U utorak, 7. decembra 2021. godine, u Naučno-tehnološkom parku u Nišu, održan je treći Dijalog mladih sa predsednicom Vlade Republike Srbije, Anom Brnabić, u organizaciji Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).
Na Dijalogu su predstavnici i predstavnice omladinskih udruženja i KOMS-a razgovarali sa predsednicom Vlade Republike Srbije, Anom Brnabić, i ministarkom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darijom Kisić Tepavčević i državnim sekretarom Ministarstva omladine i sporta, Milanom Savićem.
Nakon prethodnog Dijaloga mladih sa premijerkom, održanog u februaru ove godine, mladi su se susreli na Dijalogu kako bi razgovarali o temama u okviru oblasti:
- izmena i dopuna Zakona o mladima
- izrade nacrta Nacionalne strategije za mlade za period 2022 – 2030
- izrade nacrta zakona o radnim praksama
- izmene i dopune Zakona o volontiranju
Na samom početku Dijaloga, premijerka se osvrnula na prethodne dijaloge i rekla: „Čini mi se da smo dosta stvari zajedno. Mislim da je najveća i najvažnija stvar da jesmo pokrenuli ovaj kontinuirani dijalog i da on nije samo tako redovan, već da između ovih sastanaka mi stvarno i radimo na dnevnoj osnovi između mog kabineta i KOMS-a“. Potom je izdvojila neke od rezultata prethodnih Dijaloga, poput programa Moja prva plata i najavila da će od 1. januara biti uvedene dodatne poreske olakšice za mlade koji se zapošljavaju na svom prvom radnom mestu.
Potom su mladi učesnici i učesnice Dijaloga svojim izlaganjima ukazali na neke od važnih problema sa kojima se mladi u Srbiji susreću, postavljali pitanja i predlagali konkretne mere za rešavanje tih problema.
Izmene i dopune Zakona o mladima
U okviru ove tematske oblasti, iznete su preporuke o neophodnosti postojanja instrumenata omladinske politike – adekvatan budžet za mlade i omladinske aktivnosti, plan na koji način se mladi uključuju i da postoje adekvatna savetodavna tela gde će sedeti relevantni mladi – da postoje obavezujući mehanizmi za učešće mladih, da se jačaju i konkretizuju postojeći i da se uvode neki novi. Postavljeno je pitanje da li postoji politička volja da se u što skorijem roku usvoji izmenjen i dopunjen Zakon o mladima. Izneto je i pitanje, odnosno predlog, o zakonskom prepoznavanju zanimanja omladinskog radnika/ce, odnosno njegovo unošenje u sistem javne uprave. Takođe su izneti predlozi za unapređenje mehanizama lokalne omladinske politike i predlog da neformalne grupe budu prepoznate u Zakonu o mladima. Iznet je problem prostora za mlade i tom prilikom je rečeno da u svakoj opštini postoje javni prostori koji bi morali da budu u stavljeni u funkciju mladih, da njima budu konstantno dostupni. Istaknuto je da je neophodno povećanje sredstava namenjenih mladima za razvijanje omladinske politike, i pomenuto da je 0,08% izdvajanja sredstava iz budžeta nije dovoljno. Naveden je i predlog programskog umesto projektnog finansiranja i unapređenje Pravilnika o finansiranju i o neophodnosti toga da procesi dodele sredstava budu transparentni. Naveden je i predlog o uvođenju omladinskog odgovornog budžetiranja.
Potom je državni sekretar Ministarstva omladine i sporta, Milan Savić, rekao da će do kraja nedelje stići odgovori na pismeno poslate predloge, koje je ministar Udovičić, prilikom Dijaloga mladih sa ministrom omladine i sporta, tražio da budu dostavljeni. U kontekstu prepoznavanja zanimanja omladinskog radnika u Zakonu o mladima, rekao je da je plan Ministarstva da omladinski rad u Zakonu o mladima bude prepoznat, a da će detaljnije uređenje standardizacije omladinskog rada biti detaljnije definisano Nacionalnom strategijom za mlade. U kontekstu osnivanja obaveznih lokalnih saveta za mlade, rekao je da se slaže sa ministrom i da oni kao Ministarstvo omladine i sporta podržavaju osnivanje saveta za mlade, lokalnih kancelarija za mlade, lokalnih akcionih planova ali da samo osnivanje lokalnih saveta za mlade nije u nadležnosti Ministarstva omladine i sporta, već da je u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Rekao je da Ministarstvo podržava omladinsko odgovorno budžetiranje i da je to jedna međusektorska tema.
Potom je ostavljen prostor da premijerka odgovori na iznete predloge i probleme, a ona je najpre pitala prisutne mlade jesu li zadovoljni radnom grupom za izmene i dopune Zakona o mladima, na šta je odgovoreno da je problem u tom procesu činjenica da su se sastali samo jednom, kao i činjenica da je bilo ograničeno vreme rada, činjenica da nisu imali sve informacije i rečeno je da radna grupa za izradu nacrta Nacionalne strategije za mlade radi aktivnije. Premijerka je odgovorila da nacrt zakona treba da se piše zajednički i obećala da će proces biti ubrzan, kako bi on bio završen u mandatu ove vlade, odnosno sazivu Narodne skupštine. Ona je potom rekla da je njena ideja da se napravi institucionalni dijalog, poput ovog koji se održao i pozvala da sastanci odnosno Dijalozi budu samo „presek stanja“ onoga što je do tad urađeno, i još jednom kazala da se kontinuirana komunikacija sprovodi na dnevnom nivou. Iznela je i predlog da je i to da bi KOMS mogao biti uključen u procese evropskih integracija na način na koji je Nacionalni konvent uključen, kako bi se na taj način mladi pitali o svim važnim temama. Podsetila je i o inicijativi koju je dala, da u okviru Nacionalne akademije za javnu upravu, organizacije mladih edukuju predstavnike lokalnih samouprava o tome šta treba uraditi. Istakla je da je to važno, rekavši da je to direktan mehanizam komunikacije sa lokalnim samoupravama, sa gradonačelnicima, predstavnicima opština – i pozvala da se taj mehanizam iskoristi što više. Navela je i primer studentske stručne prakse, kao institucionalnog mehanizma uvedenog s ciljem da strateška javna uprava bude razvijena. Pozvala je da budu predložene i druge inicijative za kojima se primeti potreba.
Izrada Nacrta Strategije za mlade (2022 – 2030): Šta su prioriteti mladih za novu NSM?
Mladi su se u ovom delu osvrnuli na važnost načina na koji se u medijima izveštava o mladima i o njihovoj prisutnosti u telima poput Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, kako bi mogli da imati uticaj i kreirati sadržaje za mlade. Istaknuta je i važnost vidljivosti osetljivih grupa mladih i predložene kvote kao afirmativne mere, kao i neophodnost pružanja podrške neformalnom obrazovanju od strane institucija. Iznesen je i predlog o uvođenju omladinskog odgovornog budžetiranja, kao i predlog o uključenosti mladih i eksperata koji nisu zaposleni u MOS-u u procesu eksterne evaluacije NSM.
Premijerka je rekla da će rok koji je postavljen za dostavljanje komentara na najnoviji Nacrt Nacionalne strategije za mlade biti produžen, naglasivši da se ne treba usvajati Strategija bez da su mladi imali vremena da o njoj daju komentare. Rekla je da treba videti da se usvoji do sredine januara, a do tada da se preduzme sve što je potrebno kako bi se to i desilo. U kontekstu informisanja mladih, navela je odeljak na sajtu eUprave pod nazivom “Prilike i mogućnosti za mlade”, a u kontekstu izveštavanja o mladima u medijima zaključila je da tu mladi sami mogu mnogo veći uticaj da imaju. Predložila je da javni servis (RTS) i KOMS imaju zajednički sastanak u tu svrhu. U kontekstu uvođenja obaveznih saveta za mlade, rekla je da bi u tom slučaju s pravom moglo da se zamera da se država dodatno centralizuje, jer, kako je rekla, šta god da se uvede na nivou lokalne samouprave, da se u tom slučaju uvede još jedan stepen centralizacije. “Obično nam se spočitava da previše centralizujemo državu, da ona mora biti decentralizovanija da bi same lokalne samouprave mogle na svoje načine, kako odgovara njihovim stanovnicima, da pružaju usluge i da odgovaraju na njihove potrebe.” Iznela je i predlog da bi KOMS mogao da bude u komunikaciji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, te da se na taj način nešto uradi, jer je to način za lokalne samouprave da urade nešto više. Takođe je i istakla Nacionalnu akademiju za javnu upravu i rekla da je to prvi put da mladi imaju priliku da obučavaju lokalne samouprave kako treba da se odnose prema mladima. Rekla je da nije problem uvesti još jedan sistem kontrole, da nakon tih obuka, mladi ocenjuju kvalitet da li je nešto urađeno ili ne. Rekla je kako misli da su mnoge stvari urađene i da još mnogo stvari treba uraditi. Istakla je i da u državnoj upravi ne sme da bude odgovor da neko nije nadležan za nešto.
Nacrt zakona o radnim praksama i izmena i dopuna Zakona o volontiranju
U okviru ove oblasti, mladi učesnici i učesnice su izrazili potrebu da postoji zakonodavni okvir za regulisanje radnih praksi, kako bi se izbegla mogućnost zloupotrebe praktikanata, kao i da njihova prava moraju biti zaštićena kroz postojanje inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem zakona o radnoj praksi. Takođe je iznet predlog i navedeni elementi koji su potrebni za kvalitet radnih praksi, a to su da ugovor o radnoj praksi bude zaključen u pisanoj formi, da budu jasno definisani ciljevi učenja i obuke, da postoje adekvatni uslovi rada, da postoji ograničeno trajanje prakse, da postoji potvrda o sprovedenoj praksi i transparentnost.
U kontekstu Zakona o volontiranju, izneta je potreba postojanja evidencije, odnosno uvođenja digitalne evidencije (e-evidencije) volontera i volonterki, kako bi se moglo voditi računa o broju realizovanih volonterskih sati, a takođe je i iznet predlog o uvođenju nagrada najboljim volonterima/volonterkama i organizatorima volontera na godišnjem nivou, kao i predlog o međusektorskoj saradnji između institucija. Bilo je upućeno i pitanje o tome kada se može očekivati poziv za sastanak radne grupe za radne prakse. Ovaj deo preporuka i pitanja je bio usmeren ka ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darijom Kisić Tepavčević. Ona je pohvalila sam tok Dijaloga a potom rekla da je važno promovisati volontiranje i da bi godišnje nagrađivanje najboljih volontera/ki bio dobar predlog, kao i predlog o međusektorskoj saradnji između relevantnih institucija.
Premijerka se u ovom delu Dijaloga osvrnula na poreske olakšice za poslodavce koje će biti omogućene kao i na najavljene poreske olakšice za dodatnu dobit (“ekstra dobit”) za ljude ispod 40 godina. Pomenula je i prednosti Jedinstvenog informacionog sistema prosvete, kroz koji će se dobiti informacije o tačnom protoku vremena između završetka škole ili fakuteta, do pronalaska prvog posla, kako bi se dobila informacija o tačnom periodu čekanja u ovom među vremenu.
Uroš Savić Kain, predsednik Upravnog odbora KOMS, obratio se na samom završetku Dijaloga i tom prilikom još jednom naglasio najvažnije zaključke Dijaloga i izneo stavove KOMS-a.
Rekao je da je normativni okvir u koji spadaju Zakon o mladima, Zakon o volontiranju, Nacrt zakona o radnim praksama i Nacionalna strategija za mlade ono što određuje obim prilika dostupne mladima i da se u okviru njega mogu pronaći rešenja koja odgovaraju na stvarne potrebe mladih u Srbiji. Naveo je da se adekvatnim izmenama i dopunama Zakona o mladima, mladi mogu podržati pružanjem prilika za njihovo ravnopravno učešće u društvu, kroz prepoznavanje oblika udruživanja mladih, uspostavljanjem mehamizama učešća mladih na lokalu kao i povećanjem budžetskih izdataka za mlade. Rekao je i da bi se prepoznavanjem neformalnih grupa mladih u Zakonu o mladima pružila podrška razvoju demokratske kulture kod mladih, i da bi se uvođenjem obaveznih funkcionalnih i standardizovanih lokalnih Saveta za mlade napravio veliki korak ka zemlji koja tretira sve mlade na jednak način i pruža im jednake prilike da svoju sredinu oblikuju, bez obzira na to koliko su udaljeni od prestonice. Rekao je da trenutni kriterijumi za sticanje statusa krovnosti obezbeđuju da institucije vode dijalog sa predstavnicima mladih i izneo da je stav KOMS-a da bi bilo koje smanjivanje postavljenih zahteva značilo i smanjivanje kvaliteta dijaloga i posledičnih akcija. Naglasio je da KOMS predlaže da se kriterijumi pooštre kako bi se i međunarodna prepoznatost zakonski priznatog krovnog saveza Srbije uvrstila.
Još jednom je istakao da kontinuitet u uključivanju mladih, održivost i kvalitet mehanizama učešća mladih, kao i broj i raznovrsnost prilika za mlade direktno zavise od visine sredstava opredeljenih za mlade i razvoj omladinske politike, te da se od predstavnika javnih vlasti očekuje da prepoznaju značaj kako povećanja sredstava za mlade, tako i njihovog optimalnog korišćenja kroz programsko finansiranje (a ne projektno) udruženja mladih i za mlade, i njihovog krovnog saveza, koje bi dovelo do održivosti usluga i prilika za mlade.
Naveo je da je i da je važno da se obrazovanje mladih uskladi sa zahtevima tržišta rada i da je važno prepoznati prednosti aktivnosti poput volontiranja, kroz koje mladi stiču veštine i znanja koja im pomažu pri odabiru i obavljanju budućeg posla.
Takođe je i istakao značaj uključivanja uključivanja svih mladih u Srbiji u društvene tokove, a pogotovo onih koji su marginalizovani i da se iz tog razloga moraju uspostaviti prostori za mlade koji bi bili namenjeni svim mladima, bez obzira na mesto stanovanja, socio-ekonomski status i slično.
Naveo je jednu od tema koje su mladi prepoznali kao važnu, prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u RS, a to je zaštita životne sredine. Ovom prilikom je rekao da KOMS smatra da veliki broj mladih koji na miran način istražavaju svoje nezadovoljstvo stanjem životne sredine u Srbiji, samo po sebi pokazuje značaj ove teme za dijalog sa donosiocima odluka, kako bi se pronašlo najbolje rešenje za ovaj problem. Ovom prilikom je pozvao da se ovoj temi pruži više prostora i pokaže da ne postoji društveni problem koji se ne može rešiti kada se zajedno misli i dela. “Nadam se da ćemo nastaviti da gradimo poverenje između mladih i institucija na temeljima prošlih dijaloga i da ćete nam svojim delima pokazati da su Vam mladi ove zemlje prioritet”, zaključio je za kraj.
Za kraj je premijerka rekla da prihvata poziv što se tiče teme zaštite životne sredine, rekavši da misli da je to izuzetno važna tema. “Videla sam podršku Krovne organizacije mladih Srbije ekološkim protestima i volela bih da pričamo o tome zato što se iskreno ponosim svim onim što smo pokrenuli i uradili u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja životne sredine. (…) Mislim da je to tema koja se prirodno tiče mladih ali naravno i tema koja je izuzetno važna za sve nas. Volela bih da ne čekamo 7 meseci, 8 meseci, godinu dana, već da o ovome možda razgovaramo već za nekih par nedelja. Ja bih volela da vama kao mladima predstavim sve ono što smo mi uradili i da čujem šta vi mislite o svemu tome i šta i u toj oblasti možemo da radimo. (…) Hvala vam mnogo za sve ovo danas, na svemu što smo čuli, ja samo mogu da obećam da ćemo nastaviti da radimo na stvarima o kojima smo se dogovorili, a pre svega na strategiji i zakonima na kojima radimo u ovom trenutku.”
Snimak celog Dijaloga mladih sa premijerkom možete pogledati na našem Jutjub kanalu ili na Fejsbuk stranici.
Dijalog mladih sa premijerkom 3.0 realizovan je uz podršku Evropske unije, sa ciljem da promoviše kulturu dijaloga i osnaži mlade da argumentovanom raspravom i predlozima mera unaprede svoj i položaj mladih u zajednicama u kojima žive.
Пројекат Млади на Влади – Дијалог младих и јавне власти се спроводи у оквиру пројекта Београдске отворене школе „Дијалог промена“, уз финансијску подршку Европске уније. Садржај ове странице нужно не одражава ставове донатора ни Београдске отворене школе, и за њега је искључиво одговорна Кровна организација младих Србије.