Zašto aktivno učešće mladih?
Znaš onu metodu učenja kada te neko pita da objasniš neki pojam kao da ga objašnjavaš malom detetu? I onda zamisli da bi trebalo da objasniš šta to znači “aktivno učešće mladih” ili “mehanizam aktivnog učešća mladih”? Ne baš lak zadatak, ali zato je i zanimljivo!
Ako mene pitaš, ja bih za aktivno učešće rekla da je to bilo koja aktivnost koja podstiče mlade ljude da urade nešto za svoj grad, opštinu ili lokalnu zajednicu u kojoj žive.
Ako pitaš Zakon o mladima, onda se načelo aktivnog učešća odnosi na podsticajno okruženje i aktivnu podršku mladima u realizaciji omladinskih aktivnosti, preduzimanje inicijative i smisleno uključivanje u procese donošenja i sprovođenja odluka koje doprinose ličnom i društvenom razvoju mladih.
Okej, možda malo suvoparno zvuči, ali suština je tu – neki mehanizmi koji će podstaći mlade da budu što aktivniji u svojim lokalnim zajednicama.
Da bi došlo do toga, potrebno je da postoji nešto što zovemo sistemska briga o mladima – način na koji bi država trebalo da iskazuje da brine za mlade ljude. To može da uradi propisivanjem nekog normativnog tj. zakonskog okvira za koji će se onda i tražiti da se sprovodi. Jedan od načina kako ta sistemska briga prema mladima može da se vidi je u tome da postoje mehanizmi aktivnog učešća mladih tj. načini na koje mladi utiču, pitaju i pitani su za odluke koje ih se tiču. Ali nije dovoljno samo da formalno postoje, nego je bitno i da stvarno funkcionišu. Mehanizmi aktivnog učešća mladih su npr. lokalni saveti za mlade ili nacionalni savet za mlade koji je savetodavno telo Vlade Republike Srbije. U mehanizme aktivnog učešća ubrajamo i kancelarije za mlade, omladinske klubove, ali i đačke parlamente u osnovnim i srednjim školama.
Baš zbog važnosti koju mehanizmi aktivnog učešća imaju i mogu da imaju, mi ćemo na Dijalogu mladih sa premijerkom pričati i o nekim bitnim pitanjima iz ove oblasti – npr. o đačkim parlamentima i drugim mehanizmima aktivnog učešća.
Kako da nam obrazovanje bude bolje?
Kad smo kod tema o kojima ćemo još pričati na Dijalogu, treba da pomenemo i obrazovne politike.
Svi znamo da nam je na neki način prvo susretanje sa stvarnim svetom onaj trenutak kada krenemo u školu. Sva znanja i iskustva koje pokupimo od učitelja/ce, nastavnika/ce koji/e nam predaju i društvo koje smo upoznali tokom školovanja su nešto što bitno oblikuje ličnost u koju odrastamo.
Zato i znamo da je obrazovanje bitan deo života svakoga od nas, a baš zbog toga je i potrebno da o politikama koje se tiču obrazovanja (obrazovnim politikama) pričamo i na Dijalogu sa premijerkom.
Ipak, obrazovanje u školi (formalno obrazovanje) nije jedino sa čime se susrećemo dok se školujemo. Možemo da učimo i kroz neke neformalne načine – a to je jednako bitno kao i ono formalno. Često ćemo i kroz te neformalne načine (radionice, treninge, seminare) naučiti i dugoročno usvojiti neka znanja koja su važna i za kasniji period u životu. Baš zbog toga bi trebalo da neformalno obrazovanje bude prepoznato u nekim važnim normativnim dokumentima, kako bi mu se dodatno dalo na važnosti i značaju.
Na Dijalogu će se govornici i govornice osvrnuti na još neke bitne teme kao što su globalno obrazovanje, građansko vaspitanje u školama, normativnom obrazovnom okviru…
Podsetnik
Podsećamo te da se Dijalog mladih sa premijerkom održava u petak, 24. februara. Moći ćeš da pratiš prenos uživo, a za sve dodatne informacije prati KOMS mreže i prvi/a poslušaj šta će se pričati na Dijalogu!
Autorka: Danijela Nikolić, asistentkinja za komunikacije i odnose s javnošću