Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) je u utorak, 7. decembra 2021. godine, u Naučno-tehnološkom parku u Nišu, održala treći Dijalog mladih sa predsednicom Vlade Republike Srbije, Anom Brnabić. Tom prilikom, obratio se i predsednik Uprvnog odbora KOMS, Uroš Savić Kain, čije obraćanje prenosimo u celosti:
Obraćanje predsednika UO KOMS
Poštovana premijerka, poštovana ministarka, poštovani državni sekretaru, dragi mladi,
Moje ime je Uroš Savić Kain, imam 25 godina, dolazim iz Kruševca, student sam master studija psihologije i takođe sam predsednik Upravnog odbora KOMS u ovom trenutku. Pre svega, hvala vam na tome što ste danas ovde i na tome što pokazujete volju da kroz saradnju mladih i institucija stvaramo Srbiju koja je po meri svih mladih koji u njoj žive. Jedino kroz dijalog i demokratsku razmenu mišljenja možemo zajedno doći do rešenja koje je ključno za opstanak Srbije, za njenu sadašnjost i budućnost a o kome ste vi maločas govorili.
Rešenje o kojem govorim jeste rešenje za problem ostanka mladih u Srbiji, odnosno njihovog odlaska iz Srbije. Da bismo postigli da mladi ostanu u Srbiji neophodno je da stvorimo državu iz koje mladi neće želeti da odu i neophodno je da mladima omogućimo da, koristeći svoj jezik, u blizini svojih bližnjih ostvaruju svoje potencijale u svojoj državi što mislim da jeste cilj zbog koga smo se danas okupili i koji nam jeste zajednički.
U tom smislu, prošlogodišnji Dijalog nam je pokazao da za pravljenje koraka u ovom smeru nekada zaista samo prepoznavanje u praksi, koje već imamo, koje su dobre i da nisu potrebna ogromna ulaganja, niti radikalne reforme, da bismo se približili Srbiji koja jeste po meri mladih. U ovom slučaju govorimo o sprečavanju gašenja studentskih poliklinika koje je bilo predviđeno predlogom Nacrta plana optimizacije zdravstva, koje je sprečeno zarad zdravstvene zaštite studenata. To je nekako primer gde su naravno zalaganja mnogobrojnih aktera ali gde i sam mehanizam dijaloga mladih sa premijerkom doprineo da zaista danas zadržimo tu pozitivnu praksu koju imamo a koja znači izuzetno studentima što smo imali prilike i da čujemo na prošlom Dijalogu.
Sluh za predloge mladih koje ste tada pokazali su nam dali dodatnu nadu i motivaciju da i danas iznesemo izazove sa kojima se mladi suočavaju i da nastavimo sa zalaganjem za Srbiju koja neće svoje mlade prepustiti drugim državama, već će im dopustiti da pružaju doprinos svojoj domovini tako što će obezbediti uslove za to.
Naravno, ne podrazumevaju svi problemi sa kojima se mladi u Srbiji suočavaju samo prepoznavanje dobrih praksi, ali ovaj pozitivan primer jeste svakako nešto što nam daje podstrek da nastavimo da iznosimo izazove, sa nadom u sličan ishod i u promenu onih delova sistema kojima se ne možemo pohvaliti.
Jedan od tih delova sistema o kojima smo danas pričali jeste normativni okvir koji pruža obim prilika dostupnim mladima. Dakle Zakon o mladima, Zakon o volontiranju, zo radnim praksama, ali naravno i Nacionalna strategija za mlade jesu glavni činioci ovog normativnog okvira i u njima se moraju naći rešenja koja odgovaraju na stvarne potrebe mladih u Srbiji odnosno stvaraju tu državu Srbiju koja jeste država iz koje mladi ne žele da odu.
Adekvatnim izmenama i dopunama Zakona o mladima možete podržati mlade pružanjem prilika za njihovo ravnopravno učešće u društvu kroz prepoznavanje različitih oblika udruživanja, uspostavljanjem mehanizama učešća mladih na lokalu, ali i povećanjem budžetskih izdataka za mlade i razvoj omladinske politike u Srbiji.
Prepoznavanjem neformalnih grupa mladih poput učeničkih parlamenata u Zakonu o mladima bismo pružili podršku razvoju demokratske kulture kod mladih i priliku da se mladi od početka svog razvoja interesuju za promene u svojoj zajednici, da imaju priliku da taj interes onda zaista ostvare tako što će uticati na promene u svojoj sredini na taj način gradeći državu koja im je potrebna. Takođe, uvođenjem obaveznih i standardizovanih lokalnih Saveta za mlade u okviru kojih bi mladi mogli da izraze svoje potrebe i započnu lokalne inicijative, napravili bismo ogroman korak ka zemlji koja tretira sve svoje mlade na jednak način i pruža im jednake prilike da oblikuju svoju sredinu bez obzira na to koliko su udaljeni od prestonice.
Ranije sam spomenuo da je prepoznavanje dobrih praksi važan aspekt dijaloga mladih i institucija, te u tom duhu pozivam da zadržimo i unapredimo zakonska rešenja koja već predstavljaju takve primere a koje se odnose na kriterijume za sticanje statusa krovnosti koje usled svoje striktnosti obezbeđuju da vi danas zaista možete da pričate sa stvarnim predstavnicima mladih koji prenose stvarne potrebe mladih i smatramo da bi bilo koje smanjivanje tih kriterijuma koji su postavljeni sadašnjim zakonom bilo kontraproduktivno usled toga što bi se i kvalitet dijaloga i automatski i kvalitet posledica dijaloga, odnosno akcija koje budu preduzete, da bi se itekako umanjili.
Verujemo da baš naprotiv moramo da stremimo najvišim standardima učešća mladih i njihovog predstavljanja, te predlažemo da se kriterijumi pooštre kako bismo bili sigurni da ukoliko se jednog dana pojavi krovni savez koji u boljoj meri predstavlja mlade nego što to čini Krovna organizacija mladih on zaista bude reprezentativan i da na bolji način prenosi glas mladih.
Kontinuitet u uključivanju mladih, održivost i kvalitet mehanizama učešća mladih, kao i broj i raznovrsnost prilika za mlade, direktno zavise od budžetskih izdataka, odnosno od sredstava opredeljenih za mlade i razvoj omladinske politike. U ovom svetlu, očekujemo da prepoznate značaj, ne samo povećanja sredstava za mlade, već njihovog optimalnog korišćenja kroz programsko finansiranje udruženja mladih i za mlade i njihovog krovnog saveza, koje, za razliku od projektnog, kao što smo imali prilike da čujemo, dovodi do kontinuiteta i održivosti usluga i prilika za mlade.
Ako nam je ideja da mladi budu aktivni učesnici u društvu i pružaju aktivni doprinos svojoj zemlji i da bezbedno koračaju putem ka osamostaljivanju, neophodno je da ih zaštitimo od zloupotrebe prilikom prvih iskustava na tržištu rada. Predlozi koje smo čuli na temu uspostavljanja kvalitetnog pravnog okvira za sprovođenje radnih praksi definitivno predstavljaju polaznu tačku za takav poduhvat.
Obrazovanje mladih takođe mora biti usklađeno sa zahtevima tržišta rada i vreme je da se prepozna značaj međusektorske saradnje i ogromnog benefita koji po mlade može imati saradnja javnog, privatnog i civilnog sektora. Važno je i da prepoznamo benefite aktivnosti poput volontiranja koje se tipično sreću u okviru civilnog sektora, a kroz koje mladi stiču važna znanja i veštine koja im onda pomažu ne samo da se odluče već i da obavljaju budući posao.
Kada govorimo o Nacionalnoj strategiji za mlade treba istaći značaj uključivanja svih mladih osoba u Srbiji u društvene tokove, pogotovo mladih koji žive na marginama društva i čije prilike nisu jednake njihovim vršnjacima iz većinske populacije.
Iz ovog razloga se moraju uspostaviti prostori za mlade koji će biti namenjeni svim mladima bez obzira na njihovo mesto stanovanja, socio-ekonomski status ili bilo kakvo drugo lično svojstvo. Želimo da prostori za mlade budu besplatni i vođeni od strane mladih za mlade, odnosno da nastanu u saradnji subjekata omladinske politike i predstavnika mladih koji mogu da prenesu stvarne potrebe mladih na osnovu kojih treba kreirati usluge koje će biti ponuđene u prostorima.
Inkluzivnost prostora za mlade treba biti praćena inkluzivnošću u celokupnom procesu postavljanja prioriteta lokalne zajednice, te se to može postići kroz participativno budžetiranje tako što će mladi imati mogućnost da predlažu i glasaju za svoje prioritete, i na taj način demokratskim putem utiču na promene koje žele da vide.
Važno je i da se ispunjenost ovih predloga, za koje se nadamo da će naći mesto u Nacionalnoj strategiji za mlade, kao i svih ostalih koji se u njoj budu našli bude procenjen od strane mladih i eksperata koji nisu deo Ministarstva omladine i sporta, odnosno da ispunjenost predloga bude nešto što se vrši na godišnjem nivou, odnosno da mi vidimo zaista u realnom vremenu da li implementacija Nacionalne strategije jeste nešto što odgovara mladima kako bismo na vreme mogli da reagujemo na one izazove sa kojima se budemo susretali u njenoj realizaciji.
Potreba za kontinuiranom komunikacijom donosioca odluka i mladih, kao i kontinuiranom procenom uspešnosti zajedničkih akcija se ogleda i u nemogućnosti da nekada Dijalogom obuhvatimo sve teme koje su važne za mlade u Srbiji. I jedna od takvih tema čiju su važnost mladi identifikovali u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih za 2021. godinu, ali čija važnost jeste podvučena nedavnim protestima u kojima su mladi učestvovali, jeste tema zaštite životne sredine.
Smatramo da veliki broj mladih koji na miran način izražava svoje nezadovoljstvo stanjem životne sredine u Srbiji neizbežno sam po sebi nominuje ovu temu za dijalog donosioca odluka i mladih kako bi se pronašlo optimalno rešenje problema koji se ne tiče samo mladih, već svih građana i građanki Srbije. Stoga koristim ovu priliku da Vas pozovem da ovoj temi u narednom periodu pružimo više prostora i pokažemo da ne postoji društveni problem koji ne možemo rešiti ako mislimo i delamo zajedno.
Nadam se da ćete nastaviti da gradite poverenje mladih u institucije na temeljima prošlih dijaloga i svih ostvarenja koja smo imali danas prilike da čujemo a koja su jesu proizvod prethodnih dijaloga i da ćete nam svojim delima pokazati da su Vam mladi ove zemlje prioritet.
Hvala Vam.