Kada govorimo o Prvom maju, većini ljudi prvo padne napamet da je to neradan dan. Ali to nije jedino važno čega bi trebalo da se setimo kada govorimo, pišemo i razgovaramo o Prvom maju. 

Prvi maj se proslavlja kao praznik rada, kako bi se odala počast borbama i dostignućima radničkih pokreta koji su se borili za prava radnika. 

Važno je da se na ovaj dan prisetimo nekih podataka, statistika i važnosti poštovanja radnih prava svih ljudi, a mladih pogotovo uvek i svuda. 

U našoj zemlji, nezaposlenost mladih je jedan od najvećih problema sa kojima se suočavamo. Čak 115.000 mladih je, po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, nezaposleno – a to je u procentima 21% od ukupnog broja nezaposlenih ljudi u našoj zemlji. 

Iako je ovo problem koji zahteva dugoročno, održivo rešenje – za njegovo postizanje je potrebno mnogo vremena, truda, rada ali i ulaganja. Jedan od potencijalnih načina za ublažavanje problema nezaposlenosti mladih je uvođenje programa Garancija za mlade u našoj zemlji. 

U prethodnim tekstovima je bilo reči o programu Garancija za mlade, koji se sprovodi na nivou članica EU i koji predstavlja političku obavezu države da mladima obezbedi kvalitetnu ponudu za zapošljavanje, nastavak obrazovanja, praksu ili obuku. Program Garancija za mlade je primer intervencije u okviru koje se mladima koji su neaktivni i nezaposleni pristupa kroz saradnju različitih sektora i socijalnih partnera, uključujući i organizacije civilnog društva – kako bi se postigao cilj održive integracije (prelaska) mladih na tržište rada. 

Krovna organizacija mladih Srbije učestvuje u procesu implementacije Garancija za mlade kroz učešće u Koordinacionom telu za izradu i praćenje sprovođenja Plana implementacije Garancije za mlade i učešća u Stručnoj grupi Koordinacionog tela. Ovaj proces je veoma važan i učešće različitih aktera na rešavanju i ublažavanju problema nezaposlenosti mladih je neophodan.

Šta je sa mladima koji su zaposleni?

Važno je i ispitati kakva su razmišljanja, položaj i potrebe onih mladih koji su zaposleni. Pre svega – da li su zadovoljni uslovima rada, radnim vremenom, platom?  

Ova pitanja smo istraživali u upitniku za potrebe Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih 2021. godine.  

Mlade smo pitali koliko su zadovoljni trenutnim poslom, a skoro polovina njih je rekla da su uglavnom zadovoljni. Ovakav podatak je ohrabrujuć pokazatelj kada govorimo o položaju mladih na tržištu rada. 

Takođe smo istraživali koji su to faktori koje mladi smatraju važnim kada je reč o zaposlenju. Nije iznenađujuće, plata je jedan od najvažnijih faktora, a zatim i mogućnost napredovanja i radno vreme. 

Pitali smo mlade i koliku platu smatraju dovoljnom za pristojan život. 

Gotovo polovina njih (49%) rekla da je da bi to bila plata između 80 i 100 hiljada dinara. Prema poslednjim dostupnim podacima, prosečna NETO zarada (bez poreza i doprinosa) u februaru 2022. godine iznosila je 70 hiljada dinara. Ovakvo razilaženje očekivanja i realnosti u pogledu plate može biti dobro objašnjenje zbog čega su mladi u Srbiji nezadovoljni životnim standardom. 

Došli smo i do podataka o tome šta mladi smatraju da je bitno prilikom zaposlenja. Poražavajuće je to što mladi veruju da su za dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti, članstvo i aktivizam u političkoj partiji, a tek onda adekvatno formalno ili neformalno obrazovanje. 

Da prevedemo priču na praktičan deo – kada bi tvoja radna prava bila kršena, da li bi znao/znala šta to podrazumeva? 

Radna prava se odnose na pravne norme koje uređuju odnos zaposlenih i poslodavaca. Najvažniji zakon iz ove oblasti je Zakon o radu, koji određuje minimum prava koji je radniku/ci zagarantovan. Taj minimum prava se odnosi na to da je poslodavac dužan da isplati zaradu, obezbedi uslove rada koji su u skladu sa zaštitom života i zdravlja na radu, zaposlenom obezbedi da obavlja poslove koji su utvrđeni ugovorom o radu. 

Takođe, kada govorimo o radnim pravima, ne možemo da ne pomenemo da se u dostojanstven rad ubraja maksimalno osmočasovno radno vreme, bezbedni uslovi za rad, obavljanje poslova u okvirima koji su određeni ugovorom o radu, koji potpisuju i poslodavac i zaposleni. Važno je i poštovanje prava na odmor – tj. kada si zaposlen/a najmanje 6 sati dnevno, pauza bi trebalo da traje minimum 30 minuta. 

Važno je da svaka mlada osoba zna, pored obaveza koje ima na radnom mestu, bude svesna i toga koja prava imaju. 

Ovakvi podaci nas podsećaju da je svakog dana, ali posebno simbolično na Međunarodni praznik rada, važno da porazmislimo i preispitamo u kakvom su položaju mladi na tržištu rada i da nastavimo da radimo i zalažemo se za poboljšanje ove važne oblasti.

Autorka teksta: Danijela Nikolić