Kada biste pitali neku devojčicu šta bi želela da bude kad poraste, šta mislite – koliko njih bi vam odgovorilo da bi želele da se bave matematikom, fizikom, hemijom ili biologijom i geografijom?
Prema podacima UNESCO-a procentualno, manje od 30% istraživača na svetu su žene. U cilju osiguranja i jednakog učešća žena i devojaka u naučnim krugovima, Ujedinjene nacije su proglasile 11. februar kao Međunarodni dan devojaka i žena u nauci.
Kad govorimo o devojkama u nauci, iz ličnog iskustva bih mogla da kažem da na prste jedne ruke mogu da izbrojim devojke u svom okruženju koje studiraju i bave se prirodnim naukama, a mnoge od onih koje su imale talenta i važile za prirodnjakinje u srednjoj školi, danas uglavnom studiraju na društvenim fakultetima.
Svakako da postoje brojni razlozi za ovakvu situaciju, ali činjenica je da se devojke češće odlučuju da studiraju na društvenim fakultetima. Govoreći u tom kontekstu, sigurno vam je poznat onaj trenutak nesigurnosti i kolebanja koji se često javlja pre upisivanja srednje škole ili fakulteta. Čini se da je lakše prelomiti i doneti odluku kada se setiš nekog pozitivnog primera, neke osobe koja je poznata upravo zbog profesije kojom se bavi. Tu pomalo može da se naiđe na problem, jer su prirodne nauke dug vremenski period bile pretežno muški svet, tako da na prvu pomisao nije baš lako setiti se neke poznate naučnice.
Istražujući ovu temu, bilo je razočaravajuće videti prve podatke koje Gugl prikazuje. Čini se kao da Gugl pojam „poznate srpske naučnice“ prepoznaje kao „srpske naučnike“. Ovo takođe može predstavljati vid poziva na akciju i podsticaja za promovisanje prirodnih nauka i profesija iz ovih oblasti koje su dostupne devojčicama i devojkama, ali koje se ređe odaberu.
Pojam STEM je akronim iz engleskog jezika, koji upućuje na nekoliko akademskih disciplina: nauku (science), tehnologiju (technology), inženjering (engineering) i matematiku (mathematics). Smatra se da su predmeti iz ovih oblasti tokom školovanja potrebni za uspešno snalaženje na tržištu rada i da je za pojedinca koji je obrazovan za društvenohumanističke nauke, potrebno kvalitetno poznavanje matematike koje bi mu omogućilo preciznost, analitičnost i sistematičnost u radu – što su svakako osobine koje se traže u gotovo svakom oglasu za posao. Značajni su i podaci koji pokazuju da je procenat nezaposlenih među onima koji su obrazovani za neku od STEM oblasti veoma nizak.
Još jedna popularna asocijacija na temu devojaka u STEM-U, iliti girls in STEM, je „Skali efekat“ – pojam koji se odnosi na pojavu u vreme emitovanja serije Dosije X, prema kome se smatra da je lik Dejne Skali inspirisao mnoge mlade devojčice i devojke da se odvaže i upišu studije u poljima nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike.
Danas postoje različiti načini za afirmisanje nauke i profesije naučnika, odnosno naučnice, kojima devojčice i devojke mogu i treba da se bave. Neki od načina su edukativni profili na društvenim mrežama, sa posebnim akcentom na TikToku, koji na razumljiv način približavaju i objašnjavaju kompleksne teme.
Naučni i tehnološki razvoj su neminovni, a ono što je ključno kako bi oni bili potpuno dostignuti je da u celom procesu budu uključene žene i devojke, više nego što je to danas slučaj. Ako se pitaš kako bi ti kao pojedinac/pojedinka mogao/la da doprineseš odgovor je da, za početak – sledeći put kada ti drugarica kaže da bi želela da studira hemiju, fiziku, matematiku ili eletrotehniku, neka prva reakcija ne bude odgovaranje od te ideje već – podrška.
Autorka teksta: Danijela Nikolić