fbpx
Šta su Garancije za mlade i zbog čega bi trebalo da nam budu važne?

Šta su Garancije za mlade i zbog čega bi trebalo da nam budu važne?

Zamisli ovu, danas prilično čestu, situaciju: završio/la si studiranje, konačno je došlo vreme da se osamostališ i počneš da zarađuješ svoj novac. Želiš da se zaposliš u struci, ali generalno ti je najvažnije da najpre nađeš posao – pa će se sve ostalo već nekako poslagati.

Ili još jedna jednako česta situacija: završio/la si srednju školu i tvoja konačna odluka je da ne želiš da studiraš. Ili makar ne ove godine. Pitaš se koji bi trebalo da bude tvoj sledeći korak, kako da pronađeš prvi posao, gde uopšte da ga tražiš i kako kada nemaš nikakvog iskustva?

A onda, nakon ovakvih ne tako retkih situacija, zamisli da postoji neka garancija, neka obaveza koju je vlada preuzela na sebe, da mladima olakša i pomogne da pronađu prvi posao, razviju veštine, ili nastave da se školuju – i sve to u roku od četiri meseca od prestanka obrazovanja ili u slučaju gubitka posla.

Ovakva obaveza postoji i primenjuje se na nivou država članica Evropske unije od 2013. godine, kada je uvođenje programa Garancija za mlade podstakla najvažnija izvršna institucija EU – Evropska komisija.

Šta su “Garancije za mlade”?

Garancije za mlade (Youth Guarantee) predstavljaju političku obavezu svih vlada država članica Evropske unije da obezbede svim mladim ljudima (do 30 godina) kvalitetnu ponudu za:

  • zapošljavanje
  • nastavak obrazovanja
  • praksu ili
  • obuku

Nezaposlenost kao jedan od izazova sa kojim se kao mladi ljudi često susrećemo nije problem koji muči samo našu ekonomiju. Ovaj problem je bio prisutan u većini razvijenijih zapadnoevropskih država, sve dok u jednom trenutku nije postalo jasno da bi trebalo pronaći sistemsko rešenje za njega.

Potreba za merama koje bi mogle da pomognu mladima da što lakše prebrode prelazni period nakon završenog školovanja ili gubitka posla je postojala i ranije, ali je u obliku preporuke Evropske komisije koju je Evropski savet usvojio u aprilu 2013. godine dobila svoj institucionalni oblik – u obliku političke obaveze.

Pre nego što su Garancije za mlade počele da se primenjuju širom zemalja EU, procenat nezaposlenosti mladih je iznosio 24%. Ove brojke su podstakle donosioce odluka da pronađu rešenje za ovaj problem.

Kako funkcionišu Garancije za mlade?

Funkcionisanje Garancija za mlade podrazumeva da svaka država članica EU ima obavezu da uspostavi šemu koja podrazumeva saradnju različitih aktera: od poslodavaca i predstavnika biznis sektora, preko nacionalnih službi za zapošljavanje, do omladinskih organizacija civilnog društva – jer je jedino kroz njihovu saradnju moguće da program Garancija funkcioniše na najbolji mogući način i – što je još važnije – da daju rezultate koji to dokazuju.

Rezultati to zaista i pokazuju, jer nakon nekoliko godina primene Garancija, istraživanja su pokazala da je stopa nezaposlenosti mladih 2020. godine, pre izbijanja pandemije, bila smanjena na 14,9% – što je rekordno niska stopa na nivou Evropske Unije.

Više od 3 i po miliona mladih iz EU potražilo pomoć kroz program Garancija za mlade, što znači da u periodu od 2013. do 2020. godine ukupan broj mladih koji su prošli kroz Youth Guarantee šemu i postali korisnici ovog programa iznosi preko 24 miliona! Mladi iz EU su na taj način dobili priliku i pomoć da što lakše prevaziđu prelazni period nakon prestanka školovanja ili gubitka posla. Taj period sam po sebi nije lak, pa je samim tim podrška, pogotovo sistemska, svakako bila dobrodošla. Kroz primenu programa Garancija za mlade, javne službe za zapošljavanje su ne samo poboljšale, već i proširile opseg usluga koje su pružale mladim ljudima.

Kako sve ovo izgleda u praksi?

Na sajtu Evropske komisije možete da pronađete brojne priče mladih koji su iskoristili program Garancija za mlade. Tako je, na primer, mlada Portugalka Adriana podelila svoje iskustvo u jednom videu u kome je objasnila na koji način joj je program Garancija pomogao da prvo pronađe stručno usavršavanje u modnoj kompaniji, a potom i stalni posao u istoj kompaniji, koja ju je zaposlila na poziciji product developer-a.

Ili, na primer, tu je i Tina iz Slovenije kojoj je Garancija za mlade pomogla da pronađe svoj put – nakon pohađanja dva treninga koje je fond programa Garancija pokrio – i postane preduzetnica, jer je nakon tih treninga otvorila svoju firmu koja se bavi izradom skupltura.

Kada govorimo o zemljama koje su najuspešnije u primeni Garancija za mlade, tu je Finska – zemlja u kojoj saradnja predstavlja ključni faktor uspeha primene programa. Podrazumeva saradnju zainteresovanih strana koja se pokazala kao neophodna, obuhvatajući administraciju i državni sektor, privatni sektor, kao i civilno društvo i organizacije mladih.

Pored Finske, kao primer dobre prakse mogu se uzeti i Austrija i Švedska, pa tako ove tri zemlje imaju najniže stope nezaposlenosti mladih na nivou Evropske unije. U Finskoj samo 1% mladih je dugotrajno isključeno sa tržišta rada (tj. dugotrajno nezaposleno), dok je u Švedskoj i Austriji taj broj nešto veći od 1,5%. Sve ovo nam govori koliko je program Garancija za mlade, kada se primenjuje, delotvoran i daje rezultate za koje objektivno možemo da kažemo da su indikativni i da pričaju priču sami za sebe.

Nema sumnje da je pandemija korona virusa poremetila sve, pa samim tim i neke od mogućnosti koje su postojale i pružale se kroz primenu Garancija. Svi smo saglasni u tome da su nastali novi izazovi sa kojima se svet suočio (i još uvek se suočava) i da je svakodnevica promenjena, pa je i logično da se pojavila i nova potreba da Garancije za mlade budu dodatno ojačane, kako bi mogle da odgovore na izazove koji se pojavljuju.

Kako je pomoć garantovana kroz Garancije za mlade bila isprva bila usmerena na mlade do 25. godine, u oktobru 2020. program Garancija je ojačan. Proširena je grupa mladih na koje se on odnosi, pa tako ojačane Garancije za mlade sada obuhvataju mlade koji imaju između 15 i 29 godina. Takođe su uvedeni i prilagođeniji pristupi grupama mladih koji su ugroženiji i koji se duži niz godina suočavaju sa brojnim različitim preprekama. Uvedeni su i personalizovaniji pristupi koji se odnose na profesionalno usmeravanje ali i na pomoć u pronaženju ubrzanih kurseva (ako se radi o slučaju gde je usavršavanje potrebno), i zbog toga mladi koji dolaze iz ugroženijih grupa nisu izostavljeni i zanemareni u ovom programu.

Ukratko rečeno, novi i poboljšani program:

  • obuhvata mlade između 15 i 29 godina;
  • odgovara na potrebe preduzeća (pogotovo MSP (mala i srednja preduzeća)) i pruža potrebne veštine, pogotovo za zelenu i digitalnu tranziciju;
  • inkluzivniji je i većeg opsega, usmeren na mlade u nepovoljnom položaju;
  • omogućava usluge savetovanja i mentorstva.

Sigurno se pitaš kako je sve ovo povezano sa tobom?

Zbog statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, naša Vlada bi trebalo da radi na unapređenju i usklađivanju politika, pogotovo onih socijalnih, po uzoru na članice Evropske unije i zbog toga bi trebalo da prati korake kojima su članice EU već išle, u cilju da se stanje sa zapošljavanjem mladih poboljša što je više moguće.

Brojni su primeri, i svi znamo makar jedan, u kome su realnost i lično iskustvo udaljeni od idiličnog scenarija. Svi smo nekad čuli priču o nekome, ko je bio sjajan student, završavao sve na vreme, ali ipak kada je došlo vreme da se zaposli – situacija se doslovno zamrzne. Biti na birou je svakodnevica mnogih mladih ljudi kod nas. Činjenica da većina nezaposlenih mladih traži posao duže od šest godina dovoljno govori o tome da je ovakvo stanje potrebno promeniti.

Posebnu pažnju treba posvetiti i pitanju onih mladih koji se karakterišu kao NEET – mladi koji imaju između 18 i 24 godina, a koji nisu ni zaposleni, ne obrazuju se (ne studiraju), niti se usavršavaju (Not in Employment, Education or Training). Istraživanja pokazuju da je 2019. broj NEET mladih iznosio 212 hiljada!

Ideja Garancija za mlade i jeste da, između ostalog, obezbedi i ovoj grupi mladih ljudi da po završetku srednje škole ne ostanu bez posla, dodatnog usavršavanja ili obrazovanja.

Različiti su problemi sa kojima se mladi na tržištu rada suočavaju – nezaposlenost je samo jedan od njih. Međutim, tu su i strah od gubitka posla, privremeni ili part-time poslovi, poslovi na određeno vreme, prepreke u preduzetništvu, rodne razlike u broju nezaposlenih… Korona virus je dodatno narušio i pogoršao stanje – jer je trend nezaposlenosti poprilično porastao u 2021. godini. Ovi problemi mogli bi da se ublaže kada bi se primenjivao program Garancija za mlade.

I zato – sve ovo može da bude poziv na akciju – kako bi se pažnja i fokus usmerili na pripremanje planova za primenu Garancija za mlade.

Ipak, ono što bi svakako trebalo izbeći jeste misao o tome da su mladi kao takvi – jedna homogena grupa ljudi koji se ni po čemu ne razlikuju. Svaka mlada osoba je individua za sebe, sa svojim željama, nadama, osećanjima. I upravo zbog toga bi programi podrške trebalo da se zasnivaju na smernicama, u skladu sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim okolnostima i obraćajući pažnju na pol i različitost svih mladih.

Vratimo se na naš slučaj i izazova sa kojima se kao mladi na tržištu rada često srećemo. Reč je o nekoliko ključnih problema sa kojima se mladi na tržištu rada susreću, koje je Regionalna kancelarija za saradnju mladih obrazložila u svom izveštaju, na koje bi trebalo skrenuti pažnju. Ključni problemi mladih na tržištu rada u kod nas su:

  • Nedostatak poslova i osećaj nespremnosti koji mladi imaju kada završe školovanje ne utiču dobro na nekoga ko bi želeo da se zaposli, ali jednostavno – ne zna odakle da počne. Čest je i slučaj da poslodavci traže radno iskustvo koje studenti/srednjoškolci nisu imali prilike da steknu. Moguće rešenje ovog problema jeste da se pronađe način da mladi već tokom studija imaju prilike da istovremeno i rade, kako bi kada završe studiranje mogli da spoje i lepo i korisno – obrazovanje i radno iskustvo.
  • Nedovoljna podrška za omladinsko preduzetništvo – problem za koji bi potencijalno rešenje mogle da budu državne subvencije za mlade koji žele da osnuju svoju firmu.
  • Nestalno zaposlenjeu senci rizika i nesigurnosti koje sa sobom nose privremeni poslovi, koji ne obećavaju da će postati stalni. Za rešavanje ovog problema potrebno je da mladi imaju sistemsku podršku da dođu do svog stalnog zaposlenja.
  • Stažiranje – čest naziv koji se koristi u situacijama kada poslodavci žele da privuku mlade ljude bez iskustva i zloupotrebe ih kao radnu snagu, i to ne jeftinu, već onu koju uopšte i ne isplate.
  • Nezaposlenost visokoobrazovanih mladih – opšte je poznato da visoko obrazovanje, to jest završen fakultet – ne znači automatski i siguran posao. Sigurno ste nekada čuli onu rečenicu koja kaže kako završen fakultet nije sigurna ulaznica, već samo ključ koji otključava, ali ne odškrine vrata. Zapravo, istraživanja pokazuju da posao lakše pronalaze mladi koji su završili srednju školu, u odnosu na one koji su završili fakultet. Iz tog razloga je mladima po završetku studija potrebna pomoć kako bi premostili prelazak iz završetka školovanja ka prvom zaposlenju. U kontekstu rešavanja ovog problema, naša Vlada je pokrenula program „Moja prva plata“, koji predstavlja jedan u nizu programa predstavljenih u Nacionalnom akcionom planu za zapošljavanje iz 2020. godine.
  • Neformalni i formalni kanali za pronalaženje posla – ograničavanje samo na formalne kanale za pronalazak posla može da bude izgovor da se mladi ušuškaju u misao kako pronalazak posla jednostavno nije do njih, što bi smanjilo šanse da sami pronađu zaposlenje, dok sa druge strane na raspolaganju imaju neformalne načine pronalaska posla ali i sticanja veština koje su za te poslove potrebne.

Kako bi se program Garancija za mlade uspešno implementirao, potrebno je da postoji saradnja između Nacionalne službe za zapošljavanje sa jedne, i drugih važnih i relevantnih aktera – predstavnika biznis sektora, omladinskih organizacija, centara za socijalni rad, lokalnih samouprava kao i privatnih agencija za zapošljavanje, sa druge strane. Jer su upravo saradnja i uključenost svih važnih institucija bile od ključnog značaja za to što program Garancija beleži popriličan uspeh u zemljama EU.

Nakon nekoliko godina od sprovođenja ovog programa u zemljama članicama Evropske unije, izazovi i dalje postoje, poput onog da još uvek postoji značajan deo mladih ljudi koji se nisu registrovali i ne koriste program podrške koji Garancija za mlade nudi. Upravo zbog toga je i doneta odluka, u oktobru 2020, o tome da će Garancije biti ojačane i da će grupa mladih obuhvaćenih ovim programom biti proširena.

Gledajući pozitivne primere i uspešnu primenu u državama članicama EU tokom sedam godina, koliko se program primenjuje, možemo da razumemo zbog čega je šema Garancija za mlade važna smernica koju bi trebalo pratiti.

Faza primene za implementaciju programa Garancija su:

  • Faza 1: Planovi za realizaciju garancija za mlade
  • Faza 2: Priprema – jačanje kapaciteta zainteresovanih strana i državnih organa, stavljanje resursa na raspolaganje, unapređeni mehanizmi i sistemi, studije opravdanosti i tehničke studije
  • Faza 3: Faza pilotiranja – namenjena testiranju mera koje su planirane za nove grupe pripadnika NEET populacije, koji su identifikovani kroz program rada na terenu u izabranom broju lokalnih samouprava
  • Faza 4: Postepeno uvođenje u punu primenu – na osnovu evaluacije pilot faze, treba izvršiti izmene plana za realizaciju garancija za mlade i započeti s njegovom punom realizacijom

Nakon ovako postavljenih faza, potrebno je da program podrške koji bi mladi dobili kroz Garanciju za mlade prođe i svoju pilot fazu. Ne preostaje ništa drugo nego da istražujemo, informišemo se, saznajemo i razgovaramo o prednostima ovakvog programa.

Da li se možda još uvek pitaš zbog čega bi trebalo da ti bude važno da u našoj zemlji bude dostupno korišćenje programa podrške Garancije za mlade?

Zato što nijedna mlada osoba ne bi trebalo da se nađe u situaciji da nakon završenog školovanja nema opcije za dalje napredovanje – bilo da se radi o pronalaženju prvog posla, stažiranju,  dodatnom školovanju (tj. usavršavanju). Cilj programa Garancija za mlade je da obezbedi da prelazni period između završetka škole i prvog posla budu što lakši i što kraći, ali i da istovremeno podrži integraciju tržišta rada i osigura da nijedna mlada osoba nije izostavljena.