fbpx
Gde su NEET mladi na tržištu rada?

Gde su NEET mladi na tržištu rada?

Kada govorimo o mladima kao društvenoj grupi, važno je da ne zaboravimo da mladi nisu jedna homogena grupa i da je svaka mlada osoba – individua za sebe. Zbog toga je važno da i različitim kategorijama mladih pristupamo različito, odnosno na njima prilagođen način, a sve u cilju poboljšanja njihovog položaja – ma kojoj grupi mladih pripadali.

U prethodnim tekstovima smo govorili o jednom od najvećih problema koji muči mlade danas a to je nezaposlenost. Takođe smo u kontekstu ovog problema, govorili i o jednoj posebnoj kategoriji.

NEET mladi, zapošljavanje i istraživanja

U prethodnim tekstovima bilo je reči o različitim kategorijama NEET mladih, kao i uopšteno o problematici nezaposlenosti mladih. Tome u korist (ili bolje da kažemo na štetu) svedoči činjenica da je stopa nezaposlensoti mladih u Srbiji tri puta veća u odnosu na ostatak populacije, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Ono što je još jedan indikativan i slikovit podatak je i da prosečna tranzicija od obrazovanja do prvog posla traje duže od dve godine, a kod mladih žena i mladih u ruralnim područjima taj period je i duži – pokazali su podaci Evropske fondacije za obuku u 2021. godini (European Training Foundation – ETF).

Ovi podaci takođe su pokazali i da je u 2020. godini, stopa nezaposlenosti mladih koji imaju između 15 i 24 godine iznosila skoro 21 procenat, što je zaista zabrinjavajuć podatak.

Iste godine (2020), stopa NEET mladih (not in employment, education or training) iznosila je skoro 16 procenata. Istraživanje koje je sprovedeno od strane Fondacije Ana i Vlade Divac iste godine, tj. 2020, pokazalo je da u okviru NEET kategorije mladih, postoji sedam podkategorija a to su:

  1. mladi koji ulaze na tržište rada ili započinju novi stepen obrazovanja/obuke i uskoro će napustiti grupu NEET mladih – koji čine 8%
  2. mladi koji su u kratkom periodu su bez posla – čine 30%
  3. mladi koji su u dužem vremenskom periodu bez posla – čine 22%
  4. osobe sa invaliditetom – čine 7%
  5. mladi koji se staraju o članovima domaćinstva, pri čemu je važno pomenuti i da su to u 90% slučajeva žene – čine 15%
  6. mladi koji su obeshrabreni – čine 6%
  7. ostali – čine 2.5%

Istraživanje Regionalnog saveta za saradnju Preduzetništvo mladih, zapošljivost NEET mladih i veštine upravljanja karijerom kod mladih u Srbiji pokriva tri najvažnije politike čiji je cilj sprečavanje situacije da mladi stupe u NEET status – odnosno da stupe u situaciju u kojoj su nezaposleni, nisu u obrazovanju i nisu na obuci). U ovom istraživanju takođe se i ispitivalo, u kontekstu implementacije programa Garancija za mlade, da li lokalne kancelarije za mlade poseduju podatke o strukturi i karakteristikama mladih koji su NEET statusu – a podaci su pokazali da oko 85% lokalnih KZM ne raspolaže ovakvim podacima.

Za dugoročno i kvalitetno unapređenje položaja mladih u NEET statusu, potrebno je da postoji saradnja različitih aktera – lokalnih kancelarija za mlade, institucija na nacionalnom nivou, ali i organizacija civilnog društva na lokalnom planu.

Neke od preporuka iz ovog istraživanja se odnose na potrebu za dodatnim jačanjem i podsticanjem učešća većeg broja aktera, kao i učešće civilnog društva. Takođe, predložene su i konsultacije na nacionalnom nivou (koje bi pratilo i učešće Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, ali i Ministarstva za omladinu i sport, uz učešće i krovnih udruženja mladih – kakvo je KOMS), kao i preporuka koja se odnosi na fleksibilniji pristup saradnji između lokalnih ogranaka Nacionalne službe za zapošljavanje i lokalnih aktera iz oblasti omladinske politike. U ovom kontekstu je preporučeno i da bi pozivi za lokalne KZM-ove, omladinu generalno i organizacije civilnog društva (OCD) koje raspisuje Ministarstvo omladine i sporta, trebalo da predvide učešće (najmanje dva) nadležna subjekta omladinske politike, kao obavezan uslov. Takođe je navedeno i da bi aktivne mere zapošljavanja usmerene na mlade, koje nudi Nacionalna služba za zapošljavanje, trebalo da predvide pozitivnu diskriminaciju u pogledu mladih u NEET statusu. Istaknuto je i da bi za unapređenje položaja ove kategorije mladih bilo od velikog značaja i karijerno savetovanje, razvoj i promocija preduzetništva i samozapošljavanja, koji bi istovremeno imali u vidu aktuelne trendove na tržištu rada.

Grafikon: Da li (ispitane) lokalne kancelarije za mlade imaju podatke o broju, strukturi i karakteristikama mladih u NEET statusu u svojim opštinama?

Izvor: istraživanje Regionalnog saveta za saradnju

Veliki broj ispitanih predstavnika i predstavnica lokalnih kancelarija za mlade izjasnilo se da ne raspolažu podacima o broju, strukturi i karakteristikama mladih koji su u NEET statusu u njihovim opštinama – a to je reklo njih 85%. Dakle, podaci o NEET mladima se ne prikupljaju redovno, što je teret u smislu razvoja lokalnih politika za mlade, koje bi bile zasnovane na dokazima – a upravo bi godišnji planovi trebalo da budu koncipirani tako da budu napisani u skladu sa lokalnim akcionim planovima za mlade.

Takođe ono što je identifikovano kao problem prilikom ispitivanja kapaciteta lokalnih kancelarija za mlade je i nedostatak iskustva u radu sa NEET mladima –samo 15% lokalnih kancelarija za mlade je bilo u prilici da sprovodi ovakve intervencije, a više od polovine ispitanih predstavnika/ca lokalnih KZM potvrdilo je da održavaju komunikaciju sa mladima koji se karakterišu kao neaktivni na tržištu rada.

Iz ovoga se može zaključiti da je mali broj mladih uključen u aktivnosti lokalnih kancelarija za mlade, a jedan od mogućih razloga za ovakvu situaciju je upravo i nepostojanje podataka o ovoj kategoriji mladih. Mapirano je i da se na ovaj način dodatno stvara jaz između mladih i mladih koji su iz osetljivih kategorija, kao i odsustvo problema mladih, kao i mladih u NEET statusu sa liste prioriteta u lokalnim strateškim dokumentima, ukazuje na ograničen pristup ovim pitanjima od strane predstavnika lokalnih vlasti.

U istraživanju Regionalnog saveta za saradnju, jedna od fokus grupa bavila se problemom odnosno temom zapošljivosti mladih koji pripadaju NEET populaciji. Ovom prilikom ispitani su načini za to kako dosegnuti do ove kategorije mladih, kao i na koje načine pospešiti njihovu zapošljivost. Ova fokus grupa uključila je subjekte uključene u kreiranje politika koje su usmerene na poboljšanje položaja mladih u NEET statusu.

Kao neki od glavnih izazova sa kojima se suočavaju prilikom pokušaja da ojačaju zapošljivost mladih u NEET statusu, izdvojili su da je to slaba institucionalna saradnja i nedostatak podataka o mladima u NEET statusu među stejkolderima.

U kontekstu ove grupe mladih, ne treba izgubiti iz vida da oni takođe obuhvataju heterogenu grupu mladih, te se iz tog razloga njima bave različiti akteri – iz oblasti socijalne politike, obrazovanja, kao i oni koji se bave mladima i zapošljavanjem.

Istaknuto je i da su institucionalni kapaciteti neki od izazova prilikom poboljšanja položaja NEET mladih. Kako je jedan od zadataka lokalnih kancelarija za mlade i organizacija civilnog društva da uspostave direktnu komunikaciju sa mladima u NEET statusu, treba napomenuti da je ta komunikacija otežana zbog problema koji ograničavaju efikasnost njihovog rada. Zaključeno je da lokalne kancelarije za mlade kao i organizacije civilnog društva ne uspevaju često da proaktivno komuniciraju sa NEET podgrupama mladih i da iako se nezaposlenost mladih prepoznaje kao ključni problem – ne uočava se kao glavni prioritet u njihovim politikama. Navedena je i preporuka da bi Centri za socijalni rad mogli biti most ka drugim institucijama koje bi mogle raditi na unapređivanju obrazaca i modela zapošljavanja i generalno – zapošljivosti mladih u NEET statusu.

Ne treba izgubiti iz vida da su mladi koji spadaju u NEET kategoriju heterogena grupa, kao i to da je ovakav njihov status podložan promeni. Faktori koji utiču na to da li mladi ulaze ili izlaze iz NEET statusa su različiti. Učesnici fokus grupe u istraživanju naveli su neke od razloga odnosno faktora koji utiču na ulazak mladih u NEET status – poput socio-ekonomskog statusa, obrazovnog profila roditelja, mesto stanovanja i rano napuštanje škole – kao neke od najvažnijih faktora.

Zanimljivi su i odgovori koje su učesnici fokus grupa navodili, a koji se nalaze u istraživanju. Na primer, jedan od njih je rekao kako su ekonomski dispariteti neki od najvažnijih faktora koji određuju da li će neko doći u NEET status i naveo da je u južnoj i istočnoj Srbiji značajno veći broj mladih koji su u ovom statusu. Drugi učesnik fokus grupe naveo je da je pol važan prilikom kreiranja politika prevencija dolaska u NEET status, takođe navodeći da su žene u većem riziku da se nađu u NEET statusu, a muškarci u većem riziku da postanu nezaposleni. Treći učesnik je rekao da je rano napuštanje školovanja jedan od faktora zbog kojeg se mladi nađu u NEET statusu, istakavši da se ta situacija ranog napuštanja škole dešava najčešće na kraju osnovnog ili na početku srednjeg obrazovanja.

Ono što je još jedan od izazova odnosno problema jeste i niska mobilnost mladih, koji u značajnoj meri ograničava efikasnost postojećih politika. U istraživanju koje smo već pomenuli navodi se i da je praksa otkrivanja mladih koji su u riziku da postanu NEET kategorija mladih nedovoljno zastupljeno, odnosno nedovoljno razvijeno sredstvo socijalne politike.

Govoreći o iznetim problemima, izazovima i potrebom za unapređenjem položaja NEET mladih, dolazimo i do nekih preporuka koje su na ovu temu donete, a koje se nalaze u istraživanju Preduzetništvo mladih, zapošljivost NEET mladih i veštine upravljanja karijerom kod mladih u Srbiji su:

  • lokalne filijale Nacionalne službe za zapošljavanje bi trebalo da kao centralni akteri implementacije Garancija za mlade ojačaju svoj rad sa institucijama podrške (odnosno lokalnim kancelarijama za mlade i organizacijama civilnog društva) u cilju otkrivanja problema i olakšanja nesmetanog i što lakšeg prelaska mladih iz NEET statusa na tržište rada, odnosno do svog zaposlenja
  • uvođenje dugoročnih programa izgradnje kapaciteta, u cilju povećanja kapaciteta lokalnih kancelarija za mlade koje bi se aktivno bavile potrebama mladih u NEET statusu (redovno prikupljanje podataka, analiza karakteristika i prepreka sa kojima se NEET mladi suočavaju pri stupanju na tržište rada bi trebalo da budu teme koje bi bile u delokrugu njihovog rada), što zahteva konsenzus i blisku koordinaciju državnih i lokalnih organa vlasti
  • proširivanje podrške na organizacije civilnog društva koje su aktivne i koje se aktivno bore protiv problema nezaposlenosti mladih, kao i one koje se bave razvojem tzv. mekih veština (kakve su npr. fleksibilnost odnosno prilagodljivost, veština upravljanja vremenom, timski rad, profesionalnost i slično)
  • ulaganje dodatnih napora u prepoznavanju onih mladih koji su u najvećem riziku da postanu NEET mladi zbog ranog napuštanja školovanja

Zaključci: Programi usmereni na NEET mlade & poboljšanje njihovih veština zapošljivosti

Održivost – programi koji su usmereni na NEET kategoriju mladih su u značajnoj meri određeni kapacitetima institucija koje ih sprovode, kao i samih lokalnih kancelarija za mlade. Neki od primera dobre prakse koje su učesnici fokus grupa naveli je aktivnost “učenje kroz rad”, koja se sprovodi na duži vremenski period, odnosno na duži rok. Predstavnici civilnog društva sugerisali su da se uspešne aktivnosti zasnovane na koordinisanim pristupima, koji istovremeno okupljaju lokalne institucije podrške, omladinske organizacije kao i privatni sektor.

Zahtevi programa potrebni za rešavanje problema NEET mladih – prilikom osmišljavanja programa koji bi bili efektni i efikasni u pogledu rešavanja mladih u NEET statusu, potrebno je uložiti dodatni napor da se i oni sami uključe i učestvujuu temi koja je za njih bitna.

U vezi sa ovom temom motivacije i želje za uključivanjem NEET mladih je korisna priča koju je izneo jedan učesnik fokus grupa. “Planirali smo da održimo obuku za mlade u okviru programa ERAZMUS, koji bi po završetku uključivao stažiranje u trajanju od 1 do 6 meseci u kompaniji u inostranstvu. Smatrali smo da je ovo odlična prilika za njih da steknu iskustvo, uče i povećaju mogućnost zapošljavanja. Međutim, niko od 20 učesnika se nije prijavio. Oni bi radije izabrali da rade u prodavnici brze hrane jer bi im to bilo poznatije.”

Ono što je ocenjeno kao efikasan model je model Sve na jednom mestu koji, kao sveobuhvatan model, uključuje nekoliko zainteresovanih strana – civilno društvo, privatni sektor, lokalne kancelarije za mlade i Nacionalnu službu za zapošljavanje. Ovaj model se pokazao efikasnim jer je kombinovao direktan pristup u privlačenju mladih u NEET statusu.

Zaključak jednog od učesnika fokus grupa je da “opštine koje se najefikasnije bave pitanjima i politikama mladih su takođe one koje su najviše razvile svoje lokalne institucije, omladinske organizacije, organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima mladih, omladinske klubove i lokalne kancelarije za mlade.”

Završne preporuke u okviru ovog dela u vezi sa NEET mladima su:

  • trebalo bi razviti aktivne mere tržišta rada u skladu sa digitalnom agendom EU kako bi se mladima u NEET statusu obezbedile digitalne veštine
  • model Sve na jednom mestu (koji je već implementiran u nekoliko opština) trebalo bi da bude uključen u ponudu usluga Garancija za mlade, jer se zasniva na mobilizaciji partnerstava i pružanju sveobuhvatne podrške mladima sa niskim kvalifikacijama.

Iz svega do sada navedenog, nije nam teško da zaključimo da su mladi u NEET statusu posebno osetljiva i ranjiva kategorija, kojoj je potreban prilagođen pristup kako bi se njihov položaj unapredio, a u cilju njihovog aktivnog uključenja i integracije u društvo.