Svi oni koji se bave poboljšanjem položaja LGBTI+ zajednice iz aktivističkog spektra znaju da pred mesec maj postoji period velikih priprema, smišljanja i organizovanja aktivnosti – u susret Svetskom danu borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije, koji se obeležava 17. maja.
Ovaj datum je izabran za obeležavanje iz razloga što je 17. maja 1990. godine, odlukom Svetske zdravstvene organizacije, homoseksualnost skinuta je sa liste patoloških pojava. Prvo obeležavanje ovog dana je bilo 2005. godine, kada su organizacije poput Internacionalne Gej i Lezbejkse Asocijacije (ILGA), Svetskog kongresa LGBTI+ Jevreja i Koalicije Lezbejki iz Afrike, potpisali dokument po kome podržavaju ’’IDAHO’’ inicijativu, odnoso inicijativu za usvajanje 17. maja kao Svetskog dana borbe protiv homofobije (International Day Against Homophobia). Tek nekoliko godina kasnije, radi postizanja veće inkluzivnosti, bifobija i transfobija se dodaju u zvaničan naziv datuma, tako da on dobija svoj finalni oblik – IDAHOBIT (International Day Against Homophobia, Biphobia and Transphobia).
Iako datum za cilj ima podizanje svesti o diskriminaciji, nasilju i opresiji s kojima se LGBTI+ zajednica svakodnevno susreće, on takođe daje i priliku za reflektovanje napretka koji je napravljen u proteklih nekoliko godina. Srbija, kao zemlja u kojoj se i dalje većinski poštuju tradicionalne ili patrijarhalne vrednosti, kao i srpsko društvo koje retko prihvata ’’sve što dođe sa zapada’’, kako se često homoseksualnost kod nas karakteriše, i dalje nema regulisan zakon o istopolnim zajednicama koji bi istopolnim parovima pružio pravno prepoznavanje, mogućnost za zajedničko podizanje kredita, usvajanje dece ili posete u bolnicama. Srbija je, pre samo desetak godina, u momentima kada su se u drugim evropskim državama ovakvi zakoni već usvajali, imala jedan od najkrvavaijih Prajdova, gde je nekoliko hiljada huligana pravilo nerede na ulicama i onemogućavalo bezbedno održavanje parade Ponosa. Sama parada je, nekoliko puta i bila proglašena neustavnom. Od 2014. godina, Prajd se u Srbiji održava mirno i bez većih incidenata, dok će se 2022. godine, po prvi put u jugoistočnoj Evropi održati u Beogradu i EuroPride – Prajd na Evropskom nivou.
Jedan od napredaka koje beležimo jeste i uspešan rad Prajd Info Centra, koji od 2018. godine je stalno otvoren u jednoj od najprometnijih ulica u Beogradu. Ne samo da se dugina zastava vijori centrom glavnog grada, već i zajednica može učestvovati u radionicama i predavanjima koja za cilj imaju edukaciju i poboljšanje položaja LGBTI+ zajednice. Beograd Prajd takođe i broji tim volontera i volonterki, koji pomažu u implementaciji takvih aktivnosti.
Neki od njih o svom iskustvu kažu:
’’Moje volontiranje se bazira na principima osnovnih prava koja pripadaju svima. Nepravda koja se dešava me tera na akciju. Smatram da je najdelotvorniji put preko edukacije kako zajednice tako i ljudi van nje.’’
’’Volontiram zbog raznovrsnih ljudi punih razumevanja i poštovanja sa kojima sam postao i prijatelj. Prajd info centar je jedno od retkih mesta u kojima se osećam sigurno zbog moje seksualnosti i rodnog indetiteta. Preko volontera i volonterki iz prajd info centra sam saznao za razne organizacije koje će mi doneti prilike za profesionalnu usavršavanje u kasnijem životu’’.
’’Živim u maloj sredini gde ljudi pretežno konzervativni i manje tolerantni po pitanju različitosti. Kao kvir osoba u takvom okruženju doživljavao sam često diskriminaciju i brojne probleme. Situacije do kojih sam dolazio i do kojih dan danas dolazim zbog svoje različitosti su mi rodile želju da uradim nešto korisno za svoju zajednicu. Prijatelj mi je rekao za volontiranje u Prajd info centru i evo već par meseci volontiram. U međuvremenu sam stekao brojna poznanstva tokom volontiranja, naučio dosta korisnih stvari vezano za svoju zajednicu, stekao neke radne navike, razvio timski duh i proveo fino vreme na brojnim događajima PIC-a.’’
’’Volontiram zbog mogucnosti da napravim nešto za zajednicu,s teknem zivotno iskustvo i naravno steknem nove prijatelje. IDAHOBIT za mene predstavlja dan tokom kojeg se prisećam svih pokreta, protesta i aktivizma koji nas je doveo ovde gde jesmo i želim da budem makar mali deo takvog dostignuća.’’
’’PIC me oraspoloži kad god da dođem – pogotovo tokom IDAHOBIT-a. Čini me srećnom, zadovoljnom i pozitivnijom. Kome god da se obratite, svako vam pomogne i da neki savet. Volonteri i volonterke su uvek tu za razgovor sa LQBTQ+ ljudima. Ljudi u njemu su stvastveniji i pošteniji. Glavni razlog mog volontiranja jeste da naučim vezano za priču o ovim ljudima, mestu i seksualnoj orijentaciji. Nikad nisam mrzela ljude koji su pripadnici ove zajednice.’’
Iako nas i dalje čeka dug put do potpunog prihvatanja, inkluzije i društva u kome se anti-diskriminacija poštuje kao jedna od najviših vrednosti – nastavićemo da kreiramo inkluzivniju i sigurniju sredinu za sve mlade u Srbiji, ma koje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. Srećan nam dan borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije!
Izvor: Prajd Info Centar