Regionalni savet za saradnju (Regional Cooperation Council) sproveo je istraživanje „Preduzetništvo mladih, zapošljivost NEET mladih i veštine upravljanja karijerom kod mladih u Srbiji“, posvećeno analizi nekih od ključnih pitanja u vezi sa temom zapošljvosti mladih (posebno NEET kategorije mladih – not in employment, education or training), ali i institucionalnim okvirom omladinske politike u vezi uvođenja (tj. Implementacije) pilota Garancija za mlade kod nas.

Istraživanje je zasnovano na desk analizi, a predmet ispitivanja jeste bio položaj mladih na tržištu rada, postojeći strateški i institucionalni okvir koji oblikuje politike zapošljavanja mladih – kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, kao i analiza relevantnih izveštaja o zapošljavanju mladih u Evropskoj uniji, u regionu Zapadnog Balkana i u Srbiji.

U samom istraživanju su istaknuti neki od najvažnijih izazova sa kojima se suočavaju subjekti omladinske politike, prilikom pokušaja da poboljšaju i unaprede položaj mladih na tržištu rada. Samo neki od izazova sa kojima se oni susreću su:

• Ograničeni kapaciteti lokalnih kancelarija za mlade (linkovati tekst koji se time bavio)
• Nedovoljno iskorišćeni i/ili nerazvijeni kapaciteti lokalnih kancelarija za mlade
• Nedovoljno iskorišćeni i/ili nerazvijeni kapaciteti organizacija civilnog društva
• Nedostatak saradnje između različitih aktera (koji su svi zajedno uključeni u rešavanje pitanja mladih u NEET statusu)

Nalazi istraživanja pokazali su da je u znatnoj meri potrebno raditi na unapređenju kvaliteta i pristupa podršci mladima u upravljanju karijerom (poput karijernog savetovanja/karijernog vođenja odnosno profesionalne orijentacije, edukacije o preduzetništvu i načinima i prilikama za samozapošljavanje mladih – što su teme kojima smo se bavili u prethodnim tekstovima).

U istraživanju, tačnije na samom kraju istraživanja, date su preporuke kreatorima politika, koje su u posebnom fokusu imale subjekte omladinske politike. Kako bi se ciljevi nacionalne omladinske politike mogli spustiti na lokalni nivo, delotvorna omladinska politika (koja uključuje i obezbeđivanje adekvatne podrške za implementiranje programa Garancija za mlade) je neophodna i na nacionalnom i na lokalnom nivou.

Iz ovog razloga, istraživanjem je obuhvaćena procena kapaciteta lokalnih kancelarija za mlade, ispitivani su predstavnici/ce lokalnih organizacija civilnog društva, a takođe je rađena i desk analiza u cilju što boljeg prikupljanja podataka.

 

Rezultati istraživanja – ukratko 

Jedna od najznačajnijih preporuka iz istraživanja se odnosi na intenziviranje zajedničkih institucionalnih napora za izgradnju kapaciteta lokalnih subjekata omladinske politike. Ono što je neophodno jeste da se lokalne kancelarije za mlade ponovo integrišu i inkorporiraju sa lokalnom upravom, da ljudski resursi budu ojačani i da im opseg delovanja bude proširen. Takođe, preporuka je i da bi se pri utvrđivanju lokalnih akcionih planova za mlade trebalo voditi računa i posebno obratiti pažnju na načela kreiranja politika, zasnovanih na istraživanjima koja su već predviđena Zakonom o planskom sistemu.

Imajući u vidu da je politika zapošljavanja mladih pitanje (ili problem) kome je potrebno pristupiti iz ugla više aktera, odnosno da je multidisciplinarno pitanje, preporuka je da bi bilo potrebno dodatno ojačati učešće većeg broja aktera (uključujući modele koji su dali pozitivne i uspešne ishode, poput modela „Sve na jednom mestu“), kao i aktivno ušešće i doprinos organizacija civilnog društva.

 

Koji su glavni rezultati istraživanja?

Sve veći udeo neaktivne omladine je jedan od problema sa kojima se kreatori politika u Srbiji suočavaju. Najnoviji podaci pokazuju da je udeo mladih koji nisu zainteresovani za posao iznosi 4,4% između 15. i 24. godine, i 5,3% onih mladih koji imaju između 15 i 29 godina.

Desk istraživanjem se došlo do identifikacije institucionalnih napora koji su bili povećani, u pogledu jačanja preduzetništva i jačanja veština zapošljivosti u okviru nekoliko aktivnosti koje su pokrenute od strane aktera na nacionalnom i lokalnom nivou (uključujući Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo omladine i sporta, Nacionalnu službu za zapošljavanje, Udruženje poslodavaca Srbije, Stalnu skupštinu gradova i opština i Privrednu komoru). 

U kontekstu lokalnih kancelarija za mlade, u istraživanju su ispitivani njihovi kapaciteti (o čemu je bilo reči u jednom od prethodnih tekstova). Ono što je zaključeno u istraživanju jeste da položaj lokalnih kancelarija za mlade, u okviru lokalne administracije, ne ukazuje da su lokalni problemi mladih postavljeni kao prioritet u agendama lokalnog razvoja, za većinu opština.

Polovina analiziranih lokalnih kancelarija za mlade (KZM) nema sistematizovanu poziciju lokalnog koordinatora za mlade sa ugovorom o radu za stalno (odnosno ugovorom o radu na neodređeno vreme).

Zaključeno je i da kapaciteti lokalnih kancelarija za mlade za rad sa mladima u NEET statusu nisu dovoljni. Ono što su ispitani lokalni koordinatori KZM-ova izdvojili kao problem je nedostatak finansiranja. Takođe su ocenili i da su im potrebne aktivnosti izgradnje kapaciteta (poput obuka ili kurseva) u oblastima upravljanja projektima (65 procenata ispitanih je potvrdilo da postoji potreba za ovakvom vrstom obuke u kontekstu izgradnje kapaciteta), oblasti omladinske politike (skoro 48% – dakle gotovo polovina), oblasti digitalnih kompetencija (41%). 

U mnogim kancelarijama za mlade se smatra da je bavljenje pitanjem mladih u NEET statusu (mladi koji nisu zaposleni, nisu na školovanju niti na obuci) van njihovog delokruga aktivnosti. Tome u prilog govori činjenica da je više od 85% predstavnika/ca lokalnih kancelarija za mlade reklo da nemaju podatke o broju i strukturi (karakteristikama) mladih u NEET statusu u svojim lokalnim sredinama, a više od 40 procenata njih reklo je da ne održavaju nikakvu komunikaciju sa mladima iz ove (osetljive) kategorije.

Kada je reč o organizacijama civilnog društva, čiji su predstavnici u okviru istraživanja učestvovali u fokus grupama, intervjui koji su sa njima obavljeni su ukazali na neke od mera politike koje su se pokazale kao efikasne, u smislu dosezanja (outreach-ovanja) mladih. Na primer, model „Sve na jednom mestu“ – kao vid aktivnosti u kojoj učestvuje više zainteresovanih strana je istaknut od strane više predstavnika OCD, kao efikasan prilikom jačanja mogućnosti zapošljavanja NEET mladih. Ovaj model je istaknut kao efikasan iz razloga što kombinuje resurse lokalne administracije, privatnog sektora i civilnog društva. Takođe, prethodno iskustvo pokazalo je važnost uspostavljanja kontakata sa službenicima mesnih zajednica i važnost direktne komunikacije sa mladima, kako bi mladi u NEET statusu, odnosno osetljiva grupa mladih koja se ne školuje, nezaposlena je i nije na obuci, bili podstaknuti da izađu iz svoje tzv. Zone komfora i rade na unapređivanju mekih veština (fleksibilnost, timski rad, profesionalnost i slične…) pre nego što se uključe u obuke iz nekih specifičnih oblasti.

Kada je reče o zapošljivosti mladih u NEET statusu, kao jedan od najvećih problema istakao se problem nedostatka podataka o strukturi i karakteristikama mladih u NEET statusu kao i nemogućnost institucija da dopru do njih i uspostave dvosmernu komunikaciju. Sve ovo zajedno predstavlja neke od glavnih izazova i prepreka u pogledu mogućnosti zapošljavanja NEET mladih.

Takođe, nedostatak saradnje u kontekstu aktivnosti od strane više aktera – ocenjen je kao važno pitanje. Zaključeno je da samo proaktivna saradnja između Nacionalne službe za zapošljavanje i drugih aktera (uključujući lokalne kancelarije za mlade i udruženja mladih, Centre za socijalni rad i civilno društvo) može povećati šanse za uspešan prelazak odnosno stupanje NEET mladih na tržište rada.. Isto tako, mobilnost mladih u Srbiji je na niskom nivou što predstavlja dodatni izazov koji ograničava efikasnost politika. Praksa otkrivanja mladih koji su u riziku da stupe u NEET status nije razvijena. U fokus grupama je zaključeno da postoji veliki broj mladih koji (rano) napuštaju školovanje, a posebno oni na kraju osnovne škole ili na početku srednje škole, odnosno srednjeg obrazovanja.

Kada je reč o lokalnim institucijama za mlade, neke od glavnih prepreka za sprovođenje lokalnih politika za mlade koje bi bile efikasne se odnose na finansiranje i nedostatak dostupnih instrumenata lokalnih politika za mlade. Prema istraživanju koje je KOMS sproveo (Lokalna omladinska politika u Srbiji), 36% lokalnih opština nema budžet za sprovođenje omladinske politike. Isto tako, veoma je mali i ograničen broj onih jedinica lokalne samouprave koje poseduju sve instrumente potrebne kako bi se lokalna omladinska politika sprovodila. 

 

Preporuke  za kreatore politika

Dobijeni rezultati istraživanja Regionalnog saveta za saradnju poslužili su kao polazna osnova za kreiranje preporuka za kreatore politika, koje bi mogle doprineti efikasnijoj implementaciji odnosno uvođenju Garancija za mlade. 

Fokus istraživanja bio je na akterima omladinske politike – posebno na lokalnim kancelarijama za malde – kao delu lokalne administracije, MOS-u (Ministarstvu omladine i sporta), mladima i omladinskim organizacijama. Preporuke do kojih se došlo se uglavnom odnose na unapređenje kapaciteta ovih aktera u vidu komplementarne podrške Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja – koji imaju vodeću ulogu u implementaciji Garancija za mlade.

Preporuke su struktuirane u 5 celina:

1. Jačanje kapaciteta lokalnih kancelarija za mlade
2. Institucionalne promene na lokalnom nivou
3. Upravljanje javnim politikama i prikupljanje podataka
4. Uspostavljanje međuinstitucionalne saradnje
5. Jačanje postojećih mera politike i uvođenje novih

 

Jačanje kapaciteta lokalnih KZM

U okviru ove celine predložene su sledeće mere:

• Postavljanje minimalnih zahteva/standarda rada koje bi KZM trebalo da poštuju u pogledu politike za mlade i mladih u NEET statusu. Lokalne kancelarije za mlade trebalo bi da imaju podatke o broju, strukturi i karakteristikama mladih u NEET statusu u svojim opštinama, da razvijaju i prate politike čiji je cilj poboljšanje njihovog statusa (uključujući i jačanje njihove mogućnosti zapošljavanja), kao i da održavaju kontakte sa najrelevantnijim zainteresovanim stranama „na terenu“. Minimalni standardi rada bi trebalo da budu deo lokalnih akcionih planova za mlade, kao glavnih lokalnih strateških dokumenata koji sadrže pitanja omladinske politike.

• Sprovođenje obuka za koordinatore lokalnih KZM. Preporuka je da bi koordinatorima lokalnih KZM-ova trebalo obezbediti podršku za sticanje znanja i veština u vezi sa radom sa mladima u NEET statusu.

• Razvoj/prilagođavanje lokalne infrastrukture potrebne za okupljanje mladih (uspostavljanje adekvatno opremljenih lokalnih omladinskih centara, klubova i sličnih prostorija). Preporuka je da bi lokalne opštine trebalo da razmotre postavljanje/adaptaciju prostorija, koje bi mogle da se koriste u svrhu organizovanja obuka/kurseva i sličnih događaja, u cilju jačanja veština mogućnosti zapošljavanja i okupljanja.

 

Institucionalne promene na lokalnom nivou

Kada je reč o drugoj po redu celini u preporukama su se našle:

• Uspostavljanje pozicije koordinatora lokalne KZM sa ugovorom za stalno. Ova preporuka je važna kako lokalni koordinatori ne bi zavisili od lokalnih političkih promena i/ili institucionalnih reorganizacija.

• Povećanje broja zaposlenih u lokalnim KZM. Praksa zapošljavanja jedne osobe u lokalnoj KZM ne omogućava bavljenje brojnim problemima sa kojima se mladi u lokalnim sredinama suočavaju. Prema primerima dobre prakse, u malim opštinama potrebno je najmanje 2, a velikim opštinama i gradovima najmanje 3 ili 4 zaposlena kako bi adekvatno mogli da se bave pitanjima lokalne omladinske politike, zavisno od prioriteta.

 

Upravljanje javnim politikama i prikupljanje podataka

U okviru ove celine preporuke su da bi lokalne samouprave trebalo da reformišu postojeći pristup na sledeće načine:

• Usvajanjem obavezne prakse praćenja i evaluacije lokalnih akcionih planova (LAP-ova) za mlade, u skladu sa zahtevima Zakona o planskom sistemu. 
• Redovnim prikupljanjem podataka u vezi sa mladima u NEET statusu (uključujući neaktivne mlade, van evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje). Preporuka je da bi trebalo obezbediti podatke o mladima u NEET statusu i to ne samo u smislu njihovog broja, već i njihovu strukturu (s obzirom na starost, socio-ekonomske karakteristike – poput nivoa obrazovanja, mesta stanovanja, kvalifikacija i slično), omladinu sa invaliditetom i slično. 
• Usvajanje proaktivnog pristupa u komunikaciji sa mladima iz lokalnih zajednica i organizacijama civilnog društva koristeći kanale digitalne komunikacije i direktne kontakte. 

 

Uspostavljanje međuinstitucionalne saradnje

U okviru ovog segmenta, napisano je nekoliko preporuka koje bi trebalo usvojiti u cilju uspostavljanja efikasnih institucionalnih veza između lokalnih aktera omladinske politike:

• Mapiranje i analiza zainteresovanih strana. Preporuka je da bi lokalne KZM trebalo da sprovedu analizu zainteresovanih strana, kako bi se na taj način stekla jasna slika o zainteresovanim stranama koje bi mogle doprineti postizanju ciljeva omladinske politike. 
• Uspostavljanje institucionalnih veza i saradnje između lokalne opštine (lokalnih KZM) i lokalnih filijala NZS. Preporuka je da bi aktivnu saradnju trebalo dogovoriti na najvišem nivou (između MOS – NZS – lokalne opštine i/ili SKGO kao asocijacije lokalnih opština), te da bi se razmenom podataka o nezaposlenim/neaktivnim mladima mogao ostvariti zajednički interes.
• Uspostavljanje institucionalnih veza između lokalne opštine (lokalne KZM), privatnog sektora i organizacije civilnog društva. U kontekstu implementacije Garancija za mlade, lokalne KZM bi trebalo da raspolažu informacijama o aktivnim OCD koje se bave pitanjima nezaposlenosti mladih, i koje bi mogle da pruže podršku u izgradnji kapaciteta.
• Modifikovanje godišnjih Poziva za lokalne KZM i OCD koje su objavili MOS i omladinska udruženja na nacionalnom nivou. Preporuka je da bi bilo potrebno promeniti sadašnju praksu kako bi bili pruženi podsticaji za međuinstitucionalnu saradnju.
  

Jačanje postojećih mera politike i uvođenje novih

U okviru pete i poslednje oblasti predložene su:

• Aktivne mere tržišta rada. Na ovaj način moglo bi biti sprečeno da osetljivije podgrupe mladih budu (potpuno) isključene sa tržišta rada, zbog specifičnosti prepreka sa kojima se suočavaju. 
• Karijerno vođenje i savetovanje. Preporuka je da bi učešće u podršci za karijerno vođenje trebalo da bude obavezno za srednjoškolce. Takođe, preporučeno je da bude razvijen nacionalni informacioni sistem koji bi sadržao sve važne i relevantne informacije u vezi sa veštinama, zanimanjima i mogućnostima neformalnog i formalnog obrazovanja. 
• Jačanje preduzetničkih veština. Preporučeno da postojeće preduzetničko obrazovanje bi trebalo da bude izmenjeno (modifikovano) u cilju stimulisanja ambicioznih preduzetnika, uz pomoć podrške poslovanju, biznis inkubatorima i novim preduzećima.

 

Za kraj, na osnovu svih dosadašnjih tekstova u okviru serijala posvećenog širokom pitanju zapošljavanja mladih, možda i ključni zaključak se odnosi na neophodnost saradnje predstavnika institucija i mladih direktno – jer niko sem njih samih ne zna šta im je tačno potrebno i na koji način im najispravnije pristupiti.