Kao mladi ljudi često se susrećemo sa različitim izazovima – preispitujemo svoje odluke, pitamo se da li smo doneli pogrešnu odluku upisivanjem određene srednje škole, fakulteta ili više škole…

Vreme školovanja nije i ne bi trebalo da predstavlja samo odlaske na nastavu (bilo da je onlajn ili uživo), učenje i spremanje za provere znanja (testove, odgovaranja, kolokvijume, ispite). Mnogo je više od toga, a do nas je samo da istražimo koje nam se sve to mogućnosti nude. Prvi korak koji bi trebalo da preduzmemo, svakako jeste da se informišemo.

Verovatno ste čuli za profesionalnu orijentaciju. Neretko se čak i osnovci sa njom susretnu (na primer, kada u školu dolaze gostujući predavači i održe predavanje o izboru srednje škole ili načinu najboljeg izbora profesije kojom bi se bavili).

Profesionalna orijentacija obuhvata savetovanje i informisanje o planiranju karijere, koje se postiže kroz informisanje o mogućnostima za razvoj karijere, kako bi se izbegao pogrešan izbor pravca obrazovanja ili izbora zanimanja, ali takođe i zbog jačanja kompetentnosti korisnika (bilo da su to učenici ili studenti) kako bi doneli odluke koje bi za njih bile najbolje.

Svima nam je poznata ona izreka da svako vreme ima svoje breme, pa je tako potreba za karijernim usmeravanjem i profesionalnom orijentacijom sve potrebnija sa prelaskom iz osnovne u srednju školu, a potom i iz srednje škole na fakultet ili na višu školu.

Potrebno je raditi na informisanju mladih ljudi, kako bi bili što bolje profesionalno informisani i upućeni u to koje sve srednje škole, obrazovni profili, ili profesije postoje i koja su im na raspolaganju.

Dileme pred kojima se mladi nalaze su različite: rastrzanost između želje da odaberu ono što ih privlači i onoga što je profitabilno, raskorak između želja i mogućnosti, ili zbunjenost u vezi sa izborom (ukoliko im više stvari ide od ruke). Takođe, tu su i uticaji koji imaju porodica, okruženje, prijatelji, kao i mediji i aktuelni trendovi. Zbog toga je važno da mladi znaju koja su to mesta na koja mogu da odu i da pronađu podršku i pomoć kada dođe vreme da donesu neke od važnijih, a često i prve toliko važne, odluke u svom životu.

Institucionalni okvir

Kada govorimo o zakonskom okviru i o tome na koji način pravni sistem u Srbiji prepoznaje profesionalnu orijentaciju, možemo ga pronaći u Zakonu o zapošljavanju, gde profesionalna orijentacija spada pod poslove zapošljavanja, pored sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja ili obaveštavanja o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje. Takođe se i u članu 43. spominje, između ostalog, da je jedna od aktivnosti kojom se može unaprediti aktivna politika zapošljavanja upravo profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere. Institucija koja vodi brigu o sprovođenju ovih mera i aktivnosti je Nacionalna služba za zapošljavanje. Na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje se nalazi Vodič za izbor zanimanja, koji je fokusiran na pružanje pomoći osnovcima u donošenju odluke o tome koju srednju školu da upišu.

Centri za karijerno savetovanje na univerzitetima i fakultetima u Srbiji

Kada je reč o centrima za karijerno savetovanje i usmeravanje koji su više usmereni na studente, postoji nekoliko ovakvih centara. U okviru Univerziteta u Beogradu, postoji Centar za razvoj karijere. Univerzitet u Novom Sadu takođe ima jedan ovakav centar – Univerzitetski Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata, čiji je cilj da pripremi studente za tržište rada, da ih poveže sa potencijalnim poslodavcima kao i da im pruži podršku u sticanju znanja i veština potrebnih za poslovni svet. I Univerzitet u Nišu takođe ima Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata koji studente ovog univerziteta obaveštava o aktuelnim otvorenim pozivima.

Centar za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu nudi različite opcije i programe za studente ali i za mlade diplomce, od obaveštenja o otvorenim pozivima za stručne prakse, poslove, volontiranja i događaje, preko informisanja o programima, savetovanja, pa sve do informisanja o nastavku studija i dodatnom usavršavanju. Pitanja kao što su kako i gde početi potragu za poslom, kako se spremiti za razgovor za posao ili praksu, kako steći radno iskustvo samo su neka kojima se ljudi iz Centra za razvoj karijere bave.

Na primer, ako si u potrazi za poslom ili stručnom praksom – na sajtu se nalazi odeljak gde možeš da označiš svoj fakultet i pogledaš da li neki od otvorenih poziva odgovara tvom fakultetu.

Jedan od programa koji su sproveli je i Posle faksa biću –  serija vebinara organizovana u periodu od maja do juna ove godine, koja je za cilj je imala da studentima predstavi različita zanimanja, poput menadžera projekata, tehnologa, stručnjaka za marketing i komunikacije, stručnjaka za finansije, ili stručnjaka za prodaju. Na linku se nalaze svi snimci razgovora u okviru ovog programa.

Često se organizuju i Zum kafice, koje su novi format karijernog vođenja i savetovanja kao i neometanog komuniciranja sa studentima u uslovima pandemije, na kojima se razgovara o temama kao što su radne prakse, upravljanje vremenom ili razvoj karijere u uslovima i u vremenu krize i neizvesnosti.

Virtuelni savetnik Centra je interesantan zbog toga što nudi savete i niz atraktivnih tema za studente svake godine studija, a svaki set saveta je prilagođen baš toj grupi studenata.  Generalno gledano, prednosti koje nam se pružaju zbog trenutnog sveopšteg onlajn stanja je što se veliki broj programa, seminara (tj. vebinara) nalaze na internetu, doslovno na samo par klikova od nas.

Kako izgleda bavljenje profesionalnom orijentacijom i karijernim razvojem studenata iz ’prve ruke’?

A kako izgleda karijerno savetovanje i bavljenje profesionalnom orijentacijom iz ugla Pajazita Pomaka, koordinatora Centra za karijerni razvoj studenata Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, razgovarali smo s njim i pitali ga da nam ispriča nešto više o nastaku i funkcionisanju Centra, izazovi sa kojima su se susretali, ali i najvećim uspesima koje su postigli.

„Centar za karijerni razvoj na FPN-u postoji od marta 2016.godine kada je Fakultet političkih nauka prepoznao potrebu za ovakvim vidom organizovanja pomoći studentima u njihovom daljem karijernom razvoju. Od tada do danas prošlo je punih 5 godina, polako koračamo u šestu godinu postojanja i zapravo ovaj period rada možemo da podelimo na dva dela – period do pojave COVID19 epidemije i ovaj period u kome trenutno živimo. Nije samo Centar za karijerni razvoj FPN-a suočen sa ovim stanjem već celo naše društvo, sistem obrazovanja pa i naša Srbija u kojoj živimo i delamo.“

Ispričao nam je o periodu pre i posle izbijanja epidemije. „U tom prvom vremenskom periodu, do 2020. godine, uspeli smo u osnovnom procesu – da razvijemo saradnju sa velikim brojem javnih i privatnih institucija i da našim studentima omogućimo odlaske na praksu i mogućnost za sticanje prvih radnih iskustava. Potpisali smo više od 50 sporazuma o saradnji, kako sa javnim tako i sa privatnim sektorom, i uspeli da veliki broj naših studenata pošaljemo na praksu. Opet, tamo su se suočavali sa različitim izazovima, sa prednostima i manama koje sa sobom nosi rad u javnom ali i u privatnom sektoru. To su različite vrste izazova na koje su oni nailazili – od nezainteresovanosti mentora, preko loših međuljudskih odnosa i prilagođavanja timu, do prekovremenog rada, bez mogućnosti za zaposlenje i raznih drugih situacija na koje su naši studenti nailazili. Ono što je pohvalno da su neki od njih uprkos svim ovim preprekama danas zaposleni i da su posle prakse dolazili do svojih prvih poslova. U tom periodu, zaključno sa 2020. godinom poslali smo više od 150 studenata na praksu i siguran sam da je bar 10-15 njih nalazilo zaposlenje posle ove prakse.”

Istakao je koji je to izazov sa kojim su se susreli prilikom rada u okviru Centra za karijerni razvoj: „Poseban izazov bio je motivisati javni sektor da se nekako ukljući u program obezbeđivanja prakse studentima. Zašto to ističem? Zato što se na našem Fakultetu školuju budući politikolozi i politikolozi za međunarodne poslove kao i socijalni radnici koji bi uglavnom trebali da nalaze posao u javnom sektoru. Tu su i novinari ali oni su nekako više orijentisani ka privatnom sektoru i moram da budem iskren i kažem da oni nekako najlakše nađu praksu. U celom ovom ’bujanju’ medija i posebno onlajn novinarstva zaista mislim da ljudi sa novinarskog smera imaju najmanji problem u pronalasku prakse. I koleginice i kolege sa socijalnog smera su na neki način ’zaštićeni’ u smislu da ipak ne može svako da bude socijalni radnik i da imaju obezbeđenu praksu tokom studija sve četiri godine. Najveće teškoće su sa kolegama sa politikologije i međunarodnog smera kojima je mesto prevashodno u javnom sektoru. I zaista mene raduje ono što ovih dana imamo prilike da vidimo – potpisali smo sa Ministarstvom spoljnih poslova sporazum po kome će naših 10  najboljih studenata dobijati mogućnost prakse, tu je i sajam studentske stručne prakse u javnom sektoru po kome će preko 20 naših studenata imati priliku da stekne praksu u javnom sektoru. Dakle stvari se ipak nekako pomeraju u pozitivnom smeru. Naravno, potrebno je još mnogo truda i rada, lične svesti, razumevanja da bi se shvatio značaj prakse u javnom sektoru. Samo mladi motivisani pojedinci koji imaju adekvatnu obuku i pravog mentora mogu da pomognu u procesu reformisanja javne uprave. Kada govorimo o privatnom sektoru i tu postoje problemi. Navešću Vam jedan primer – pre nekoliko godina imali smo ponude dve kompanije iz privatnog sektora da naši studenti rade puno radno vreme i da se to vodi kao praksa. Ako govorimo o punom radnom vremenu onda to nije praksa već posao. Hajde da se ne lažemo i ne shvatamo praksu kao besplatnu radnu snagu. Takođe tu je i problem da često praksa u privatnom sektoru ne rezultuje mogućnošću za posao ili nekom konkretnom beneficijom koju praktikant ima. To je jako ozbiljan problem i moraćemo svi zajedno da radimo na njegovom prevazilaženju“.

Pajazit je ispričao i kako profesionalna orijentacija ima veze sa reformom studijskih programa. „Još jedna stavka koja je jako bitna je reforma studijskih programa. Ona je neophodna, ne samo na Fakultetu političkih nauka, već na svim fakultetima Univerziteta u Beogradu. O čemu mi pričamo i o kakvom tržištu i primeni teorijski stečenih znanja, ako nemamo do kraja reformisanu literaturu u kojoj student ne uči stvari koje su stare više od 20 godina. Literatura i nastava moraju da prate aktuelne trendove, da studente uči inovativnosti, da im pomaže u razvoju kreativnosti i da proizvodi akademske građane koji mogu da žive i delaju u godinama koje su pred nama. Bojim se da nismo do kraja uspeli u ovom procesu. Student izađe sa fakulteta, stekne teorijska znanja i nažalost nije u mogućnosti da ih primeni u praksi. Kreće faktički od početka u pocesu učenja. I tu na primer imamo ove Savete poslodavaca koji su formirani po Zakonu o visokom obrazovanju ali koji nažalost još nisu ostvarili svoj puni kapacitet u procesu reformisanja visokog obrazovanja. Taj proces ćemo verovatno ostvarititi u godinama koje su pred nama. Reformisani programi u visokom obrazovanju znače da će studenti moći u praksi da primene stečeno znanje u kompanijama javnog ili privatnog sektora. Usklađivanje kvota znači da će svaki Fakultet upisivati vrlo malo studenata iznad broja koji može da zaposli. Ja znam da ovo sada deluje kao naučna fantastika, ali jednog dana kada uspemo kao društvo ovo da sprovedemo bićemo na pravom putu“, objasnio je.

Rekao je da je u okviru Centra za razvoj karijere izuzetno važno da se promoviše koncept učenja – odnosno celoživotnog učenja, kao i rada na sebi. „Kada uđete na sajt Fakulteta političkih nauka svakog dana zateknete veliki broj različitih konkursa, oglasa, poziva za praksu i seminare. Zahvaljujući PR Timu Fakulteta s kojim imamo fantastičnu saradnju sve što nama stigne od oglasa i poziva mi prosledimo njima koji to kače na sajt. Ovaj proces intenzivirali smo od početka epidemije COVID19. Jednostavno kako je sve online i mi smo se fokusirali na onajn funkciju. Nadam se da će se ovo promeniti u toku 2022.godine i da ćemo imati više prostora za rad uživo”

Za kraj je zaključio: „Kada govorimo o Centrima za razvoj karijere, moj stav je da su oni preko potrebni na svakom fakultetu, kako god on bio organizovan, da li je reč o privatnom ili državnom. Mislim da su Centri neophodni za njihov uspešniji rad. Jako bitna stavka u svemu ovome jeste reforma studijskih programa, vraćam se opet na to, jer samo reformom studijskih programa Centri mogu u potpunosti da dobiju svoju funkciju i da kadrovi koje šalju na praksu, koje nude za zaposlenje ili koje preporučuju za neku poziciju zaista budu u potpunosti spremni za tržište rada. I ne samo Centri za karijerni razvoj već svi koji rade na Fakultetima, od profesora preko nastavnika veština pa do administracije ali i uprave moraju da budu posvećeni tom cilju. Po ubeđenju sam bliži gledištima koja ističu tim, zajednicu i društvo u prvi plan, naravno pri tome ne zanemarujući pojedinca, pa zato verujem da samo zajedničkim radom, partnerstvom sa javnim ali i privatnim sektorom, partnerstvom sa studentima možemo da svi kao društvo utičemo na to da sa fakulteta izlaze mladi akademski građani spremni za tržište rada, mladi koji neće odlaziti iz Srbije već ostajati u njoj, i da tako zajedničim snagama gradimo jednu uspešnu, modernu i ekonomski snažnu Srbiju”.

Ono što je sigurno jeste da postoje institucije, bilo pri fakultetima, ili na nacionalnom nivou, koja se bave karijernim savetovanjem i usmeravanjem mladih kroz mnogo različitih programa i pristupa. Na tebi je samo da izabereš koji od njih ti najviše odgovara. Srećno!