Pre nekoliko godina, mnoge teme koje su nam danas bliske i o kojima nam nije problem i nije nas sramota da pričamo, bile su tabu. Jedna od njih je i mentalno zdravlje. Često slušamo o tome koliko je važno brinuti se o mentalnom zdravlju i voditi mentalnu higijenu, ali šta to sve u praksi zaista znači?
Kada razmišljamo o tome šta je u poslednje vreme (poslednje dve godine) imalo velikog uticaja na svakoga od nas – odmah će nam napamet pasti reč od šest slova – korona. KOMS je tokom 2020. godine u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji sproveo istraživanje Život mladih u Srbiji: uticaj kovid-19 pandemije. Jedan od ključnih podataka do koga smo tada došli bio je subjektivni osećaj ugroženosti koji su mladi ocenjivali na skali od 1 do 5. Dok je vanredno stanje trajalo, prosečna ocena je bila 2,90 – što bismo mogli da protumačimo da je nešto između dva ni – ni potpuno bezbedno, niti potpuno ugroženo. Ovakvo stanje nije mnogo promenjeno po ukidanju vanrednog stanja: prosečna vrednost odgovora je 2,46. To nam govori da se mladi koji su učestvovali u istraživanju, generalno gledano, nisu osećali ni potpuno bezbedno ni potpuno ugroženo.
Sigurno vam je poznata priča o tome na koji način telo reaguje kada smo pod stresom, tj. kada se osećamo ugroženo – tada nam ono poručuje „bori se ili beži“. Zamislite koliko opterećenje za telo i psihu predstavlja gotovo konstantan osećaj koji nam govori pazi se, na sve strane može nešto loše da se desi.
Prirodno je da je ovakva situacija uticala na mentalno zdravlje mladih. Jer, kako i ne bi – životi su nam se preokrenuli u samo jednom danu.
Zbog svega ovoga, bitno je da se podsetimo da ne smemo zapostaviti i zapustiti svoje mentalno zdravlje. Iskoristimo današnji dan – 10. oktobar, kada se obeležava Međunarodni dan mentalnog zdravlja, kao povod da zastanemo na trenutak, oslušnemo i postavimo sebi pitanje: Da li sam zaista dobro?
Osvestiti nešto je prvi korak ka poboljšanju – makar to bilo i priznavanje samom sebi da nešto nije u redu. Stvarno je okej ne biti okej. U životu će nam se promeniti mnoge stvari, ali ono što sigurno neće je činjenica da ćemo uvek, pre svega ostalog, imati sami sebe.
U godinama kada istražujemo i otkrivamo sebe, svoje afinitete, ambicije, ciljeve, proživljavamo padove i gubitke, najvažnije je da ne zapostavimo pokretačku snagu svega – naš um.
Budimo iskreni: često smo prestrogi prema sebi. Mnoštvo self-help saveta, priručnika i vodiča nameću nam lažan utisak da sami možemo i moramo da pronađemo način da sami sebi budemo psiholozi. Zapravo, stvarno – ne moramo. Ne moramo da prelazimo preko svojih granica kako bi nam neko rekao: „Bravo, super si to odradio/la!“. Ne moramo da se dogovaramo i odlazimo na mesta na koja nam se ne odlazi. Ne moramo da se viđamo sa ljudima koji nam ne prijaju. Ne moramo da se silimo da uradimo nešto jer se valja, jer bi trebalo, a da u tome svemu ne osećamo da mi to želimo. Dopuni po svom izboru jedno Ne moram _________, zbog sebe. Ili iskoristi Međunarodni dana mentalnog zdravlja kao povod. Suština ostaje ista.
A mi ćemo ti u tome pružiti podršku i reći: Pa znaš šta? Stvarno ne moraš!
Na dan kada smo se osvrnuli na svoje mentalno zdravlje, još jednom ćemo podsetiti – uvek postoji pomoć i podrška. Ne plaši se da je potražiš. Ne moraš sve sam/a.
Autorka: Danijela Nikolić