Već je opšte poznata činjenica da je nezaposlenost jedan od problema broj jedan sa kojima se mladi danas suočavaju – stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji je tri puta veća u odnosu na ostatak populacije.

U prethodnim tekstovima smo se bavili temama preduzetništva kod mladih – na primer, koje su prednosti započinjanja sopstvenog posla, kako izgleda biti mladih preduzetnik, šta je profesionalna orijentacija, šta sve ona obuhvata i kako mlada osoba može do nje da dođe.

Statistički podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije pokazuju da od ukupnog broja stanovnika, mladi čine 10% stanovništva, a stopa nezaposlenosti mladih (15-24 godine) u 2020. godini je iznosila gotovo 21 procenat.

Pored nezaposlenosti mladih, još jedan problem je i neaktivnost mladih na tržištu rada – i ona je iznosila 71%. Trebalo bi reći i da su mladi muškarci aktivniji na tržištu rada nego što je to slučaj sa mladim ženama i da je veći broj mladih koji spadaju u NEET grupu oni koji žive u ruralnijim sredinama.

Kada je reč o mladima koji čine grupu „mladih u NEEET statusu“ (not in employment, education or training) – mladi koji nisu zaposleni, ne obrazuju se i nisu na obuci – procentualno posmatrano, stopa mladih u NEET statusu u 2020. godini je bila gotovo 16%.

Ipak i među ovom grupom postoje različite kategorije, odnosno sedam kategorija, prema podacima istraživanja koje je sprovela Fondacija Ana i Vlade Divac u 2020. godini. Prema ovoj studiji, postoji sedam kategorija mladih NEET statusa u Srbiji, tačnije:

1. mladi koji ulaze na tržište rada ili započinju novi stepen obrazovanja/obuke i uskoro će napustiti grupu mladih koji su u NEET statusu (8%)
2. u kratkom periodu su bez posla (30%)
3. u dužem vremenskom periodu su bez posla (22%)
4. osobe sa invaliditetom (7%)
5. osobe koje se staraju o članovima domaćinstva, pri čemu su to u 90% slučajeva žene (15%)
6. obeshrabreni (6%)
7. ostali (2,5%)

Kada je reč o ovoj grupi mladih, u najvećem broju slučajeva kod njih postoji želja da se zaposle – čak 72% ukupne populacije mladih u NEET statusu. Broj mladih koji spadaju u NEET kategoriju se smanjivao u toku proteklih pet godina, ali ova stopa je i dalje izuzetno visoka, što predstavlja veliki problem. Gledano u kontekstu šire perspektive, stopa mladih u NEET statusu u ukupnoj populaciji znatno viša u Srbiji u odnosu na prosek Evropske unije, a istovremeno nešto niži nego što je to slučaj u ekonomijama u regionu.

Stopa mladih u NEET statusu u ukupnoj populaciji u Srbiji

Izvor fotografije: Istraživanje Regionalnog saveta za saradnju (RCC)

U Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih 2021. koji sprovodimo svake godine, jedno poglavlje je bilo posvećeno temi položaja mladih na tržištu rada. U izveštaju je istaknuto da je stopa neaktivnosti mladih iznosila 53% u 2019. godini – što predstavlja izuzetno visoku stopu neaktivnosti. Ovakve podatke možemo posmatrati i objasniti školovanjem, kao i dužim vremenskim periodom koji protekne između završetka škole do prvog stabilnog i zadovoljavajućeg posla (ovaj period je veoma dug, skoro dve godine, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje).

Početkom 2021. godine kod nas je usvojena Strategija zapošljavanja u RS za period od 2021. do 2026. godine, kao i Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje pomenute Strategije zapošljavanja. U okviru cilja 2. Strategije (Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada), mera 2.5 se odnosi na mlade – „poboljšanje položaja mladih na tržištu rada“. Takođe se u ovom delu u Strategiji poziva na EU regulative i preporuke, te Strategija obrađuje program Garancija za mlade.

O programu Garancija za mlade smo pisali u jednom od prethodnih tekstova, ali svakako nije na odmet da ponovimo.

Garancije za mlade kao program postoje i sprovode se na nivou zemalja članica Evropske unije. Youth Guarantee predstavljaju političku obavezu svih vlada država članica Evropske unije da obezbede svim mladim ljudima (do 30 godina) kvalitetnu ponudu za:

• zapošljavanje;
• nastavak obrazovanja;
• praksu ili
• obuku.

Funkcionisanje programa Garancija za mlade znači da svaka članica EU ima obavezu da uspostavi mehanizam, odnosno institucionalnu šemu koja bi podrazumevala saradnju različitih aktera: od poslodavaca i predstavnika biznis sektora, preko nacionalnih službi za zapošljavanje, do omladinskih organizacija civilnog društva – jer je jedino kroz njihovu saradnju moguće da program Garancija funkcioniše na najbolji mogući način i – što je još važnije – da daje rezultate koji to dokazuju.

Zbog statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, naša Vlada bi trebalo da radi na unapređenju i usklađivanju politika, pogotovo onih socijalnih, po uzoru na članice Evropske unije i zbog toga bi trebalo da prati korake kojima su članice EU već išle, u cilju da se stanje sa zapošljavanjem mladih poboljša što je više moguće.

Nakon nekoliko godina primene Garancija na nivou EU, istraživanja su pokazala da je stopa nezaposlenosti mladih 2020. godine, pre izbijanja pandemije, bila smanjena na 14,9% – što je rekordno niska stopa na nivou Evropske Unije.

Program Garancija za mlade je primer (državne) intervencije, odnosno uvođenja mehanizma koji bi pomogao i omogućio mladima koji su nezaposleni ili neaktivni na tržištu rada da dođu do krajnjeg cilja a to je stabilno zaposlenje i dugoročna održiva integracija na tržište rada.

Kako bi se ova situacija promenila, tj. kako bi se unapredio položaj koji mladi zauzimaju na tržištu rada, kako je i u Strategiji navedeno, planira se da se u narednom periodu radi na uvođenju programa Garancija ili nekih njegovih delova.

Primena Garancija bi značila da mladi do 25 godina dobiju ponudu za posao, nastavak obrazovanja, praksu ili obuku u vremenskom periodu od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti odnosno napuštanja/završetka formalnog obrazovanja. Program Garancija bi pretpostavljao stabilan sistem za koordinaciju politika – pogotovo između institucija nadležnih za obrazovanje, zapošljavanje, socijalnu zaštitu. Istovremeno, program bi predstavljao mehanizam za upravljanje, koji bi usmeravao aktivnosti kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou i na neki način predstavljao opredeljivanje nadležnih institucija da sprovedu reforme koje su neophodne, kao i znatne ljudske i finansijske resurse. U tom smislu, najveći deo tereta sprovođenja – koji obuhvata koordinaciju, realizaciju i praćenje programa – bio bi na ministarstvu zaduženom za zapošljavanje i Nacionalnoj služni za zapošljavanje. 

Ono što je kod Garancija ključno je što podrazumevaju da se mladoj osobi pruži kvalitetna ponuda i to u roku od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti. Kada je reč o Strategiji zapošljavanja, treba napomenuti da za dati period u kome će Strategija važiti nije eksplicitno postavljen cilj da se mehanizam Garancija za mlade uvede i implementira. Umesto toga, planirano je da u periodu važenja Strategije budu preduzete mere i koraci, odnosno uložen trud i napor, kako bi se ispunili preduslovi neophodni za početak primene Garancija – od kojih su od posebne važnosti velika finansijska izdvajanja, osnaživanje kapaciteta ministarstva koje je nadležno za poslove zapošljavanja, kao i institucije Nacionalne službe za zapošljavanje.

Mladi i poslovi

U okviru Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2021. godinu, koji smo već spominjali, pitali smo mlade koliko su zadovoljni trenutnim poslom. Polovina zaposlenih mladih je uglavnom zadovoljna trenutnim poslom, a zajedno sa onima koji su ocenili da su veoma zadovoljni trenutnim poslom, oni čine ubedljivu većinu od 72%. Ovo je jedan od ohrabrujućih indikatora kada se radi o položaju mladih na tržištu rada. Zanimljivo je i to što je prema našem istraživanju, veći procenat zadovoljnih poslom pripada regionu Beograda i Vojvodine, dok je taj procenat nešto manji kada je reč o regionu Istočne i Južme Srbije i regionu Zapadne i Centralne Srbije.

Nezaposlene mlade smo pitali – koliko dugo su u tom statusu. Čak petina njih nam je reklo da su nezaposleni duže od dve godine. Mlade žene su značajno zastupljenije u kategoriji nezaposlenih duže od dve godine, nego što je to slučaj sa mladim muškarcima.

Kada je reč o ispitivanju položaja mladih na tržištu rada, nisu samo procenti i podaci ono što određuje kvalitet odnosno nekvalitet položaja. Važno je da uzmemo u obzir i to koliko su oni mladi, koji su zaposleni, zadovoljni svojim poslom i šta je ono što im je najvažnije kod posla. 

Tako su rezultati do kojih smo došli pokazali da:

• najpre je važna zarada – što je reklo 91% ispitanih mladih
• potom mogućnost za napredovanje – reklo je 78% 
• radno vreme je ocenilo kao bitnu stavku njih 71%
• mogućnosti za učenje – reklo je 60%
• dobri odnosi sa nadređenima – 61%
• dobri odnosi sa kolegama – 72%

Imajući u vidu da je zarada na vrhu liste prioriteta kada se radi o zaposlenju, takođe smo iskoristili priliku i pitali mlade koliku platu smatraju dovoljnom za pristojan život. Polovina ispitanih mladih se izjasnila kako smatraju da je plata od 50.000 do 80.000 dinara dovoljna za pristojan život, dok je gotovo 30% njih reklo da je za pristojan život neophodno imati platu odnosno mesečne prihode od 100.000 do 150.000 dinara. Kada se realnost i očekivanja razilaze – to je razlog koji objašnjava zbog čega su mladi nezadovoljni standardom kod nas.

U upitniku koji je sproveden smo pitali mlade šta smatraju da je važno za dobijanje posla. Poražavajuća je činjenica da mladi veruju kako je za dobijanje posla najvažnije lično tj. porodično poznanstvo i kontakti, članstvo i aktivizam u političkoj partiji, a tek potom odgovarajuće formalno i neformalno obrazovanje.

Institucionalni okvir & zapošljavanje mladih

Kada govorimo o institucijama koje su kod nas nadležne za rešavanje pitanja odnosno problema nezaposlenosti mladih, među njih spada Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Ministarstvo za omladinu i sport i Nacionalna služba za zapošljavanje.

Veoma važna je uloga koju ima Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja jer se u njegovom sklopu nalazi Odsek za aktivnu politiku zapošljavanja, koji je nadležan za kreiranje, praćenje i evaluaciju politika zapošljavanja, kao i za formulisanje i praćenje sprovođenja politika za profesionalnu rehabilitaciju (usmerenih na osobe sa invaliditetom), ali i za usklađivanje političkog okvira Srbije u oblasti zapošljavanja sa zahtevima i standardima EU. Takođe, ovo Ministarstvo je nadležno za sprovođenje Nacionalne strategije zapošljavanja i pratećeg Akcionog plana, koje smo već spominjali u ovom tekstu.

Kada je reč o Nacionalnoj službi za zapošljavanje čija je uloga u kontekstu pitanja mladih na tržištu rada bitna, NZS sprovodi politike tržišta rada, i to:

• Program pripravničkog stažiranja za mlade sa stečenim visokim obrazovanjem (osnovne studije ili više) i program pripravničkog stažiranja za nezaposlene mlade koji su završili samo srednju školu;
• Program za dodelu subvencija poslodavcima za zapošljavanje teže zapošljivih lica, uključujući mlade sa malim kvalifikacijama ili bez kvalifikacija i mladima u domskom smeštaju, hraniteljskim porodicama i starateljskim porodicama;
• Subvencije za samozapošljavanje;
• Politike koje je razvilo MRZBSP predstavljaju strateški osnov za pojedinačne mere podrške za rešavanje pitanja nezaposlenosti mladih koje preduzima NSZ. U trenutnom institucionalnom okviru, MRZBSP bi imalo mandat za implementaciju Garancija za mlade u Srbiji.

Takođe postoji i paket usluga za mlade koji se sprovodi od 2013. i koji obuhvata procenjivanje zapošljivosti nezaposlenih lica, definisanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje bi najviše odgovarale aktiviranju mladih i unapređenju njihove zapošljivosti, posredovanje u zapošljavanju ili uključivanju mere tržišta rada koje bi mogle pomoći pri zapošljavanju. Na primer, neke od usluga su obuka za traženje posla, trening samoefikasnosti, radionica za prevladavanje stresa zbog gubitka posla, sajmovi zapošljavanja, obuka o preduzetničkim veštinama, pripravnički staž i slično. U okviru programa koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, postoje i programi pripravničkog stažiranja – koji predstavljaju podršku mladima bez iskustva, koji su u potrazi za svojim prvim poslom. U tu svrhu se realizuju dva programa, jedan namenjen mladima koji imaju visoko obrazovanje – tj. Program pripravništva za mlade sa visokim obrazovanjem i drugi koji je namenjen za one koji imaju završeno srednje obrazovanje, odnosno srednju školu – Program pripravništva za nezaposlena lica sa srednjim obrazovanjem.

Za kreiranje i sprovođenje politika i mera koje bi pospešile zapošljavanje mladih i smanjile nezaposlenost i neaktivnost mladih na tržištu rada potrebna je saradnja svih relevantnih aktera – od državnih institucija, do organizacija civilnog društva. Takođe za ovaj poduhvat je potrebno da glavni strateški stubovi za sprovođenje politika zapošlavanja mladih budu rezultat saradnje ovih relevantnih aktera.

Upravo iz tog razloga postoji nekoliko važnih zaključaka tj. preporuka za rešavanje nekih kritičnih pitanja u vezi sa nezaposlenošću mladih, kao i preporuke za načine unapređivanja delotvornosti politike za rešavanje nezaposlenosti mladih u Srbiji:

• Unaprediti koordinaciju institucija koje su nadležne za omladinsku politiku;
• Jačati sistem za praćenje i evaluaciju – da bi se unapredili postojeći programi;
• Jačanje kapaciteta institucija (poput NZS ili lokalnih kancelarija za mlade) za rešavanje pitanja nezaposlenih mladih, kao i mladih koji spadaju u NEET kategoriju;
• Unapređenje paketa usluga za mlade, zarad postizanja boljeg targetiranja osetljivih grupa mladih;
• Razvijanje mehanizama koji bi efikasnije doprli do neaktivnih, NEET mladih
• Veća podrška samozapošljavanju i preduzetništvu mladih

Na osnovu svega do sada rečenog, možemo doneti zaključke da je jedna velika grupa mladih na tržištu rada gotovo pa nevidljiva, odnosno da je položaj mladih na tržištu rada generalno poprilično nezadovoljavajući. Poražavajuće je da mladi smatraju da je za dobijanje posla presudno lično poznanstvo i kontakti, a tek na poslednjem mestu obrazovanje, iskustvo i slično. Zbog ovih, ali i mnogih drugih razloga, oblast mladih na tržištu rada je široka i potrebno je kontinuirano raditi na unapređenju ovog polja.