U sredu i četvrtak, 9. i 10. novembra, programska koordinatorka KOMS-a, Anja Jokić boravila je u Briselu, Belgiji gde je zajedno sa kolegama/inicama iz omladinskih krovnih saveza i međunarodnih omladinskih organizacija radila o unapređenju okvira za izlazak mladih na tržiše rada, kao i učetvovala na protestu i debati koji su 10. novembra organizovani povodom obeležavanja Međunarodnog dana praktikanata/kinja.
Sreda, 9. novembar
Prvog dana Anja se sastala sa kolegama/icama iz omladinskih krovnih saveza i međunarodnih omladinskih organizacija kako bi zajedno reflektovali progres kampanje #BanUnpaidInternships, koju sprovodi Evropski omladinski forum (YFJ), a u čijoj implementaciji KOMS sredinom ove godine uzeo aktivno učešće. Tom prilikom razmenili su informacije o stanju vezanom za radne prakse na nacionalnom i međunarodnom nivou, kao i razgovarali o nastavku kampanje u 2023. godini, zagovaranja da se regulišu radne prakse ne samo na otvorenom tržištu već i one koje su obavezan deo formalnog obrazovanja.
Nakon toga prostorijama Evropskog Parlamenta učestvovali su na seriji bilateralnih sastanaka sa poslanicima/cama Evroskog parlamenta. Tom prilikom smo se sastali sa Lorens Faranž, Alisijom Homs Ginel, Kirom Peter-Hansen, a nešto kasnije i Sajrusom Endžererom. Sa njima su razgovarali o ciljevima kampanje, kao i naporima u zemljama iz kojih su dolazili učesnici/ce da se regulišu radne prakse i stažiranje, te zaštite radna i socijalna prava mladih.
Četvrtak, 10. novembar
Međunarodni dan praktikanata/kinja je važan dan za sve mlade obeležen je ispred Evropskog parlamenta učešćem na protestu koji su zajednički organizovali YFJ i Omladinski komitet Evropske konfederacije sindikata. Cilj protesta je bio da skrene pažnju na to zašto je važno da praktikanti/kinje budu plaćeni, kao i na to koji su kriterijumi koje praksa treba da ispuni, a kako bi zaista bila kvalitetna.
Ovaj protest podržali su mladi, predstavni/ci se omladinskih organizacija, kao i nekoliko članova/ca Evropskog parlamenta koji su se tom prilikom i obratili mladima.
Nakon protesta, prisustvovali su panel diskusiji na kojoj su učestvovali predstavnici/ce Evropskog parlamenta, Evropske komisije, Evropskog foruma mladih kao i Evropske konferencije sindikata. Svi oni su se saglasili da je od velike važnosti da neplaćene prakse budu zabranjene ali se i osvrnuli na neke izazove i prepreke zbog kojih direktiva na nivou EU koja bi regulisala ovu oblast još uvek nije usvojena.
Možeš li da piruštiš da radiš besplatno – Zašto je važno da su prakse plaćene?
Razlozi zbog koji nam je bilo važno da obeležimo međunarodni dan praktikanata/kinja, kao i da podržimo kampanju #BanUnpaidInternships su mnogobrojni.
Naime, pitanje plaćenih, odnosno neplaćenih radnih praksi i stažiranja je pitanje ljudskih prava mladih. Mladim ljudima širom Evrope, pa tako i u Srbiji je potrebno radno iskustvo koje bi im omogućilo da kada izađu na tržište rada pronađu adekvatne poslove. Međutim, možemo postaviti pitanje kako to da urade, posebno ako se od njih očekuje da obavljaju neplaćeni rad, kao i to koje zapravo troškove snose mladi ljudi obavljanjem neplaćenih praksi?
Mladi ljudi često obavljaju radne prakse koje za cilj imaju da im obezbede privremeno radno iskustvo na radnom mestu gde obavljaju različite poslove i razvijaju veštine koje ih pripremaju za izlasak na tržište rada i pronalazak adekvatnog i posla. One se mogu obavljati u okviru formalnog obrzaovanja ili na otvorenom tržištu rada ili mogu biti organizovane od strane javnih službi za zapošljavanje kao deo aktivne politike tržišta rada.
Međutim, neplaćene prakse mogu imati posledice po pojedine mlade ljude, kao i ostatak društva. Ovakav vid praksi ograničava mogućnosti mladih čije porodice nisu u materijalnoj mogućnosti da ih izdržavaju kroz period obavljanja neplaćenog rada, što dalje produbljuje nejednakost.
Ona takođe mogu dovesti do smanjenja kvalitetna početnih pozicija na radnim mestima jer ih poslodavci mogu zameniti neplaćenim radnim ili pripravničkim stažom kako bi uštedeli na troškovima. Dakle, umesto da služe da premoste tranziciju od obrazovanja do tržišta rada, neplaćene praske mogu dovseti do nestanka poslova kojima mladi teže i koji su odgovarajući za njihove kvalifikacije.
Za mlade neplaćeni rad koji obavljaju u toku radnih praksi, ne samo da im uskraćuje vrednovanje njihovog truda, već znači i nedostatak zaštite njihovih socijalnih prava, pa tako oni ne polažu prava na na primer bolovanje i zdravstveno osiguranje. Ovo ih može dovesti u prekarni položaj sa malo finansijske bezbednosti, što dalje može uticati na njihovo blagostanje i (ekonomski) doprinos zajednici.
Neka od kriterijuma koje radna praksa ili pripravički staž treba da ispunjavaju kako bi bili kvalitetni jestu:
- Ugovorna regulisanost prava i obaveza praktikanta/kinje, odnosno stažiste/kinje u toku programa prakse,
- Mentorska podrška,
- Definisani ciljevi učenja,
- Adekvatna novčana nadoknada (zarada u visini minimalne zarade na nivou nacionalne i iznad nacionalnog praga siromaštva, sa dodatnom nadoknadom za prekovremeni rad),
- Evaluacija programa,
- Izdavanje potvrde o obavljenoj radnoj praksi.
Kakva je situacija u Srbiji?
Alternativni izveštaj za 2022. godinu nam je pokazao da je u Srbiji preko polovine mladih obavljalo radnu praksu, te i da je četvrtina njih bila nezadovoljna kvalitetom iste. Takođe, ono što je zabrinjavajuće jeste da je tri četvrtine mladih za obavljanje prakse nije dobilo nikakvu novčanu nadoknadu.
U 2021. relevatni akteri, kao i KOMS su radili na izradi Nacrta prvog Zakona o radnim praksama, koji zadovoljava veliki broj kriterijuma kvalitetnih radnih praksi, međutim ne i onaj koji se odnosi na finansijsku naknadu[5]. Ono što je važno jeste da se ovaj aspekat Zakona unapred, kao i što pre usvoji Zakon o radnim praksama kako bi se zaštitila radna prava mladih i kako bi se poboljšao njihov položaj njihov socio-ekonomski položaj. Usvajanju ovog Zakona nadamo se u što skorijem roku, obzirom da je upravo to najavila mandatarka Ana Brnabić u svom ekspozeu, 27. oktobra 2022. godine.
