Tema rodno zasnovanog nasilja je sve zastupljenija u javnom prostoru, ali i dalje se čini kao da nikada nije dovoljno rečeno i kao da uvek ima prostora za razgovor i širenje svesti o ovoj temi.
Rodno zasnovano nasilje je ono koje je zasnovano na polnim razlikama, tačnije na predubeđenjima o posedovanju moći i kontrole jednog pola, odnosno roda, nad drugim.
Na dan kada obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama je važno da pomenemo neke od ključnih “stavki” koje se tiču ovog pojma.
U kontekstu priče o rodno zasnovanom nasilju, najčešće ćemo čuti slučajeve u kojima su žene i devojke bile žrtve. Naravno, ne bi trebalo ni da relativizujemo slučajeve kada su momci i muškarci žrtve bilo kog oblika nasilja, ali za potrebe ovog teksta ćemo se fokusirati na ono što podaci pokazuju da je, nažalost, učestalije.
Kada pominjemo podatke, treba reći da je KOMS za potrebe Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2022. godinu ispitivao mlade o izloženosti fizičkom, verbalnom, digitalnom i seksualnom nasilju, ali i o stavovima o tome da li misle da nasilje može biti opravdano.
Dobili smo podatke da je 40% mladih reklo da su bili izloženi fizičkom nasilju, 73% se izjasnilo da su doživeli verbalno nasilje, a 40% mladih je reklo da su doživeli digitalno nasilje.
Takođe, mladima smo postavili pitanje i da li su bili izloženi seksualnom nasilju. Podaci koje smo dobili su itekako zabrinjavajući: Da, kaže 17% njih, ali taj broj raste na 25% kada su u pitanju mlade žene. Ovo su veće brojke u odnosu na 2021. godinu, kada su one redom iznosile 13% i 21%.
Baš zbog toga što možemo da primetimo da je nasilje, nažalost, prisutna pojava u našem društvu.
Kada bismo definisali nasilje, rekli bismo da ono u stvari predstavlja odraz moći i dominacije jedne osobe nad drugom. Prisutno je u svim segmentima društva i nažalost predstavlja našu svakodnevnicu, jer gde god se okrenemo susrećemo se sa nekim od njegovih oblika (npr. tuča na ulici ili u školi, roditelji koji tuku dete, nasilje nad životinjama i slično). Nasilje je toliko zastupljeno i potpuno normalizovano kao redovna pojava da je ono prisutno od filmova i serija, video igrica, na ulici i u kući. Bitno je da naglasimo da ni za jedan oblik nasilja ne postoji opravdanje.
Najvažnije je da znamo da žrtva koja proživljava bilo kakav vid nasilja nikada nije kriva za to i nikada to nije mogla da izazove. Jedini krivac je sam nasilnik/ca.
Kako da prepoznaš nasilje i kome da se obratiš za pomoć?
Neophodno je da počnemo da reagujemo i da to nasilje koje se evidentno dešava svuda oko nas učinimo „vidljivijim“. Duboko ukorenjenim stavovima i ubeđenjima kako nasilje u porodici „Nije moja stvar“, ili „Njegova porodica, njegova briga“, nije ništa drugo nego ignorisanje problema, čime nesvesno dovodimo do neometanog funkcionisanja i opstajanja začaranog kruga nasilja u porodici.
Moramo da shvatimo da je ovo NAŠE društvo i samo ličnom intervencijom i suprotstavljanjem svakog od nas pojedinačno možemo da se izborimo protiv nasilja u našem društvu generalno, a posebno protiv tog specifičnog i mnogostruko štetnog nasilja u porodici.
Na svaku informaciju da se negde dešava nasilje u porodici potrebno je slučaj prijaviti policiji, Centru za socijalni rad ili organizacijama civilnog društva koje su se specijalizovale u oblasti pružanja pomoći i za rad sa žrtvama nasilja u porodici. Svaka osoba koja izađe iz začaranog kruga nasilja je veliki uspeh, i svaka pomoć na tom putu izlaska iz nasilnog odnosa je od velike pomoći.
I najvažnije – što ranije prepoznaš nasilje i prekineš krug nasilja, lakše i brže ćeš izaći iz cele situacije. Što pre budeš u mogućnosti – potraži pomoć i izvuci se iz kandži nasilnika/ce. I zapamti – uvek postoji alternativa, koliko god situacija bezizlazno izgledala.
Važno je da uvek znaš da možeš i treba da pomogneš sebi, ili nekome ko ti je blizak, a znaš da proživljava partnersko nasilje. I zapamti da nasilje u porodici i partnerskim odnosima nije privatan problem i normalna, tuđa stvar.
Pomozi sebi i drugima oko sebe koji su žrtve partnerskog nasilja kako bismo jednom za svagda prestali da na nasilje u porodici i partnerskim odnosima gledamo kao na nešto što je privatan problem i normalna stvar.
Potraži pomoć i podršku, a ako je ne nađeš u svom neposrednom okruženju, znaj da postoje organizacije i institucije koje će vam pomoći!
Ako želiš da dobiješ više informacija i podršku obrati se i:
- Autonomnom ženskom centru koji:
- Pruža psiho-socijalnu i emotivnu podršku ženama sa iskustvom nasilja putem besplatnog SOS telefona : 0800 100 007, radnim danima od 10h do 20h. Možeš ostati anonimna/an.
- Pruža Pravnu pomoć – telefon 011/2656 178, radnim danima od 10h do 12h ponedeljkom, utorkom, sredom i četvrtkom od 17h do 20h.
- Konsultacije putem mejla:
- Psihološka podrška na: zene.savet@azc.org.rs
- Pravna podrška na: pravnapomoc@azc.org.rs
- Nevladinim organizacijama u Srbiji
– Spisak organizacija, radno vreme i kontakt podatke u raznim opštinama Srbije pogledaj na linku na sajtu Autonomnog ženskog centra.
– Sajtovi koji bi mogli da ti budu zanimljivi:
Autorka teksta: Danijela Nikolić, asistentkinja za komunikacije i odnose s javnošću KOMS
…
Ovaj tekst nastao je u okviru inicijative “Mladi protiv nasilja” koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima/kama.