Sigurno si primetio/la kampanju koja se tiče upotrebe rodno osetljivog jezika koja je ovih dana aktuelna.  Cilj kampanje je da promoviše korišćenje rodno osetljivog jezika, putem sajta sajt koji je adresa za pomoć svima onima koji žele da ga upotrebe, ali možda nisu sigurni kako. Ideja je da se na taj način pokaže poštovanje ženama koje se bave najrazličitijim profesijama, ali i da se devojčicama i devojkama ukaže na to da mogu da se bave baš svakim zanimanjem koje požele i da pronađu ženu koja se pre njih upravo time bavila.  

A kada smo kod bavljenja različitim poslovima i zanimanjima, jesi li znao/la da je 10. novembar datum koji je poznat i kao Equal Pay Day u zemljama Evropske unije, odnosno Dan jednakih plata? 

Ovaj datum je odabran simbolično jer je zbog razlike u platama između muškaraca i žena izračunato da je to datum od koga sve do kraja godine – žene u EU rade praktično besplatno. Ovo je podatak koji je poprilično zabrinjavajuć i koji nam pokazuje važnost borbe za rodnu ravnopravnost. 

Dobro, a kako se tačno definiše rodna ravnopravnost? 

Ako mene pitate, mislim da je dosta važno da se napravi razlika između jednakosti i ravnopravnosti. Ove godine usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti u našoj zemlji, kojim rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda (…) 

Konačni cilj postizanja rodne ravnopravnosti je da žene imaju ista prava i mogućnosti kao i muškarci i da se sud o ženama ne donosi prvenstveno na osnovu pola, odnosno roda (društvene konstrukcije), nego na osnovu njihovih sposobnosti koje imaju. Sigurna sam da smo svi bili u situaciji ili da se ispred nas dešava, ili da se nama lično ili nekome nama bliskom desi diskriminacija na osnovu pola. Bilo da je to u školi, na poslu, u prodavnici, u pošti – mesto nije ni važno. Ono što je važno je da je taj osećaj dobro poznat gotovo svakoj ženskoj osobi. 

Čini se kao da je tema rodne ravnopravnosti zastupljenija nego ikada i činjenica je da postoje neki pomaci u ovoj oblasti, ali naravno – postoji još mnogo prostora za unapređenje.  

Kako bi se što više radilo na ovom polju, tema ovogodišnje Nedelje globalnog obrazovanja, koja traje od 15. do 21. novembra je upravo tema rodne ravnopravnosti. Inicijativa Nedelje globalnog obrazovanja ima za cilj da promoviše i popularizuje koncept globalnog obrazovanja kao alata za dostizanje solidarnosti u svetu, kroz stvaranje aktivnog globalnog građanstva.  

Globalno obrazovanje predstavlja obrazovanje koje ljudima otvara oči i um za realnost globalizovanog sveta i budi ih da uspostave svet veće pravde, jednakosti i ljudskih prava za sve, prema Deklaraciji o globalnom obrazovanju. 

U okviru ove manifestacije se svake godine održavaju različite aktivnosti koje se istovremeno dešavaju u državama Centra Sever-Jug Saveta Evrope. Svakako ova manifestacija je jedan važan korak na putu dostizanja rodne ravnopravnosti kao cilja, koji je svakako dug i sadržajan proces, ali svakako nije nedostižan. 

Rodna ravnopravnost je sama po sebi važna jer jedno društvo jedino u uslovima kada svi imaju prostor da ostvare svoje potencijale i da na najbolji način iskazuju svoje sposobnosti može da bude uspešno i skladno.  

Kako svako, baš svako ko to želi, može da doprinese rodnoj ravnopravnosti? 

Verovatno najbolji način za razmišljanje o rodnoj ravnopravnosti je da razmišljamo u smeru kako ja, kao pojedinac/pojedinka mogu da doprinesem? Šta svako od nas može da uradi, kako bi se žene, devojčice, devojke oko nas osećale bezbednije i sigurnije u društvu? 

Informiši i edukuj (se) 

Razlog zašto je povratna zamenica sebe ili se, kako smo knjiški učili, u zagradi jeste taj što sami sebe možemo da informišemo i edukujemo o temi rodne ravnopravnosti, ali istovremeno i druge. Niko ne kaže da ćemo razgovorom i (dobrom) argumentacijom ubediti nekoga da promeni mišljenje, ali je dovoljan uspeh da ga makar podstaknemo i da samo preispita svoja uverenja koja ima. To može da bude dobar start.  

Zadrži otvoren um 

Dobro, da se ne lažemo – svi mi imamo predrasude. Nekih smo svesni, nekih nismo. Njihova suština je da nam olakšaju razumevanje jednog jako kompleksnog pojma a to je – sveta oko nas. Ali, da ne bi naše misli upravljale nama, nego obrnuto, bitno je ponekad zastati i zapitati se koji je drugačiji ugao gledanja na ovo? 

Ne osuđuj 

Istina je da smo odgajani u društvu koje ima notu da komšiji crkne krava u sebi, ali to ne znači da takvi stavovi treba da ovladaju nama i našim svakodnevnim viđenjem stvari i sveta oko nas. Na prvu loptu, najlakše je osuditi nekoga, najviše zbog toga jer – nisi bio/la u njihovoj koži. Suštinski, niko od nas ne zna šta je to kroz šta druga osoba prolazi, a najmanje što za nju možemo da uradimo je da je ne osuđujemo. Ko god to bio. 

Stani u odbranu kada vidiš da je to potrebno 

Na muci se poznaju junaci – kaže stara narodna. Ova rečenica ne može biti tačnija, jer je često lakše biti jak na rečima, nego pokazati delima svoje stavove. Strah u kriznim situacijama često ume da parališe, ali ako je volja da pomogneš drugom veća od straha, nema sumnje ko će da pobedi u toj bici. 

Ovo su samo neki od načina kako svako, ali bukvalno svako, može da se priključi i doprinese borbi za rodnu ravnopravnost, a da toga možda čak i ne bude svestan! 

Kada ih postanemo svesni i počnemo da primenjujemo – istovremeno ćemo shvatiti i da malim koracima može svašta da se postigne. 

Autorka: Danijela Nikolić