Prethodnih nedelja pričali smo sa vama o mentalnom zdravlju. Bilo nam je važno da čujemo šta ti misliš o toj temi, šta je tebi važno i šta želiš da poručiš vršnjacima, roditeljima, nastavnicima, psiholozima, institucijama i zajednici u kojoj živiš. Zato nam je bilo važno da dođemo tamo gde si ti.
Radili smo na otvaranju nekih važnih pitanja, na osvešćivanju osećaja, emocija, predrasuda, zabluda i istina, ali i na rešavanju problema. Posla ima još dosta, ali smo najvažniji korak napravili – a to je da smo progovorili i glasno rekli šta mislimo. Ti si glasno rekao/la šta misliš.
Evo šta mladi poručuju svojim vršnjacima:
“I ja sam neko ko ima problema sa mentalnim zdravljem, ali sam takođe i neko ko može da priča o tome. Hajde da ohrabrimo i druge mlade da govore, jer nekada pomaže samo izgovoriti stvari naglas.”
“Podrška je veoma važna, posebno kada pričamo o mladima jer se ovakve teme (koje su u vezi sa mentalnim zdravljem) smatraju tabu temama. O njima se malo govori ili nemamo sa kime o tome da govorimo. Važno mi je da o tome mogu da pričam sa vršnjacima.”
“Najbitnije mi je da se smanji stigma u vezi sa mentalnim zdravljem, da ljudi mogu da krenu da pričaju o tome. Teško je, pogotovo muškarcima jer se očekuje da budeš muško.”
“Najveći problem u svetu, ne samo u našoj državi je što se ne priča dovoljno sa mladima. Nekako se ćuti. Ćutnja je između roditelja i mladih, između vršnjaka, nastavnika. Ne shvataju se ozbiljno nečiji problemi, koliki god da je on, zato hajde da progovorimo.”
“Poruku koju bih poslala mladima je da treba što više da se priča o mentalnom zdravlju. To su sasvim normalne stvari, bez obzira što nas retko ko shvata ozbiljno kada kažemo da imamo anksioznost ili depresiju. Valjda zato što nas to ne boli fizički. Mentalno zdravlje je ozbiljna stvar o kojoj treba da se priča češće.”
Kako je u lokalnim sredinama?
U svakom mestu u kom smo bili, bez obzira na različitosti, na pojedinačne probleme – poruka od mladih je ista: hoćemo i potrebno nam je da pričamo o mentalnom zdravlju. Potrebno im je da ih saslušaju roditelji, staratelji. Potrebno im je da ih saslušaju nastavnici i profesori. Potrebno im je da ih saslušaju lekari, institucije i okruženje. Važno im je da znaju da ih neko čuje i da stvarno uvažava njihovo mišljenje i osećanja.
Onda je sve lakše, jer podrška je najbitnija i upravo zato smo tu, zato smo pričali o ovim temama i zato smo zajedno, kroz radionice, dolazili do odgovora i rešenja, jer nam je stvarno važno da znamo da si dobro!
Kroz projekat Omladinska Laboratorija Zapadnog Balkana (WBYL), koji implementira Savet za regionalnu saradnju (RCC) i finansira Evropska unija (EU), uspesno se sprovodi Tematska laboratorija o omladinskim politikama o mentalnom zdravlju u regionu.
U okviru tog procesa, u Srbiji se sprovodi kampanja ‘Da znam da si dobro’.