Za studente je svaki 4. april je dan koji proslavljaju kao njihov dan tj. Dan studenata. Ovaj praznik se obeležava kao znak sećanja na demonstracije koje su studenti u Beogradu organizovali 4. aprila 1936. godine.
Tog 4. aprila su se studenti pobunili zbog jačanja fašizma u Nemačkoj i represije vlasti. U okršajima koji su se desili između demonstranata suprotnih uverenja je ubijen Žarko Marinović, mladi student prava, koji je potom postao simbol studentske borbe zbog svoje tragične smrti. Par godina kasnije je odlučeno da 4. april bude Dan studenata, a od 2016. godine ovaj praznik je za sve studente i zaposlene na univerzitetima neradan.
Prethodne dve godine – tačnije 2020. i 2021, Dan studenata se nije obeležavao kao što je to inače slučaj, zbog svima dobro poznatih razloga. Ipak, ove godine je situacija nešto drugačija pa će se u Studentskom gradu održati koncert povodom obeležavanja praznika, pa će ovaj sunčani (neradni) ponedeljak moći da bude iskorišćen na pravi način
Brojni su primeri u istoriji kada su se studenti podigli na noge i pokazali koliko snaga studentskog nezadovoljstva može da bude jaka i bude pokretač promene. Ono što nam često prvo padne napamet kad se pomenu „studentski protesti“ su veliki protesti iz 1968. godine koje su bile deo talasa demonstracija koji je te godine zahvatio veliki broj zemalja. Devedesete su u našem jeziku sinonim za društvene potrese koji su se u ovoj deceniji dešavali. Bilo je tu studentskih protesta u više navrata: 1991, 1992. i 1996/97. godine.
U prethodnih par godina takođe imamo mnoštvo primera kada su se studenti pobunili – u protestima 2019. godine, kao i u 2020. kada su upravo studenti bili ti koji su javno, mirnim protestom, iskazali nezadovoljstvo odlukom da se studentski domovi zatvore i da se svi studenti kako znaju i umeju vrate u svoj rodni grad. Prisetimo se i februara prošle godine (2021), kada su studenti izrazili nezadovoljstvo zbog plana da se studentske poliklinike u Beogradu, Nišu i Novom Sadu zatvore. Epilog ove priče je doneta odluka da neće biti zatvaranja ovih ustanova.
Ovo nam pokazuje da smo se nemali broj puta uverili u to kakvu snagu predstavljaju studenti u našoj zemlji. Iz tog razloga ne čudi zbog čega se podigla prašina oko izjave da bi „studenti za 1000 dinara uradili šta god“ – koja vređa i omalovažava studentsku populaciju. Nakon ovog događaja, društvene mreže su bile preplavljene porukama poput „Studenti nisu na prodaju“, kritikujući izjavu koja je izrečena na televiziji sa nacionalnom frekvencijom i pozivanjem na okupljanje ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu kako bi se i u realnom svetu iskazalo nezadovoljstvo.
Ovaj primer na slikovit način pokazuje da su mladi u medijima često prikazani u negativnom kontekstu. Prema istraživanju „Mladi u medijskom ogledalu 2021“ – mladi su u negativnom kontekstu prikazani tri puta češće i to uglavnom kao nasilni, nemoralni i promiskuitetni.
Takođe, kada je reč o kampanjama za predsedničke i parlamentarne izbore, prema poslednjim podacima iz izveštaja monitoringa koji je KOMS sprovodio, sistemski plan i program za mlade ne postoje. Problem manjka obraćanja direktno mladima utiče na to koliko mladi veruju političarima i političkim opcijama –čak 80% ispitanih mladih u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u 2021. se izjasnilo da ne veruju ni jednom političaru.
Sve ovo nas podseća na to koliko je aktivno učešće mladih u društvu važno i zbog čega je potrebno da se glas svih mladih čuje: jer niko bolje od samog studenta neće znati koji su problemi koji ga muče, bilo da je to nedovoljan broj ispitnih rokova, odluka o održavanju nastave uživo ili na daljinu ili nešto treće.
Znamo da mladi misle svojom glavom, da ne postoji cena za njihov glas i da ni pod kojim uslovima i ni za koju cenu nisu potkupljivi. Zbog toga se na Dan studenata prisećamo svih onih malih i velikih pobeda koje su mladi studenti izvojevali i koje nam mogu biti inspiracija za neke buduće bitke mladih za bolji položaj.
Autorka teksta: Danijela Nikolić