na uvodnom panelu obratila se Milja Zdravković koja je svima poželela dobrodošlicu i objasnila povod konferencije – predstavljanje istraživanja Mladi u medijskom ogledalu. Nakon toga se obratila Ivana Antonijević, pomoćnica ministra u Ministarstvu turizma i omladine, koja je predstavila šta je ranije Ministarstvo omladine i sporta, a sada Ministarstvo turizma i omladine uradilo do sada u kontekstu informisanja mladih i medijske slike mladih. Takođe je pomenula i usvajanje Strategije za mlade kao veliki korak na putu poboljšanja položaja mladih.

Nakon Ivane, govorio je Miguel Waltereit, šef Odeljenja za štampu u Ambasadi Savezne Republike Nemačke. Rekao je da je ova tema vrlo važna i pohvalio to što se o njoj priča, pogotovo u kontekstu mladih. Predstavio je neke od projekata kojima se Ambasada bavi u polju medija i medijske pismenosti.

Zatim je govorila generalna sekretarka KOMS, Miljana Pejić. Pomenula je da se istraživanje apdejtuje gotovo svake godine, kako bi se obuhvatili aktuelni trendovi – npr. da su na početku analizirani tradicionalni mediji, a da su danas u istraživanju i omladinski mediji. Rekla je da je razlog zašto se KOMS ovom temom bavi zbog toga što je medijska pismenost mladih važan aspekt koji je potrebno da se nađe u strateškim dokumentima i da se predstavnici mladih iz KOMS-a trude da iskoriste preporuke iz istraživanja i predlože ih Ministarstvu da ih uključe u Strategiju za mlade, ili u Akcioni plan (čija je izrada trenutno u toku). Rekla je da je jedan od razloga i to što narativ i način kako se na mlade gleda u društvu utiče na ono za šta se KOMS zalaže – za uključivanje mladih na svim nivoima donošenja odluka i za aktivno učešće mladih u društvu. I kao još jedan od razloga je navela da KOMS sprovodi ovo istraživanje kako bi dobio uvid u to koje teme mlade zanimaju i na šta je potrebno da se fokusira.

Predstavljanje nalaza istraživanja Mladi u medijskom ogledalu 2022.

Neke od rezultata istraživanja su predstavile Milja Zdravković i Darija Stjepić, istraživačica i fektčekerka i jedna od autora ovog istraživanja. Kroz razgovor je moderirala Anja Anđušić, iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan. Darija je objasnila metodologiju i način kako se dolazilo do podataka za potrebe istraživanja, kao i samu strukturu istraživanja (podeljenost na tri celine – Mladi i mejnstrim mediji; Mladi i omladinski mediji; Mladi i TikTok).

Milja je podsetila: „Koliko god se mi radovali i željno iščekivali ovo istraživanje, kada stignu rezultati, oni nisu baš super. Trend koji smo uočili i sada i ranije je da se o mladima govori u negativnom kontekstu, i dalje je aktuelna tema bezbednosti ali ne neka pozitivna bezbednost, već skroz neka u negativnom kontekstu – da su mladi često u crnoj hronici, da su mladi prikazani kao žrtve ili počinitelji…“.

Zatim je Darija govorila o načelnim zaključcima u vezi teme mladi i omladinski mediji: „Ni u jednom trenutku nismo primetili da su se omladinski mediji neetično ponašali i izveštavali o posmatranim temama“. Rekla je da je zaključak u vezi ove oblasti da su se omladinski mediji profesionalno ophodili i bavili se fenomenološki temama ekologije, mentalnog zdravlja, rodno zasnovanog nasilja i aktivizma. Milja je istakla: „Kako mi posmatramo mlade – tako će oni biti tretirani“. Napomenula je da je bitno, kada se ističe i navodi neki problem, ponuditi rešenje. Misli da je to važno da se čuje i rekla je da se nada da će to doći do što više medija.

Panel – Mladi u mejnstrim medijima

U temu je uvela moderatorka Jelena Subić iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan. Rekla je da ovogodišnje istraživanje beleži pad zastupljenosti mladih u medijima od 18%. „Takođe, zastupljenost mladih iz osetljivih grupa bila je gotovo zanemarljiva, a kada govorimo o kontekstu u kome se izveštavalo o mladima on je uglavnom bio negativan – 40%, zatim neutralan – 35, pozitivan – 19% i naposletku pozitivan i negativan – svega 5%“. Rekla je da je kao i prethodnih godina uočljiva praksa predstavljanja mladih kao homogene grupe i da su se problematičnim pokazali povodi za izveštavanje – gde je 70% bilo izveštavanje o aktuelnim događajima. Navela je i da su mediji vrlo retko predlagali konkretna rešenja, da su u prvi plan isticali i fokusirali se na probleme – na osnovu čega se može zapaziti nedostatak proaktivnog novinarstva.

Zatim je reč imao Ivan Subotić, istraživač i fektčeker i jedan od (dva) autora istraživanja. Rekao je da bi voleo da može da kaže da su se rezultati u odnosu na prethodne godine kardinalno promenili, da je slika mladih u medijima izuzetno pozitivna – ali da to ipak nije slučaj. Govorio je o rezultatima istraživanja, naveo neke od podataka i povezivao šta je do toga dovelo – kao npr. povećano izveštavanje o mladima i obrazovanju, ali da je bitan kontekst koji je do toga doveo, što je u konkretnom slučaju bilo u pitanju obustava nastave za učenike/ce škola na severu Kosova i Metohije.

Ana Bojović, novinarka i urednica u informativnom programu RTV, govorila je iz svog ugla o rezultatima istraživanja i takođe davala objašnjenja zašto misli da je dovelo do datih rezultata – npr. u kontekstu centralizovanog izveštavanja o mladima, gde je najčešća lokacija Beograd – i rekla da je to opasnost jer pažnja odlazi na velike gradove, što može dovesti do toga da se ne primete neki iskoraci, potencijali mladih u manjim sredinama.

Stefan Miljuš iz N1 je govorio iz ugla mlade osobe koja radi u jednom mejnstrim mediju. Za početak izlaganja je rekao da je prvo važno razdvojiti koji su to mejnstrim mediji za mlade – jer bi u tom slučaju to bile društvene mreže. Govorio je o razlozima kako i zašto mejnstrim mediji posvećuju ili ne posvećuju dovoljno pažnje mlađoj publici i sadržajima usmerenim na njih.

U nastavku diskusije su govornici i govornice argumentovano iznosili svoje stavove o ovoj temi. Pominjali su aktuelne trendove i dešavanja u svetlu izveštavanja o mladima, ali i govorili o potrebi kritičkog i analitičkog izveštavanja o mladima.

Panel – Mladi i omladinski mediji

Kroz ovaj panel je govornike i govornice vodila Olivera Mitić, menadžerka društvenih mreža, novinarka i spisateljica. Nakon Oliverinog uvoda u temu, reč je imala Marina Zec, glavna i odgovorna urednica magazina Oblakoder. Govorila je o temama koje su mladima važne i rekla: „To su teme za koje [u mejnstrim medijima] nema vremena“. Rekla je da je problematično zanemarivati mlade kao ciljnu publiku, jer to dovodi to nekomuniciranja sa velikom grupom ljudi što dovodi do isključenja njihovog učestvovanja u donošenju odluka, ili od toga da se njihovi glasovi čuju.

Nemanja Marinović iz Zoomera je govorio kako mladi reaguju na ove teme (ekologiju, mentalno zdravlje, aktivizam, rodno zasnovano nasilje). Rekao je da mladima nedostaje sadržaja o ovim temama i da zbog toga dobro reaguju na ovakve tekstove i sadržaje – i da su takvi sadržaji dobili pažnju od mladih.

Potom je Ljubica Ognjenović, novinarka portala Omladinske novine, takođe je dala svoj osvrt o temama koje su namenjene mladima i koje mlade interesuju. Rekla je da često u mejnstrim medijima ne postoji kritičko objašnjenje nekih fenomena i događaja koji se dešavaju, već se samo faktografski izvesti šta se i kada desilo, bez istraživanja šta je do toga dovelo.

Zatim su govornik i govornice diskutovali o uređivačkim politikama u omladinskim medijima, o tome šta doprinosi kritičkom i etičkom izveštavanju omladinskih medija o osetljivim temama, povezanosti kulture i aktivizma, načinu kako je kultura najčešće angažovana i relevantnosti ovoga za mlade.

Završili su razgovor u pozitivnom tonu – sa nadom da će sa razvojem interneta i brojnih društvenih mreža nastajati novi portali, sajtovi i mediji koji će biti usmereni na mlade i bolje komunicirati

Panel – Mladi i TikTok

Ovaj panel moderirala je Jovanka Bajčetić, stručnjakinja za društvene mreže i digitalne medije. Govorilo se o sadržajima koji su aktuelni i koji su popularni na TikToku i svako od govornika je davao svoj ugao.

Marko Arsenijević, odnosno na TikToku poznatiji kao arsaovde, rekao je da ne misli da na TikToku nema edukativnog sadržaja i da misli da je bitno naći zanimljiv način kako to predstaviti ljudima.

Vuk Vico, na TikToku kreator sadržaja pod nazivom vicostein, pomenuo je da je tu važan i algoritam i da zavisno od onoga što zanima korisnika, to će mu se i pojavljivati. Rekao je da je zbog toga po njegovom mišljenju TikTok najbolja platforma.

Nikola Ristić iz Agencije za digitalne komunikacije dpmedia je govorio o tome zašto misli da se kreira narativ da nema dovoljno edukativnog sadržaja na TikToku i rekao da misli da je to zato što se u javnosti misli da kad god se pojavi neka platforma na nju može da se objavljuje šta god da se objavi. Rekao je i da TikTok pre treba posmatrati kao mesto gde ljudima može da se ponudi uvod u neku edukaciju. Odgovorio je i na pitanje u vezi sa mestom na TikToku za udruženja građana i institucije.

Zatim su Vuk i Marko pričali o tome ko je njihova publika i kako uopšte pristupaju kreiranju sadržaja za šarenoliki spektar publike koju imaju. Pričalo se i o tome – kakav sadržaj bi trebalo kreirati za TikTok, na šta je Nikola rekao da misli da kreatori treba da imaju svu slobodu ali da i oni treba da budu edukovani i uokvireni u zakonskom smislu šta je crvena linija.

Za kraj su pričali i o kreativnosti i pronalasku ideja za snimanje videa, i rekli da su to uglavnom svakodnevne situacije, ili neki aktuelni trendovi ili nešto što je prilagođeno i zanimljivo mlađoj publici.

Panel – Gen Bench

Na ovom panelu predstavljena je inicijativa Gen Bench o kojoj su govorili učesnici/e – Filip Ćuković (jutjuber), Nikolina Pavićević (autorka Instagram profila @kriticki), Dušan Vuković Duxa (influenser), a kroz koji je vodio moderator Milan Inić, Yasserstain.

Pričali su o tome kako je došlo do ideje nastajanja Gen Bench-a, da je do toga došlo kroz želju da se priča o mentalnom zdravlju i želju da se smanjuje granica među generacijama. Govorili su o dizajnu klupe, bojama i slično – i objasnili da je ljubičasta boja tu zbog signalizacije starije generacije, a da žuta predstavlja mlađu generaciju. Objašnjavali su i ideju postojanja klupe – da se kroz međugeneracijski jaz prevaziđe kroz razgovor i kroz neka pitanja koja bi povezala ljude koji sednu na klupu.

Nakon ovog panela, konferencija je i zvanično završena, ali zaključci i teme o kojima se pričalo na njoj će nastaviti da budu u fokusu kako KOMS timu tako i svim učesnicima i učesnicama na panelima.

Ako vas zanima da pogledate snimak cele konferencije, link za Jutjub snimak pronađite ovde, a za Fejsbuk ovde.

---

Konferencija je nastala u svrhu promocije istraživanja “Mladi u medijskom ogledalu 2022” koje je izradila Krovna organizacija mladih Srbije u saradnji sa DW Akademijom. Istraživanje je nastalo u okviru projekta CINERGY, koji podržava Ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju Savezne Republike Nemačke i DW Akademija. 

Stavovi izraženi u ovom tekstu odgovornost su autora/ke i ne predstavljaju nužno stavove Ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju Savezne Republike Nemačke, kao ni DW Akademije.