Kao što smo videli u prethodnim tekstovima, važnost uvođenja odnosno implementacije programa Garancija za mlade bi bilo od velikog značaja, pogotovo za mlade.

Garancije za mlade (Youth Guarantee) postoje i sprovode se na nivou članica Evropske unije i odnose se na program usmeren na mlade, pri kojem bi institucije svakoj mladoj osobi koja se prijavi trebalo da obezbede kvalitetnu ponudu za zapošljavanje, nastavak obrazovanja, praksu ili obuku.

Takođe smo i u više navrata pominjali i govorili o tome koliki je zapravo problem nezaposlenost mladih i koje sve posledice ovakav položaj mladih ima.

Kada je reč o Garancijama za mlade, ne bi trebalo izgubiti iz vida da je za funkcionisanje ovog programa neophodno da postoji saradnja različitih aktera: poslodavaca i predstavnika biznis sektora, predstavnika i predstavnica nacionalnih službi za zapošljavanje, predstavnika/ca organizacija civilnog društva – uključujući i OCD mladih i za mlade.

 

Šta kažu istraživanja?

Regionalni savet za saradnju (Regional Cooperation Council) sproveo je u prethodnom periodu istraživanje koje se zove „Preduzetništvo mladih, zapošljivost NEET mladih i veštine upravljanja karijerom kod mladih u Srbiji“, koje se bavi analizom nekih od ključnih pitanja u vezi sa temom zapošljvosti mladih kao i institucionalnim okvirom omladinske politike u vezi uvođenja (tj. Implementacije) pilota Garancija za mlade kod nas.

Ovo istraživanje je zasnovano na desk analizi i ispitivan je trenutni položaj mladih na tržištu rada, kao i postojeći strateški i institucionalni okvir koji oblikuje politike zapošljavanja mladih – kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, a takođe su analizirani i relevantni izveštaji o zapošljavanju mladih u Evropskoj uniji, u regionu Zapadnog Balkana i u Srbiji.

Ovo istraživanje je od velikog značaja jer nudi uvid u trenutno stanje, ali i nudi preporuke za poboljšanje postojećeg stanja i konkretne korake za preduzimanje kako bi ovaj cilj bio postignut.

U okviru istraživanja su organizovane fokus grupe sa predstavnicima odnosno predstavnicama lokalnih kancelarija za mlade, kao i predstavnika/predstavnica organizacija civilnog društva, sa kojima je sprovedeno 10 dubinskih intervjua. Sve ove metode su korišćene u cilju dolaska do podataka i mapiranja izazova sa kojima se suočavaju subjekti koji se bave omladinskom politikom na dnevnom nivou, čiji je zajednički cilj poboljšanje položaja mladih na tržištu rada.

Istraživanje je pokazalo da postoji prostor za veće uključivanje organizacija civilnog društva koje bi mogle da imaju i veću i važniju ulogu, pogotovo u dosezanju NEET mladih (o kojima smo pisali u prethodnom tekstu). O temi NEET kategorije mladih je bilo reči u prethodnim tekstovima, ali ono što je najvažnije zapamtiti u vezi sa ovom osetljivom grupom mladih jeste da termin NEET mladih se odnosi na grupu mladih koji nisu na školovanju, na obuci ili

Kao osetljivoj grupi mladih, u cilju poboljšanja njihovog položaja potrebno je pristupati smišljeno, racionalno i prilagođeno njima. Jedna od preporuka pomenutog istraživanja je i da bi u mere i programe čiji bi cilj bilo unapređenje zapošljivosti i položaja NEET mladih trebalo uključiti upravo njih – jer niko bolje od njih samih ne bi znao iz prve ruke koji su to izazovi i problemi sa kojima se čak i svakodnevno susreću.

 

Intervjui – šta kaže iskustvo?

Upravo iz potrebe da se mladima u NEET statusu pristupi prilagođeno, proaktivno i inovativno kroz rešenja koja bi uključivala direktan pristup, sprovedeno je 10 dubinskih intervjua sa predstavnicima civilnog društva – kao subjektima koji bi bili uključeni u aktivan rad za unapređenje položaja NEET mladih.

Od deset intervjuisanih predstavnika/predstavnica organizacija civilnog društva (OCD) – troje deluju u južnoj i istočnoj, troje iz Šumadije i zapadne Srbije, troje iz Beograda i jedan iz Novog Sada ali aktivni na teritoriji cele Srbije.

Cilj ovih intervjua je bio da pruže detaljniju sliku o pristupima koje su organizacije civilnog društva koristile kako bi doprle odnosno dosegle do mladih u NEET statusu i sa njima stupile u kontakt. Kroz intervjue su dobijena dodatna saznanja o praksama koje su se pokazale efikasnim u razvijanju veština NEET mladih kao i poteškoćama koje su predstavnici i predstavnice OCD imali na terenu. Kako bavljenje pitanjima i problemima nezaposlenosti mladih (generalno, a posebno mladih iz NEET kategorije) zahteva i iziskuje izuzetno razvijene kapacitete organizacija civilnog društva, cilj sprovedenih intervjua je bio i kako bi se procenile potrebe i kapaciteti civilnog društva u borbi sa nezaposlenošću mladih, uključujući i neke od najosetljivijih podgrupa mladih, poput NEET mladih.

Ono što su ispitanici i ispitanice istakli kao veoma važno jeste to da je potrebno imati prilagođen pristup ukoliko postoji namera za privlačenjem specifičnih podgrupa mladih u NEET statusu. Tačnije – terenski rad se pokazao kao  najefikasniji pristup, uzimajući u obzir dopiranje i dosezanje do nekih od najosetljivijih neaktivnih mladih.

Govoreći o ovoj temi, zanimljivo je zapažanje jednog od ispitanika koji je rekao: „Prilazimo im direktno na mestima gde provode svoje slobodno vreme.“ Kroz ovu konstataciju zbog čega se terenski, direktni pristup smatra najefikasnijim.

Sa druge strane, nedostatak pristupa koji bi podrazumevao terenski rad je ocenjen kao jedan od glavnih razloga neuspeha čak i onih aktivnosti koje su bile veoma dobro osmišljene – iz razloga što ciljna grupa mladih nije uspela da obuhvati mlade iz najosetljivijih grupa, kojima je inicijalno i trebalo da se bavi.

Jedan ispitanik, odnosno predstavnik organizacije civilnog društva rekao je da ima utisak da ne dopiru do „pravih mladih u NEET statusu“, već da se većina organizacija civilnog društva bavi zainteresovanim mladima.

U kontekstu primera dobrih praksi ubraja se i model „sve na jednom mestu“ (one-stop-shop), koji se ispostavio kao izuzetno efikasan vid aktivnosti u cilju jačanja i poboljšanja zapošljivosti određenih podgrupa mladih, a posebno onih koji žive u ruralnim područjima. Ono što može biti posmatrano kao dodatni izazov i mana ovakvog pristupa jeste to da ne bi trebalo izgubiti iz vida da ovakvi modeli zahtevaju pripremne aktivnosti – imajući u vidu da neki mladi u NEET statusu nemaju osnovne digitalne veštine, ili ne poznaju engleski jezik i slično…

U prilog ovoj činjenici svedoči i izjava jedne od ispitanica: „Doživela sam situaciju u kojoj se 20 mladih suočilo sa ozbiljnim poteškoćama u povezivanju sa ZOOM platformom. Tada sam shvatila da jedna devojka, na primer, ne zna ni reč engleskog, čak ni jednostavne reči kao što su download ili OK“.

Ovakve i slične probleme treba imati na umu prilikom osmišljavanja aktivnosti u cilju poboljšanja položaja NEET mladih.

Kada je reč o najvećim koristima modela Sve na jednom mestu, svakako treba pomenuti onu koja se odnosi na uključivanje različitih lokalnih aktera, uključujući i lokalnu samoupravu, čime bi bila omogućeno kreiranje integrisane usluge – uključujući socijalnu podršku i zdravstvenu podršku i druge bitne usluge.

Govoreći o dodatno ugroženim grupama, treba pomenuti da su to mladi u ruralnim područjima, a posebno mlade žene. Neki od predstavnika/ca OCD navelo je da su službenici/ce u mesnim zajednicama posebno važni u dosezanju mladih iz osetljivih grupa.

Jedan od ispitanika u fokus grupi je rekao da je putem kontakta sa službenicima lokalne mesne zajednice uspeo da stupi i u direktni kontakt sa mladima u NEET statusu – u suprotnom, ne bi bili u mogućnosti da dođu do ovih mladih kroz uobičajene mehanizme. Nakon održane obuke o mekim veštinama koje je organizovala ova organizacija civilnog društva, mladi koji su ovu obuku prošli su potom započeli praksu u lokalnim kompanijama, nakon koje su neki od njih bili zaposleni, a drugi imali uspostavljen kontakt sa filijalom Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) u svom gradu. Slikovito, kroz ovaj primer vidimo između ostalog i to koliko je važno da predstavnici lokalnih vlasti imaju podatke o mladima u NEET statusu u svojim zajednicama.

Govoreći o mekim veštinama koje su uvek potrebne prilikom zaposlenja ili prakse, a koje se odnose npr. na fleksibilnost tj. prilagodljivost određenim situacijama ili kolektivu, kao i veština upravljanja vremenom, timski rad, profesionalnost i druge, važno je posebno napomenuti u kontekstu mladih u NEET statusu jer bi im razvijanje ovih veština bilo izuzetno značajno kako bi iz NEET statusa i mogli da izađu.

Razumljivo je da mladi iz ove osetljive grupe imaju određenu zadršku kada je reč o razvijanju samopouzdanja i napuštanja zone komfora. Iz ovog razloga bi model Sve na jednom mestu trebalo da kombinuje pripremne aktivnosti (razvoj intelektualnih veština, praćen razvijanjem specifičnih veština potrebnih za posao) i jačanje preduzetničkih ili tehničkih veština povezanim sa traženjem posla.

Izvor vizuala: FreePik

U pomenutom istraživanju Regionalnog saveta za saradnju, studentske odnosno učeničke kompanije su navedene kao dobar primer podsticanja razmene iskustava i znanja među mladima koji su bili, i onima koji su trenutno u NEET statusu. U ovom kontekstu, mladi koji su u prošlosti bili u NEET statusu pružaju mentorsku podršku i dele svoja iskustva – kako su uspešno prevazišli prepreke i postali konkuretni na tržištu rada, odnosno pronašli posao.

Još neki od načina za dopiranje do NEET mladih, iz iskustva organizacija civilnog društva su bilbordi – u nekim lokalnim zajednicama su bilbordi korišćeni kao mehanizam i način za dosezanje i pokazali su se efikasnim u smislu zainteresovanosti lokalnog stanovništva.

Ono što bi dodatno moglo biti korisno u kontekstu osmišljavanja mera dosezanja i aktivacije su i pojedinačne karakteristike lokalne zajednice odnosno njenog ekonomskog razvoja i prednosti koju zbog toga određena lokalna zajednica ima. „S obzirom na to da naša lokalna privreda ima komparativne prednosti u preradi hrane (npr. voća) i industriji metala, uspostavili smo kontakte sa lokalnim kompanijama kako bismo stekli znanje o potrebnim profilima poslova i mogućnostima za razvoj specifičnih programa prekvalifikacije. Što se tiče mera samozapošljavanja u oblasti poljoprivrede, bila nam je potrebna spoljna podrška lokalnih vlasti ili kompanija uz uspostavljanje izgradnje kapaciteta, obuke i tako dalje…“ – rekao je jedan od učesnika fokus grupa.

Generalni utisak je da je za uspešne aktivnosti potrebno da budu propraćene multisektorskim pristupom i saradnjom lokalnih aktera sa organizacijama civilnog društva – jer se na taj način može obezbediti kombinacija jačanja veština zapošljivosti sa uklanjanjem prepreka koje mlade sprečavaju da pristupe odnosno da uđu na tržište rada. Ovo se ogleda i u onome što je učesnik FG rekao: „Programi koji su kombinovali podatke o deficitarnim poslovima na lokalnom tržištu rada dobijene od lokalnih institucija, posebno lokalnih kompanija i lokalne filijale NSZ i obuke prekvalifikacije, kurseve i prakse, pokazali su se veoma efikasnim“.

Iz svega navedenog vidimo da postoje određeni kapaciteti OCD, ali da je potrebno dodatno raditi na njihovom unapređivanju.

 

Kakvi su kapaciteti organizacija civilnog društva da se bave pitanjima nezaposlenosti mladih?

Ono što je u ovom odeljku istraživanja Regionalnog saveta za saradnju rečeno jeste da je ključni problem OCD koje se bave mladima u NEET statusu zapravo nedostatak finansiranja – što samo po sebi nas vodi do pitanja održivosti. Svima nam je poznata činjenica da je za efikasne i uspešne aktivnosti potrebno da postoji kontinuitet u njihovom sprovođenju, odnosno da postoji sprovođenje na duži rok (održivost). Jedan od ispitanika u FG rekao je: „Potrebno nam je finansiranje programa i aktivnosti čiji je cilj jačanje veština mladih koje se traže na tržištu“.

Takođe, ispitanici i ispitanice u fokus grupi su izdvojili kao problem i to što postoji nedostatak organizacija koje se bave mladima koji su dugoročno u NEET statusu. To na neki način predstavlja začarani krug jer je lokalnim OCD potrebno da imaju održivo finansiranje, kako bi mogli da rade na razvoju kapaciteta, a dobijanje bespovratnih sredstava ponekad zavisi od već uspostavljenih kapaciteta.

Sve ove činjenice – od nedovoljnih kapaciteta lokalnih organizacija civilnog društva, odsustva podrške od strane lokalnih institucija kao i ograničenost u izvorima finansiranja – zahtevaju se i postavlja se pitanje alternativnih pristupa izgradnji kapaciteta.

Ono što su učesnici/ce fokus grupa izdvojili kao potencijalno rešenje je jačanje prakse umrežavanja i učenje od onih organizacija civilnog društva koje imaju većeg iskustva.

Jedan od ispitanika je takođe rekao da se može primetiti trend rasta interesovanja OCD za bavljenjem pitanjima zapošljavanja mladih i rekao da bi organizacije civilnog društva zbog svoje fleksibilnosti i prilagodljivosti mogle da dopru do najosetljivijih grupa mladih.

Važno je reći da se i oblast odnosno činjenica da postoji deficit omladinskih radnika nešto što predstavlja oblast za unapređenje kapaciteta lokalnih OCD, koji bi mogao uticati na kvalitet realizovanih intervencija.

 

Koji su ključni faktori uspeha i prepreke u radu sa mladima u NEET statusu – iz perspektive organizacija civilnog društva

Predstavnici/ce organizacija civilnog društva koji su učestvovali/e u fokus grupi su rekli da je nedovoljna saradnja sa lokalnim akterima, loše osmišljeni pozivi za projekte i nedostatak dostupnih podataka o NEET mladima neki od glavnih problema koji utiču na (ne)uspeh intervencija za zapošljavanje mladih.

U pomenutom istraživanju RCC-ja rečeno je da je za uspeh organizacija civilnog društva potrebna njihova saradnja sa subjektima omladinske politike i politike zapošljavanja na lokalnom nivou – pod time uključujući savete za karijerno vođenje i karijerno savetovanje (na ovu temu smo pisali u prethodnim tekstovima), regionalne razvojne agencije, Nacionalnu službu za zapošljavanje…

Oni su takođe naveli da, prilikom poziva da učestvuju u procesima kreiranja politika – kroz javne rasprave i članstvo u radnim grupama, često formalno učestvuju bez mogućnosti da pruže suštinski uticaj na razvoj politika. Zaključeno je da bi lokalne vlasti trebalo da budu više uključene u podršku lokalnim inicijativama, koje predvode civilno društvo i lokalne omladinske institucije – i to ne samo kroz pružanje finansijske podrške, već i olakšavanjem procesa i povezivanjem lokalnih aktera.

Takođe, predstavnici/ce OCD su rekli da je od velikog značaja da postoje uporedni podaci o broju NEET mladih i njihovim karakteristikama (uključujući i specifične podgrupe mladih u NEET statusu).

Svi ovi dobijeni podaci, kroz istraživanje i razgovore u fokus grupama, mogu poslužiti kao dobar vodič za kreiranje konkretnih mera i politika koje bi mogle doprineti unapređenju položaja mladih u NEET statusu – što bi svakako trebalo da bude fokus kreatora politika.